Cudno iskustvo.
Uf, kako to volim, baš tako..mmm. Voliš ovo Ana? Marija? I ti si tu. Da isibaj me. Dje su ti sise? Koji ti je to kurac? Aaa, bježi. O, Lidija, porasla si. Da, da cijelog ga gutaj.. Mmm. Baba, sta ti radiš ođe? Baba, ne diraj mi jaja.. Bakice, bako.. To, to, to..
Grčki filozov stoičke škole. Učenik Kleantov, celog života propagirao Zenonova učenja. Kad je išao u srednju, bilo je in i urbano da se prosipaju fore iz grčke mitologije, pa su ga zajebavali jer se zvao isto kao neki Hrisip od Pelopa u koga se kralj Laj (koji je bio i poznati instruktor vožnje) zaljubio i jednog lepog popodneva mu skinuo gaće i obljubio ga analno, te je Hrisip od Pelopa od blama pokušao da se ubije. Hrisipa je bolelo uvo za sve to, pošto je, je l' te, bio rođen sa srebnom kašikom u ustima i non-stop je bio navaren. Jednog dana mu vlasti nameste zvrčku i razbaštine ga, pa se Hrisip preseli u Atinu. Tamo je počeo da piskara. Kažu da je bio takav skriboman da nije mogao da izdrži da ode u klozet da kenja, a da ne napiše nekoliko misli na toalet papiru. Taj je, bre, sopstvenu devojku istetovirao od glave do pete svojim filozofskim mislima. Znači, kako prođe ulicom, tako mu iz džepova ispadaju papirići. A nema šta nije pisao - ozbiljne filozofske eseje, književna dela, pesme, priče, pošalice, čak je i svoje defke čitao na agori. Bolelo ga je uvo za sve, verovao je u sudbinu i govorio da svaka slučajnost ima tajni smisao. Zato je u svemu nalazio inspiraciju, pa još kad se naduva - humoru nikad kraja. Još je tad trava bila legalna, pa si mogao da je gajiš u dvorištu - raj na zemlji. Jednom se bio tako dobro ustondir'o da ga je bio blam da ode ženi kući, te se opredelio za stondilozu, ali u podrumu našao samo neko vino. Sedne on u ladovinu ispod smokvinog stabla, sipa ono vince, zasvira džitru i zapeva bluz. Uto mu se pojavi njegov magarac (koji je inače voleo bluz, pa bi ga uvek slušao). Hrisip mu dadne malo onog vinceta da popije, a magarca uvati alkohol (nikad nije pio čovek, šta će), te magarac poče jesti smokve s onog drveta. Hrisip poče da se smeje kao nezdrav, a uz to je bio i navaren k'o bog, odjeknu Atina gromoglasnim cerekanjem, pa ga strefi srčka, te preminu tog lepog popodneva, leta gospodnjeg dvesta i neke pre nove ere.
Na grobu mu stajaše epitaf:
''Ne smej se magarcu dok jede smokve''
jedna od retkih manifestacija u kojoj ćeš u sred Beograda videti zastave Amerike,Nemačke,Evropske unije,zastave pedera,zastave nevladinog udruženja za zaštitu mahovine na Karpatima,parole podrške lososima protiv medveda i još mnogo sličnih a ni jednu jedinu zastavu države koju hoće da vode...
De si brate,nema te ko zastave Srbije na mitingu ldp-a!
Brat-detektiv sa svojom ekipom uhapsi 257 ljudi ne bi li otkrio ko je ukrao 3 kila plavog patlidžana sa jedne tezge na pijaci. Kad vidi da se sjeb'o i da je iscrpeo sve ideje, zove brata-matematičara. On reši sistem jednačina sa dve nepoznate:
2x + 3y = 4
2y - 3x = 7
i odatle otkrije da je lopov 43-ogodišnji hirurg. Pronađe njegovu adresu, broj lične karte, krvnu grupu i uradi detaljnu analizu njegove spermokulture. Onda brat-detektiv ode tamo i ukeba ga.
