Osnovno pitanje morala u prosečnog Srbina. Aksiomatsko pravilo uređenja društva našeg. Zvezda vodilja misli i etike Srbalja.
Svih deset božijih zapovesti bi se mogle zameniti ovim pitanjem.
- Tata, oću da sviram klavir
- Ne može sine
- A oću tata... kupi mi, molim te
- Ne može, rekao sam
- Kmeeeee, pliiiizzz
- Tišina pizda ti materina! Ja sam bio fudbaler i ti ćeš! Nećeš tu da mi sviruckaš. Šta će komšiluk da kaže? Da ne mogu da te vaspitam?
Nužda ne bira ni vreme ni mesto i zato se desi često da nas stisne baš kad smo u gostima. E sad, među primitivnim životinjama je njuškanje izmeta i obeležavanje teritorije sastavni deo normalnih društvenih odnosa, dok je kod nas ljudi to nešto krajnje neprirodno i sramotno.
Nekoliko saveta za dobar rezultat u gostima:
- na prvom mestu mera predostrožnosti: pre polaska u goste preispitajte vašu savest: "Da li Vam se zaista ne kenja?!"
- u gostima izbegavajte kafu! pogotovu kafu s mlekom!
- ali kada vrag odnese šalu i krene kolobocija po stomaku (jbte šta sam to jeo!), pažljivo snimajte situaciju.
- procenite koliko vam je vremena još ostalo i svu svoju energiju usmerite na misaoni proces - neka um savladava telo dokle je moguće.
- hladan znoj prekriva čelo i reže stomak - setite se reči Gospodnjih "Bdite i molite se! Duh je srčan, ali je telo slabo"
- probajte da se setite da li je neko već išao u wc, jer ako nije, ići će; i snimite da li se još nekome ide u wc i dajte mu prednost.
- skenirajte prostor okom predatora: gde je wc! (obično zatvorena vrata, od ostave se razlikuje po velikom plastičnom kvadratu za prekidače za bojler, grejalicu i napokon svetlo!)
- izračunajte najkraći put do wc-a ali i ukalkulišite prepreke na putu, preskakanje stolica nonšalantnim hodom
- i odzvonilo vam je! pre nego što ustanete pitajte domaćina gde je wc, iako ste već snimili gde je, fora je u tome da ne pomisli da vam se toliko mnooogooo ide.
- lagano ustajte, bez naglih poteza, ali pazite da sve to ne izgleda kao "robo dance" i odšetajte do klonje u Napoleonovom stilu!
- ulaskom u kazneni prostor ubrzajte sve telesne aktivnosti! spustite dasku, odkopčajte kaiš, šlic, jednim potezom svucite sve slojeve odeće, sputite dasku!
- gubitak krvi u glavi, mrak pred očima, tunel sa svetlošću i lagana drhtavica u prvom trenutku sladostrašća, kada strano telo napusti organizam.
- sledeći trenutak je već comeback to the real life! ne, niste u mrtvačnici kafilerije, pustite vodu odmah i to ponavljajte koliko puta je neophodno, samo pazite, domaćini su navikli da prepoznaju zvuke svoje wc šolje.
- izvedite sve u što kraćem mogućem
- jbte papir! gde je?! gde su novine? gde su mi jebene papirne maramice?!
- Allahu Ekber imaju bide!!! sada samo još snimite neki umazani peškir ili korpu sa umazanim vešom da ne bi morali baš da izlazite sa mokrom guzicom.
- dišite duboko kako bi što pre reciklirali sav vazduh iz wc-a.
- kad se vratite za sto ne palite odmah cigaretu, bićete provaljeni, a i kaplice za oči je dobro nositi sa sobom.
Ako ste ikada učili više od dva sata za ispit, onda realno, od tog ispita se nešto i očekivalo. Neka luda sreća, karma neka, splet nekih neverovatnih okolnosti, tipa umri muški devet. E baš u tim trenucima, kada sa jedne strane zna da ne postoji šansa za prolaz, javljaju se neverovatne ideje koje bi mogle da te zadese.
-Doći će dan, kada ćeš sam...nanana nana...Jebote, zamisli ja na ispitu, i pita me profesor "Šta slušate kolega", kažem Ritam Nereda, i on "Svaka čast kolega, i ja isto, evo desetka", do jaja....
