Reč koja nije rođena da bude sama. Shvatila je to od kada je stvorena. Šta koji kurac ikome znači i može značiti TILI? Mrzela je sebe toliko da je jedne noći otišla do Mosta nesrećnih reči, spremajuć' se da se zanavek baci u Reku Zaborava... Ali, kako to obično biva, u poslednji čas, pojavi se njen spasilac, zgrabi je za ruku, povuče sa ograde mosta i u divljem zanosu, dok su se zvuci njenog sladostrašća stapali sa kricima izgubljenih reči, oduze joj nevinost, ali joj i darova životni smisao. Biti uvek uz njega! Biti uvek pored njega! Biti sa njim... Progovorio je tek posle pola sata: Jebote, ja se i ne predstavih: Ja sam ČAS! Ona samo blaženo zatrepta srećnim okicama i još jače ga ručicom stegnu za mišku...
Endemska psovka gejmerske provinijencije, epskog prizvuka i očekivano oralne konotacije koja se može koristiti i van sfere jedne zagušljive buvare a usled opšte kulture poznavanja naslovne terminologije, 'nači, u kom svetu ti živiš ako nisi čuo za Wow, brateu?
A nekako lepo zvuči, realni budimo. Hiluj mi Paladina, majmune. Čak i bez ovog "majmune", sagovorniku od prekoputa - bio on kolega sagejmer ili ne - namah će biti jasno da ste mu na jezgrovit način upravo saopštili da (može da) vam "posafta džamutku", "celiva bludišu", "dućne", "povuče i pokrene zabavu" i ostale maštovite i nemaštovite varijacije na temu poziva za bloudžab.
Šaznam - možda i kod nežnijeg pola pobere simpatije ako ste dovoljno šaramantni...
- E, brate... - E... - E, brate, a što sam juče s plavim ajtemima nabudžio... - Hiluj mi Paladina, sekto, znaš ti o nečem drugom da pričaš?
...
- I, maćori? Je l' palo neko spawnovanje sinoć sa Kaćom ili ti je samo hilovala Paladina, hnjohnjohnjo? - Pa, ne znam za to, brate, ali sam je jeb'o, ako me to pitaš...
Izraz koji se koristi kao simpatična odstupnica u svakodnevnom životu, kada napravimo neki previd i pogrešno protumačimo situaciju.
- Znam ja tvog brata! Zajedno smo bili sa planinarima prošle godine. - Ne, sigurno. Imam sestru, nemam brata... - Pa, čekaj, ti si Srđan, Stefanom brat?! - Ne, ja sam Miloš... - Jbg. Greška u koracima, b`ate.
Pitanje koje spušta na zemlju svakog dokonog, a obavezno nadrkanog seratora koji je umislio da drži govor pred širokim auditorijumom, a u stvari mlati praznu slamu u amfiteatru u kom prazne reči još praznije odzvanjaju (karakteristično za komunikaciju preko neta).
B: "Alo, stoko! To što govorite je u najmanju ruku debilno! Vaša ogavnost i ljigavost me zadivljuju! Stvarno mislite da ste duhoviti? Ma naj** se ja vama svega svetog kad niko ne sluša šta mu pričam! A ti, gaduro, ti si posebna priča, pli ti materina! S takvim ološem neću ni da razgovaram! A jednog dana će vam biti jasno sve ovo što vam pričam, videćete vi ko je bio u pravu... hvala vama koji me podržavate, a vi kojima nisam dobar j* se i duvajte mi k*!" D: "S kim se svađaš, jbt? Nije tebi lako."
Ovo neko trik pitanje, a? Zar nije očigledno? Ono - mitoza, mejoza, nastavljanje loze, ognjište, sećanje na pradedinu spomenicu, patrijotizam, nebeski narod, penzioni fond, još malo ognjišta? Dobro to, to je po difoltu, majka mu stara. Ali, ima još tako puno "za", manje sakralnog karaktera, da čovek prosto poželi da zalihu kondoma napuni vodom i promptno pofrlja na prolaznike. I baci se na posao. Kako koji posao? Eee, ovo je poslednji put da ti pokazujem.