Uveče, ćale okupi svoje sinove i kenja im kako su prezauzeti poslom i da bi trebalo da češće igraju basket i karaju pičke.
Vrlo čest izraz (bar) u Čačku.
Osoba koja se skotrljala sa nekog brda direktno u grad misleći kako je mnooogo kul i pritom je nevidjeni seljak.
Pojavljuju se u kulturno - umjetničkim emisijama o afričkim plemenima, gdje tamnopute gospođe sa svojim obješenim poprsjem koje se završava u visini pupka plešu u cilju prizivanja elementarnih nepogoda za rodnu godinu, istovremeno se trudeći da ne odalame sisom nekog iz publike u zadnjim redovima.
Iste su za sve uzraste i nemaju starosno ograničenje jer je erekcija u gledaoca s druge strane ekrana na ovu pojavu teoretski nemoguća.
Roditeljska pažnja takođe je suvišna.
Proces, koji se odvija u zapadnoj neprofitabilnoj umetnosti. Više nisi kul ukoliko, bilo mišem ili bojama, u realističnom maniru ovekovečiš pogled sa svoje terase, ili onu Čehinju, na koju drviš još od leta u Makarskoj, 1986e godine. Danas, mlade kreativne ljude čine generacije odrasle na digimonima, i Soni "kec" akcionim avanturama, za čiju osnovu su služili napadi paranoje prouzrokovani prskanušom, koju su japanski dizajneri nabavljali od Nermina iz Đakovice.
Slika prolazi dobro, samo ako je na njoj sisata droplja, "Seltik" zelene kose koja joj pada preko trapezoidnih očiju, dok nosi jednu od varijacija "kako bih jebo one sisate francuske sobarice" haljina, i pritom joj olinjali rep iskače iz dupeta. Sve mora biti anime. Jebeš Van Goga i Paju Jovanovića. Oni su pičke koje nisu gledale Blič. Japanizacija se postepeno širi čitavim svetom, a okosnicu joj čine mladi švedski pokemonizovani umetnici. Oni na Deviantart i slične sajtove, kače gigabajte slika anime fukara, koje su radili u hladno, severno vreme dokolice. Jebi ga, ove njihove nemaju tolike sisurine, pirgave su, zubne proteze su im k'o školjka od spačeka, fale im mačje uši i repovi, a opet sledeći put, priliku da ih vide imaće u aprilu kada se otopi sneg. Možda zvuči suludo, ali džaponerozi nam ovim nametanjem svoje vizije slikarstva i dizajna, mogu uvaliti pozamašan kurac, jer Evropa već odavno gubi svoj identitet na svim poljima. Ostaje nam da se nadamo da je ovo samo prolazni trend.
Prilikom pretrage slika, od unošenja pojma sisate gotik fukse, do pojma Svetsko prvenstvo u fudbalu, mora neki glibavi nacrtani Japanci da izlete, pa da ga jebeš.
Gde su portreti viktorijanskih gotičarki? Gde je Blanovo ljubljenje Bartezove ćele? Nema više, pojeo Godzila.
Obično ga prave sportisti,kada postignu najvažniji koš,gol,ili šta već na utakmici.Znaju oni da su sve oči uprte u njih,da ih svi slave,uporedjuju sa istorijskim ličnosti,da bi im govno pojeli,da su najomiljeniji ljudi na svetu u tom trenutku,ali oni se prave hladnokrvni,kako bi stvoril utisak da oni mogu još,i da je to za njih ništa,dok ih je sve ustvari,samo usralo.
-I kakav je to gol mladog žike,pobedila je srbija,gol u poslednjem trenutku,a pogledajte taj izraz lica,kao da se ništa nije desilo,to je čovek,ma kakav čovek,to je ljudina!!!(počinje da drka od silne radosti)
Mesto koje može da i najokorelijeg optimistu potpuno sjebe. Lanac komande je uvrnut i tamo se za sve pitaju najobičniji vodnici. Spavaone su od pre Hrista, naoružanje iz kamenog doba, oprema iz starog Egipta...