-Ili zamisli, pozvoni mu telefon, on napravi onu ukiseljenu facu, brzo se okrene ka nama i pita "Koliko je igrao Radnički juče?", ja ko iz topa 1:1, i on "Uh kolega, spasili ste me, evo šestica"
-Najbolje bi bilo, da pita "za koga navijate kolega?", a ono na stolu grb i Zvezde i Partizana, ja kažem, onako stručnjački, nonšalantno "Ne pratim domaću ligu", i on se tu oduševi, upadnemo u spiku..
Sutradan:
-Kolega, žao mi je drugo i treće ne znate, vidimo se u aprilu.
-Ali slušam Ritam Nereda i ne pratim domaću ligu.
-ŠKK?
Osobe koje konstantno uništavaju svoju zemlju, nanose joj veliku materijalnu štetu i za sve loše stvari okrivljuju druge. Uzdižu se kao velike patriote i navodno sve što urade čine radi svoje zemlje i svog naroda.
Političari.
"Jubilarna" - rakija koja se otvara samo za specijalne događaje poput rođenja deteta ili diplomiranja. Pažljivo se štedi, s njom se samo nazdravlja i retko se poklanja.
"Prava domaća" - to je, uglavnom, ona koju nečiji deda iz Gornjeg Dobrog Donjeg pravi po sto godina starom i dobro čuvanom receptu. Služi za kvalitetno opijanje.
"Pitka" - lepo miriše i ostavlja prijatan ukus u ustima, ali teška je za želudac. Najčešće se švercuje kao slavski poklon pod nazivom "prave domaće".
"Dobra za lek" - rakija koja svoj nedostatak finog ukusa pravda činjenicom da je nečija baba izvalila da ista leči šarlah, a da je i dobra za masažu.
"Brlja" - usled opšte dostupnosti i niske cene, favorit omladine. Popularna i pod nazivom "kupovna", vodi poreklo iz kazana privatnih proizvođača koji istu prave radi finansijske dobiti, a isključuju ljubav iz procesa proizvodnje. Ostavlja gorak ukus u ustima, ali udara poput autobusa.
"Džibra" - rakija oštrog i neprijatnog mirisa, olako uništava unutrašnje organe. Popularna među dragstorskim alkoholičarima koji su odavno oguglali na suzenje očiju i suženje jetre koje ovaj špirit izaziva.
"Antifriz" - Piće očajnika. Koristi se u samo u najhitnijim slučajevima, kada je apsolutno neophodno napiti se. Potiče iz kazana slepog Bugarina sa jednom rukom kome je u proizvodnji pomagala mentalno retardirana unuka.
"Guslar" - popularna rakija "Živadinović" iz devedesetih. Pravljen u žurbi, ovaj polu-destilat sadrži taman toliko metanola da oslepi seoskog alkoholičara ili da ubije običnog čoveka. Favorit samoubica.
Tražen kao krimosi sa interpolovih poternica ili mleko za vreme sankcija, nevidljiv kao ruski špijuni u Srbiji, neshvatljiv i povučen u sebe kao Tesla pre otkrića naizmenične struje, efikasan za trankilizaciju ženske živine kao otrovne strele iz amazonskih džungli, a kod nekih nesrećnica, po učestalosti javljanja ekvivalentan Halejevoj kometi... U svakom slučaju, privilegija pički da imaju sopstveni aksiom, iliti tvrdnju koja se ne dokazuje, jer ju je, jelte, nemoguće dokazati. Ako pička tvrdi da je svršila, mužjaku jedino ostaje da počeše jaja, digne noge na sto, šmekerski srkne pivo i eventualno je još jednom ugrize za dupe, dok ista dolazi k sebi u postorgazmičnoj flakcidnosti.
Međutim, neki od nas muških goveda (a možda i svi), kada se nađemo u posebnoj fazi da nas “nije strah da uključimo mozak i pričamo o osećanjima”, volimo da prodžaramo mečkinu rupu (ovo je metafora, nije pička) i da otkrijemo svoju “duboko skrivanu” zainteresovanost za filozofiju ženske svrške. I evo, do kakve sam ja “istine” došao:
- I, bejbe, kako to izgleda kad ti prodžaram sistem dugometražnim crevom za navodnjavanje bunara želja, m? Mislim, čuo sam da je taj vaš orgazam mnogo bolji nego naš. Ono uvek je bolje ono što je tuđe, ali kad bi samo mogla malko da mi objasniš, kako vi to...
- Pa... mmmh... kako da ti objasnim to... Najlepši je ona prvi osećaj kad ulazi, to je ludilo, kao da sevaju varnice po vlažnim zidovima nekog uskog prolaza...
