
Неартикулисане речи које заправо нису ни речи него нека квази ономатопеја којом се тетке, бабе, стрине, ујне, комшинице, куме и остала женска многобројна родбина обраћа новорођенчету.
Праћено је жестоким, скоро сабласним уношењем у лице детету, понекад и штипкањем за образе. Неизбежан је и кез од ува до ува.
Јадна деца. Нападнута су одасвуд од стране буљавих, искежених и грлатих жена она не могу ни да се бране, па чак ни да дрекну: "Ма, мани ме се жентурино!" У најбољем случају бризну у плач, а нападач се тада повуче речима: "Јао, не знам шта му би... Мене обично сва деца воле!"
- Бући!Бући!!! Цмок! :штип, штип, штип:
- Кмееееееееееееееее!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Јбт, дете порасло, а ниђе коментара. Плус!
Da stvarno pluščina ko vrata