Dok se u drugim kasarnama zna tačno u sat ko šta radi u Zaječarskoj se samo nagađa. Dok si rekao piksla mogu da te premeste od ređanje drva na ljuštilicu za krompir, takođe je tamo i običaj da posle puzanja u blatu sa tako prljavom uniformom nosiš veliki komad mesa u zamrzivač.
Tuširanje traje pet minuta, obrok deset, a ceo dan te drkaju po svim osnovima.
Ko u toj kasarni izdrži šest meseci ima dobre šanse da postane psihopata.
Čeeeta Stoooj! Odmor 15 minuta
- Gospodine vodniče, dozvolite da vam se obratim-
- Šta bre 'oćeš Krstiću?-
- Gospodine vodniče ja sam žedan-
- Šta si ti Krstiću, baba ili vojnik?-
- Pa vojnik-
- Baba si ti Krstiću, jedna najobičnija kenjkava baba. Markoviću, sakupi sve puške u četi i daj ih Krstiću da ih nosi. On mnogo voli da pomaže svojim drugarima, jel tako Krstiću?-
- Tako je gospodina vodniče (a u sebi: ''Mamu ti jebem zapaliću te sa sve kasarnom'')-
Sve ono što može zadesiti mlade rokere koji su pošli u drugi grad da održe svirku, pa priča može izgledati ovako:
(Ovo je inspirisano istinitim događajima, a koga mrzi da pročita nek doživi istu sudbinu kao basista)
----------
Bubnjar je konačno iskukao od ćaleta ključeve od kola, kako bi moglo da se ode na svirku i da se prebaci oprema, ali uz klauzulu da će ga ovaj prebiti kao vola u kupusu ako mu auto bude ogreban ili sedišta upovraćana. Svirka je u drugom gradu, zvaćemo ga Kikapu. Strpa tako bubnjar bas bubanj i tomove u gepek, a stalke, doboš i činele rasporedi po zadnjem sedištu. Da bi stala još i pojačala, moraće da se odustane od indijanera. Svrati do basiste da uzme bas pojačalo, a majka mu vrišti iz kuće ''Jebale te gitare, kad ćeš knjigu u šake?''. Onda svrati do gitariste da potrpa i njegovu opremu, zasedne na zvonce, a ovaj mu otvara vrata posle deset minuta, jer je spavao (šest je uveče). Ode tako bubnjar kolima do Kikapua da i istovari opremu i vrati se posle sat vremena da pokupi i ortake. Zatiče basistu kako majka još uvek vrišti na njega, ovog puta zato što traži pare za klopu i benzin. Ipak, to uspeva da iskuka, ali za kondome ne. Sedne basista u kola i strpa bas u gepek, pa krenu kod gitariste koga zatiču u fazi ispijanja rasola. Žali se kako su mu žice zarđale od nemenjanja. Strpa gitaru u gepek, pa odu do pevača. Ispostavilo se da je on cele prethodne noći bančio, te mu glas nije ni za kurac, no dobro, šta je tu je. Svrate do pumpe, koja je ujedno i servis, da natoče gorivo, pa bubnjar nagazi i pravac Kikapu. Ne odmakoše daleko, a već im puče sajla za gas, te emoraše da se zaustave. Sreća pa je onaj servis ostao samo 300 metara iza, te svi uložiše po 500 kalorija da izguraju auto uzbrdo do servisa. Odoše poslednje pare za klopu i propratne troškove, te tako švorc krenuše i sa zakašnjenjem stigoše u Kikapu. Namestiše opremu i naštimovaše se, sa sve krš mikrofonima, neispravnim kablovima i sranje Solton razglasom koji gazda kluba ljubomorno čuva poslednjih sto godina. Gazda se isprsi za neki alkohol, te poče alkoholisanje do trenutka kad se koliko-toliko ljudi okupilo u klubu. Prazan stomak i mnogo alkohola, poče intoksikacija. Pevač pade u depresiju, jer ga je nedavno ostavila devojka, pa počne da bulazni o tome kako mu je ovo poslednja svirka u životu, te kako će da s'iseče na bini. Gitarista se oduzeo i gleda u jednu tačku, a nije još ni sve trovanje od sinoć izbacio iz organizma. Basista gleda okolo da vidi ima li šta za trs. Moglo bi da padne nešto, jer dugo ga već isključivo drvi. Bubnjar gleda da ne pije, pošto mora da vozi nazad.
