Pretpostavka, bazirana na postojanju zdravog razuma, formulisana tako da zvuči vrlo stručno i pametno, iako je sama po sebi tautologija i kao takva ima informacionu vredonst jednaku nuli.
Serija koja bi, ako bi bila snimljena, u premijernom emitovanju potukla sve do sada zapamćene rekorde gledanosti (pa čak i gledanost prvog dela i njegovih 2013 repriza).
Nakon uspešnog prikazivanja bila bi reprizirana svake godine (ponekad i dva puta) do onog trenutka kada meteor konačno udari u planetu Zemlju i raznese je u paramparčad ili dok se ne usvoji zakon koji strogo zabranjuje prikazivanje ovog ostvarenja u radio-difuznom prostoru Srbije.
Radni naslov : Gori život. Alternativni naslov : Bolja smrt. Broj epizoda : 150.
napomena : u bivšim jugoslovenskim republikama se emituje isključivo sa titlom.
Sinopsis : Radnja se nastavlja dvadeset godina kasnije, u istom salonskom stanu sa istim stilskim nameštajem, samo malčice oronulim. Emilija Popadić je u penziji i daje privatne časove klavira i latinskog. Giga Moravac svakodnevno loče ispred prodavnice i žali se na Jezdu i Dafinu koji su im preko piramidalne štedionice ukrali nasledstvo od ujka Koste. I dalje se potajno viđa sa Darom ali veza je čisto platonska pošto mu se ne diže.
Violeta je shvatila da od glume nema 'leba i pristupila radikalima (primećujete autobiografski momenat iz života Bolidije Vukićević). Od dr Lukšića se razvela sredinom devedesetih kada je shvatila da ne voli Hrvate. Kreše se sa pilotima i generalima (drugi autobiografski momenat) i ima vanbračno dete sa NN radikalom.
Saša, zvani Guza, je, nakon neuspešne mladalačke epizode sa preuzećem "Balkan", dobio posao u državnoj firmi u kojoj je bio generalni direktor za vreme SPS-a. Nakon petog oktobra preleteo je iz SPS-a u DSS, potom u G17+ i DS. Firma mu je privatizovana a on se pristojno ugradio u privatizacionu dobit. Trenutno fura sopstveni biznis i planira prelazak u naprednjake.
Od Koviljke Stanković se razveo posle 10 godina braka, nakon što ga je uhvatila na gomili sa sekretaricom. Ona je trenutno na birou i čeka da dostigne starosnu granicu za penziju. Kokin i Sašin zajednički sin, sada već u ranim dvadesetim, trenutno robija zbog izazivanja nasilja na prošlogodišnjoj Gej paradi i pretnji na račun Brankice Stanković.
Boba je emigrirao u Nemačku gde je napravio karijeru u ko zna kakvim poslovima. Pojavljuje se par puta godišnje, dobro obučen i u skupim kolima. Pri svakom dolasku šarmira sredovečne pičke u kraju, potuče se, napravi neko sranje pa opet ode. Nina Andrejević je pobedila u "Farmi" koja je okupljala sve same ispušene lule a od dobijenih para je zategla lice, podigla sise i bacila se na snimanje novog CD-a. Jataganac je bio član Veljine stranke a uhapšen pod sumnjom da je imao svoje mašine u Kolubari ...
Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.
-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj! -Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC! -Jeste, i to u erekciji, moj lično! -Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret... -Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem! -Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim. -Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!
-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu... -Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!
Pišem ovo kao upozorenje samom sebi. Najgori scenario.