- Sam naziv (tata, ćale, otac, ćaća) jebe mame. Bukvalno, figurativno, kako god. Moćno je. Plodni pape, mašina za proizvodnju potomstva. Ćale si. Legenda si. Roditelj. Tata-mata. Tvorac. Bogotac! Maćori. Autor.
- Možeš da nemilosrdno patišpanjišeš uokolo i izigravaš facu, naročito ako nisi mator. Kao: "Jebote, što je skočio pedeve. A baš mi ćera jutros kaže 'Tata, možemo li da kupimo hrčka'". I onda svi kao "Imaš dete?" "Ma, da" - odgovaraš na kulijanskom narečju, "ja to onako usput, to ti je ništa. A vozim i golfa trojku, tjunovan, šampanj boja".
- Pred ženskim svetom si car. Padaju na to: pažljiv si, roditelj taaako swatkog detenceta. Vidi mu saaamo raspar čarapice... Upamti: "bući-bući dete" lako prelazi u "bući-bući vršnjak". Obavezno opet pomeni golfa.(Ženo, ako čitaš ovo, ne nastavljaj, šalio sam se... Jeste, glupo je, da žao mi je, znam - na kauču... E, pazi sad, čitaoče, 'nači sve je suva istina! Nastavljaj.)
- Možeš da se pod plaštom deteta provučeš za milion stvari. Klopaš sve redom, šatro da probaš, pa da proveriš rok, pa ne može ono, boleće ga tiiiiba. Legitimni Čokolešnik, alo! Prvi novogodišnji paket je tvoj, naročito ako je beba rođena krajem godine! Jer tada ne može iz njega ništa da hasa (eventualno mu daj da glođe kutije, zgodno je za prve zube). A i kasnije se ugrađuješ onako momački, ko Đinkić u privatizaciju.
- Igrice, crtani. To je poseban odeljak. Ti im samo pomažeš. Ti isprobavaš. Ti samo prelaziš neki težak nivo, skenjavaš bosa, jer mora da se iskombinuje pet raštrkanih tastera plus skrol na mišu. I igraš, žrtvuješ se - šta ko može da ti kaže. Isto i za crtane. Sad možeš do mile volje da turiraš sve: od Blufonaca do Betmena. Glumi tu kolateralnu štetu, a ovamo puca ti stojan.
Ima još toga onoliko, ali skontao si valjda srž, nosaču mošnica, sapatniče po polu. Zajebavaj se dok možeš, a posle... Pa, nastavićeš da se zajebavaš, dakako. Ćale.
- Tata, jesi završio sa tim primerom? - Evo, upravo završavam. ’Oćemo Lego Star Vorsa? - Toooo!
Nerazumljivo pitanje koje majke/babe mlađe maloletne devojčurlije često upućuju klincima u ranom detinjstvu. Piljiš zagledan u jednu tačku, razmišljaš da li je moćniji joku-majgeri ili hame-hame talas, dok jednom rukom nadaluješ gaće, a drugom vajaš nosnu glinu. I čuješ to pitanje. Zet. Šta mu ga to dođe? Zvuči kao "zec", ali teta inače ne promašuje zubne suglasnike, nije onda to. Da nije neki superjunak? Oni počinju često na Z. Ono: Zord, Zurg, Zagor, Zorica Brunclik. To zvuči moćno. Što da ne. Još ako je teta onako dobra prema tebi, tutka ti čokolade i daje ti da joj se gnezdiš na sisi, reći ćeš sudbonosno "da", ko iz topa. Gospođa zadovoljno pljeska, okolina se smeje, često to rade kad nešto odgovoriš. Šaljivi su ti matorci. Pre su te tako pitali šta je tetki uključeno na telefonu i, kad si rekao viblatol, smejali se ko mentoli. Tetka kaže da su oni svi jebene kursadžije. Nego, zet. Šta li mu ga to dođe?
- Eee, zete, zete, vidiš šta ti je sudbina, a šalili smo se kad si bio mali, kad ono paf, stvarno posta zet! Tačnije, prizetko, hehehe - Eh, tašto, šta sam ja znao tad... Ja sam mislio... - De, trljaj, trljaj, nemoj da zabušavaš! Kad se Jaca vrati, mora malo da odmori, ceo dan je na frizeraju, mukica.