Počne svirka, raspad, gitarista promašuje akorde, piči solo iz pogrešnog tonaliteta, pevaču puca sjeban glas, hvata publiku na patetiku, pravi grimase kao da će da zaplače, basista flertuje s debelom gotičarkom što se bacaka pored bine, dig'o mu se, nema dovoljno krvi za ionako pijanu glavu, ispadne mu kabl iz basa, on ne konta, bubnjar mu maše, no ovaj se napalio kao mladi zekonja, pa ne vidi. Vidi bubnjar da mu od benda mnogo nema vajde, pa zapne da udara kao sivonja kako bi makar on briljirao, i uto mu pukne lanac na duploj pedali. Zatraži klješta i šrafciger od gazde, pravi se pauza, a basista iskoristi priliku da odvede debelu gotičarku radodajku u VC. ''Imaš li kondom'' - upita on, ''Nemam'' - reče ona, ''Ma, jednom se živi!'' reče basista i krene u trs. Svrši on, ovi već popravili pedalu, i nastavi se svirka. Gitarista se primi opasno na Vudu Čajld, počne da tripuje da je Hendriks, turi trzalicu međ zube, pa trsi solažu zubima. Tu mu puče žica i iseče ga po nosu. Gazda mu stavi hanzaplast, a on nastavi bez jedne žice. Za kraj svirke ide balada, pevač klone duhom i počne da cmizdri kao nezdrav, na opšte sažaljenje emo klinki koje dočekaše to sa uzvikom ''Aaaaaawww''. Gitaristi nije do života, ne zaustavlja mu se krvoliptanje iz nosa, jedva čeka kraj. Basista, srećan i zadovoljen, istripuje da je rok star i da ga poblika mnogo obožava, baci bas, zaleti se da skoči među publiku, publika se razmakne, a basista poljubi pivo prosuto po podu. Kraj svirke, odoše ljudi kući. Gitarista, unesrećen, bez žice i čitavog nosa, ispovraća creva preko ručne kočnice, komandne table, šoferšajbne, svog sedišta, vozačevog sedišta, zadnjeg sedišta, a malo povraćke ode u kasetu i u gepek. Bubnjarev ćale kad je to sutra video, ubio je boga u svom sinu od batina. Bubnjar sutradan umre od unutrašnjeg krvarenja. Posle par dana, pevač izvrši samoubistvo zbog neprežaljene ljubavi, obesi se o cev vodokotlića. Gitarista ubrzo umre od tetanusa, jer je žica bila zarđala. Basista umre posle nekoliko meseci od sifilisa.
I tako svemu dođe kraj.
Reklama za neku šatro akademiju koja od vaše dečice pravi TV lica. A u reklami se pojavljuje verovatno nairitantniji klinac ikada na TV koji ima jedva 15 godina a izgovara neverovatnu, rečenicu ''Ja sam Marko i biću uspešan još 100 godina''.
TV: Ja sam Marko i biću uspešan još 100 godina...
Ja: Mrš bre u pičku materinu...
Laksativ
Kenja mi se... U bilo kom obliku, na bilo kom kanalu.
3x dnevno!