Jutarnja kafka nije kafa, to je proces. Proces razmišljanja uz prvu, jutarnju kafu poslije neprespavane noći. Oluja riječi, pljusak rečenica i cijelih tekstova sa grmljavinom i flešbekovima. Milion pitanja. Nula odgovora. Nevidljivi sud. Osjećaj krivice iz apsolutno nepoznatog razloga. Preispitivanje soptvenih životnih grešaka koje to u početku nisu bile, bar nisu trebale da budu. Zbunjenost i nerazumjevanje sopstvene situacije. Kako je došlo do toga? Gdje sam pogriješio? Koji me je kurac natjerao da dignem kredit? Od kuda mi pravo da sjebem sopstveni život? Ko je mogao da zna da je ta fina, dobra cura koja je odgovarala i majci i drugovima bila samo faza u radjanju stoglave aždaje, gutačice plata i minimum sedam kredita?
Zašto me neko nije upozorio? Zašto sad svako jutro vidim ćaletovu sivu i umornu facu kako me pita jesam li dobro razmislio. Ne kontam kako to tad nisam čuo. Jebiga...
Svi su odjednom kadije. Svi bi da te tuže i najrigoroznije sude, pod refom kad tašta dodje na "par dana". Još te ponekad tast malo razumije ali zna se na čijoj je on strani. Kao i ja, kao i svaki drugi papučar.
Kafa je dobra. Gorča, jaka, miriše ko` na reklami. Ali na balkonu, jerbo se u kući ne puši. I onako ne pušim, ne smijem. Užasno joj smeta dim. Na balkonu sam iz navike, tako sam radio na početku dok se nije transformisala u gore pomenutog monstruma. Lijepo je na balkonu. Nije mi muka, ne preznojavam se i nije me strah. Iracionalan strah da će u stan da upadnu ljudi u crnim odjelima da me vode na streljanje, kao džukelu lutalicu. Nekad me je strah, a nekad bi to volio, metak u čelo i dovidjento. Ipak, ne moraju to da budu ljudi u crnim odjelima. Napokon, kad popijem kafu i zatvorim balkonska vrata tu se negdje i probudi moja divna aždaja pa se onako tiho prodere iz vecea u kojem sere i naravno ne zatvara vrata. Tad mi se vrati strah, muka i preznojavanje i shvatim napokon da u stvari preživljavam egzekucije svako jutro! I to u obliku jedne rečenice koju izgovara usrani, ženski insan. Obično nakon toga dolazi i pokoje pitanje, opet samom sebi.
"Ejj robe!! Znaš, nešto sam razmišljala!" A upičkumater`nu.. Koliko para, jel` danas 10-ti? Kad deda dobija penziju?
To je pljeskavica sa svim prilozima. I kad se umažete obično je uzmete u levu ruku i udaljite je od sebe, i desnom rukom brišete fleku na majici pokretima gore-dole.
San svake vlade! Htedoh reći ''lopovske vlade'', ali shvatih da bi to bio čist pleonazam. Posebno na Balkanu. Ne i u Kraljevini Norveškoj. Ali to se nije desilo preko noći. Naprimer, Vikinzi su 200 godina pljačkali ostatak Evrope i stekli početni kapital. A onda su na referendumu za pridruživanje EU odlučno rekli NE, k'o Tile Staljinu onomad. Stvarno, zašto bi Merkelova upravljala njihovim prirodnim resursima, usput im lupajući packe kad god zapišaju dasku ili podrignu na javnom mestu? Tek sada se vidi da su silno pogrešili. Siroti norvežani imaju problem kako da potroše tu kamaru para u budžetu, kad su već sve izmišljene projekte završili, podigli plate do maksimuma, a smanjili poreze na minimum. Da je živ moj deda, on bi im oter'o kamion moravskog šljunka, da svaki Norvežanin metne kamičak u cipelu, čisto da mu nije sve potaman.
Jer, njihov život mora biti strašno dosadan. Plate i penzije na vreme, infrastruktura besprekorna, pravno uređena, nekorumpirana državna administracija i dobar socijalni program, malo se peca, malo se vadi nafta, malo više se tuče votka i reže kulen u dugim, zimskim noćima, dok se pevaju pesme o slavnim pohodima Vikinga, o Hogaru Strašnom i njegovoj Helgi, o golovima Solskjera i Floa i olimpijskim medaljama bijatlonaca.