- I onda ja taj prolaz razjebem, proširim, a...
- Ma stani bre, kud si navr’o.... I onda... kad razjebeš taj prolaz, debilu, onda mu to dođe kao neka jurnjava kroz mračan tunel sa mestimičnim proširenjima kao u nekoj pećini, ali sa nekakvim halucinacijama oko tebe, kao da si na LSD-u ili na otrovnim žabama, i vruće ti je, i žedan si, i juriš neku užarenu loptu koja beži, beži, beži, i onda je konačno stigneš, i kad prođeš kroz nju, sledi provalija, i padanje kroz hladan vazduh do otrežnjenja...
- Ne seeeeeeri! Pa ja da sam žensko, jeb’o bi se svaki dan, a ovako jebem i češće.
Srbija.
Okruženo neprijateljskim logorima (bazama); kolektivno pomahnitalo stanovništvo u tripu da je najjače na svetu; radi opstanka se konzumira čarobni napitak (na bazi šljive najčešće); svima je pečeni vepar (prase) ultimativno jelo; stanovništvo se leči kod travara; klesanje kamena (menhira) je jedini oblik privredne aktivnosti.
Jedina bitna razlika je što nema ko da veže usta bardovima Harmoniksima, koji se svaki dan deru po televiziji.
višeminutni deo svakodnevnice običnog čoveka. Ne i ako ste Grk. I živite u 5 veku pre n.e. Tadašnji mudraci većinu svog vremena provodili su napolju, crtali kojekakve pizdarije po pesku, kuntali po burićima, no najviše od svega voleli su ulaziti u konverzaciju sa pučanstvom koje je trebalo da predstavlja oponenta u filozofskoj raspravi, zamorče za najnoviji eksperiment ili šta već. Zbog svega navedenog velika je bila verovatnoća da će vas na putu do lokalnog bakalina presresti nekolicina učenjaka i ono što je trebalo da bude jednostavan odlazak do prodavnice pretvoriće se u višečasovnu agoniju.
atina, 467. pre n.e.
dom porodice Burusis
Ksantipa: E Stavros aj skokni do prodavnice i kupi jafolitanke i dve AAA alkalne baterije....sranje, zaboravila sam da živimo u jebenoj praistoriji, ništa kupi onda 200 gr. brašna i 100 gr. soli...
Stavros: Jebem te ja kilavu, samo sediš tu i čitaš to bulevarsko đubre, uvek ja idem..
.
.
Zenon: Des Stavro ša ima?
Stavros: Ništa Zeko, posla me ova moja guska po so i brašno, pa evo krenuh u prodavnicu.. Čujem da je Miškatos otvorio novu Deltu tu u kraju pa idem da vidim šta ima...
Zenon: Aha...Sad si na pola puta, otprilike, a?
Stavros: Recimo...
Zenon: Je l znaš da nikada nećeš stići do te prodavnice? Naime, prvo ćeš preći polovinu preostale razdaljine, pa onda još jednu polovinu te nove polovine, i još beskonačno mnogo polovina, i nikada nećeš stići. Je l' kapiraš?
Stavros: Da, da u pravu si, ipak odoh ja u osvajanje tih polovina,...(O Zevse moj, koji bolid...)
.
.
Spanulis(sofista wannabe): Oooooo, Stavros, nema te nešto u kladži ovih dana?
Stavros: Ma ćuti, od kad me sjebo Ergotelis za trines' bilijardi drahmi ne pojavljujem se više tamo..
Spanulis: Bedak, i mene prodo prošle nedelje, izgubiše kod kuće od Ofija nesrećnici... Nego da te priupitam nešto? Je l’ umeš ti da zviždiš?
Stavros: Pa ono, umem..
Spanulis: A je l' lokomotiva zviždi?
Stavros: Jašta da zviždi.
Spanulis: Vidiš, ti si onda lokomotiva!
Stavros: Da, da, svakako, to sam i ja odskora počeo da primećujem...Aj moram da palim ja sad, pozdrav...(cccc, šta uzo učini od čoveka..)
.
.
Pitagora: E Stale jes to ti?
Stavros: Idite bre svi u tri lepe pičke materine, ne može čovek od vas ni leb da kupi na miru..
Pitagora: Šta ti je bre, ja se obradovao što sam te video posle sto godina, a ti tako,...
Stavros: Izvini brate, iznervirao sam se baš, krenuo sam pre 2 sata u prodavnicu i nikako da stignem od gnjavatora..