Pa je l' može tako da živi 4,5 miliona ljudi, mimo sveta, daleko od ratova, ekonomskih kriza, elementarnih katastrofa? Može, bre, brale.
Lice sa maksimalnim količnikom cene odela i radne pozicije. Naime, ovaj obavezni inventar svake banke fura direktorski autfit: tamno parno odelce, košuljicu, kravatu i šimi cipele i u tom stilu se i ponaša, iako ima tri razreda metalokobasičarske škole, a rečnik mu staje na pola strane A4 (font 22). Ali, jebiga, dres-kod je dres-kod, odlična prilika da odelo sačini čoveka.
On suvereno vlada lokacijom, pogledom švalerskog senseija nadgleda popločanu regiju finansijske ustanove, šetka se odmerenim korakom i superiornim glasom preusmerava dezorijentisane bakute. I kada šalterušama prinosi kafu, to čini ponosno, sa stilom. Ima i utokicu na kuku, povremeno je se nadmoćno maši, lagano vrhovima prstiju takne dršku, da dopuni moć. Ponekad zajebano puši cigaretu ispred objekta, istvudovski namršten.
U suštini, on nije pravo obezbeđenje, pare su osigurane i u slučaju upada bandita, njegovo je da pobriše pod i odradi turu meditacije sa glavom na pločicama, dok sve ne prođe. Do tada, on dominira.
- 'De si, Mićko! U, ala si se doterao, je l' ćeš to na svadbu? - Ne, idem na posao. - Gde radiš to? - U banci. - Znao sam da će od tebe nešto da bude. E, da mi središ za kredit.. - Krediti su na šalteru 3, preuzmite redni broj i sačekajte. - Čekaj bre, šta si ti tamo? - Sinior egzekjutiv menadžer materijalno-tehničkog obezbeđenja.
Ne sinko, nije ti to isto kao siromaštvo. Siromaštvo je samo finansijsko stanje koje može biti prouzrokovano raznim faktorima na koje čovjek ne može uticati. Čist deficit novca, bez koga u današnje vrijeme ne možeš. Nešto iz čega se možeš izvući radom, upornim trudom i jakom voljom. Ne moraš se nikada potpuno izvući ali bitno je da se boriš, i svejedno ćeš ga pobijediti.
Bijeda, to ti je nešto drugo. To ti je ono hronično odsustvo duha, poletnosti i mentalne snage koje obuzima čovjeka. To ti je porok, baš kao i ova rakija. Jednom kada ti se uvuče u kosti i potekne krvotokom, gotovo ga je nemoće izbaciti. Parazit koji se hrani tvojom energijom i tvojom dušom, bolno je unakažava. Znam, ljudi ga mješaju sa siromaštvom jer najčešće dolaze pod ruku, pa te zajedno, onako neimunog shrvaju i unište.
Na bijedu se jednostavno navikneš. Predaš se ništavilu oko sebe, dopustiš životu da se igra ringišpila sa tobom, nikada ne ulazeći u otvorenu borbu sa svojim demonima. Povučeš se bez otpora, kriviš zle ljude i goru sudbini, kriviš život. Tada te obhrva i siromaštvo, tuga, nesreća.Tako sinko, samo uništiš najfinije djelove sebe, pretvoriš se u onog vječitog nezadovoljnika koga si do skora prezirao. Dođe starost, a ti jadniji nego ikad, sa vagonom neispunjenih snova. Naravno da onda svi žele da se vrate u prošlost, da život skrenu drugim tokom. Ali malo morgen, onda to nije život već naučna fantastika...
Zato sinko, ustani sada i poleti u život, bori se do poslednje kapi damra i ne dozvoli da te obuzme bijeda. Nikada ne ustukni ni pred čim, obuhvati život objema rukama i nauči da pobjeđuješ sam sebe...