Pitagora: Ne moraš da mi objašnjavaš ništa, znam kakvi su oni smarači, samo bi da iskoriste...Ej, aj kad si već tu, izmasiraj mi ramena, pliz?
Stavros: Ok, to mogu, ti si jedini koji me ne guši danas, je l' ovako?
Pitagora: Super si, sad nagni se još samo malo,.....taaakoo...E, super, ti ćeš mi biti hipotenuza....
Sraman pokušaj da se bude Hajnekenov marketinški tim.
Gadnjikavi,niski ćelavac u tridesetim : EEEeee Pivooou!Konobareee pivooo!
Ostatak gadne,neutrenirane masne družine:Aarrrghhh!
Konobar:Evo ga voppiiii!
Cela gadna,masna neobrijana družina:EEEeee saćemo pijemo vopppiiiii eee!Tekma,Srbija!
Random sisata ful avion pička (drugarici): Eh,eh muški,ihihi
Drugarica random sisate ful avion pičke: Ihihih
Cela gadna,štrokava družina sa još dosta random niskih,debelih muškaraca u pozadini: EEE bole nas kurac,žene eeeee,pivooouuu!
Po jednoj statistici, državljanin Srbije u prosjeku pješaći 1500 km na godišnjem nivou.
Po drugoj statistici, državljanin Srbije popije prosječno 90 litara alkoholnog pica na godišnjem nivou.
Iz priloženog se može zaključiti da prosječan državljanin Srbije troši 6 litara na 100 km.
Kada se cela nacija bavi ili psovanjem pedera ili psovanjem psovača pedera, a u prodavnicama nema ulja i mleka, u toplanama duvaju u prste da se ugreju jer još nije stigao mazut, intelektualci koji su završili fakultet u roku se pakuju jer vec godinu dana ne mogu da nadju posao, a politicari koriste guzvu da operu pare renoviranjem McDonald's-a...
Rizla: E, gde si Mare? 'si naš'o pos'o?
Mare: Ma jok brate, bilo nešto u klanici da vozim prasiće, al sam odbio...
Rizla: Što bre brate, na ovo sranje ti odbijaš pos'o?
Mare: Pobugu, ja sam Master Elektrotehnike!
Rizla: A jes vala, aj sutra samnom i s' Belim da peglamo pedere?
Mare: A ne mogu brate, riba mi već nedelju dana kuka kako smo mi huliganski narod i kako ćemo opet da uništimo svoj grad i kako su pederi u stvari plemenite i divne osobe.
Rizla: Ma da, smaraju, i meni Tanja, ja joj reko da idem u Bosnu kod familije da pravim sir, jer tamo još uvek ima mleka...
Neka čudna kosmička implikacija, koja kaže da, ako se logična stvar ne desi onda kad joj je po prirodi stvari vreme, desiće se kad-tad, uglavnom onda kad se najmanje nadamo. Jednostavno, čovekova životna energija teži oslobođenju, i pitanje je svake individue da li će ona svoju energiju ispuštati u malim dozama tokom celog života, ili će sačekati da u poznim godinama jednostavno eksplodira.
- Sestro, ostavite te kartone, skinite mantil, podignite suknju i lezite na sto, 'oću da vas jebem!
- Iju! Doktore, pa šta vam bi odjednom? Jeste li normalni, pa vi ste oženjeni, imate troje odrasle dece.
- Ama, rekoh, lezi na sto. Ja sam ceo život sa knjigom u ruci, pičku sam video samo kod svoje žene, i jednom slučajno kad uleteh na ginekološko, neiživljen sam, sestro.
- Ma, šta vam pada na pamet! :beži iz ordinacije:
- Uh, a možda bih mogao doktorku Nadu da zovnem, ta je još gora od mene bila na fakultetu, ona je sad željna kurca sve u šesnaes'.
--------------------------------
- Ma, deco, silazite s trešnje, majku vam jebem, odraću vas od batina kad vas do'vatim. Kući svojoj, pa tamo jedite...komšija Mićo, otkud vi na drvetu?
- Šta da ti kažem, komšija, kad sam imao 12 godina, roditelji mi nisu dali iz kuće da izađem, posle sam prerastao pentranje po stablima, i sad mi nešto došlo. Aj sad ti mene kao poteraš tom motkom, kao što vijaš ovu dečurliju, a ja preskočim ogradu i pobegnem. Mada, nisam siguran da baš mogu da preskočim, a i kako da siđem sad. Joj, jebem ti starost, daj one merdevine.
