Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda? -Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam! -Heh. Imate li neki hobi možda? -Da. Pišem pripovetke i crtice. -Uuu. Baš lepo. -I pravim lampe od papira! -Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni? -Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako. -Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M? -U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe? -Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate! -Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t -Sledeći! -Čьto?
Za neke ljude,jedini logičan odgovor na pitanje kako neka osoba radi nešto preterano,ili preterano dobro.
A: Jesi ti vid'o kako onaj Usain Bolt trči?! Nije normalno B: Uz'o nešto 100 % ---------------------------- A: Jel se sećas one ribe od sinoć,sa žurke...kako je igrala,ko poludela? B: Ma uzela nešto... ---------------------------- A: Sinoć sam gledao neki pornić...Brate,lik sa dve ribe sat vremena,ne znaš koja bolja! Ne znam kako izdrži toliko... B: Ma uz'o nešto,pornićar
Jedan od načina, da se opiše sopstvena, teška materijalna situacija.
Sale:“Batice, gde ćeš na more?“ Nemanja:“Brate, moje more će da bude Ada.“ Sale:”Ih, zar je dotle došlo, da nemaš love ni za more?” Nemanja:“Matori, imam para k’o blata, u vreme suše!“
4 glavna junaka autobuskog SMS upoznavanja. Ima ih u svakom 2-3 autobusu. Oni su tamo negde i čekaju tebe da ih kontaktiraš. Požuri.
- Tina je tek upisala fakultet a obožava duge šetnje kraj reke pogotovo noću. "Dođi..." poručuje ti sa plakata. Uglavnom i nije neki dar prirode. - Olivera je prošle godine sa svojima došla iz Nemačke (na privremeni rad?), i želela bi da upozna što više ljudi. Osim što bije svežim švapskim akcentom dok govori, Olivera je ful riba i prilike joj nisu dozvolile da upozna nekog za samo godinu dana. - Tridesettrogodišnja doktorka Mila sa ispalim dekolteom te jebozovno posmatra sa plakata dok pući pušačke usne i saopštava da njen posao nije uvek lak i da bi želela da se opusti sa nekim. - Filip se smeši u nekom plivačkom kombinezonu i ženskoj populaciji stavlja na znanje da ima dvae's' i kusur godina, da se profesionalno bavi plivanjem i da ima dosta slobodnog vremena koje bi želeo da podeli sa nekim. Kakav udarač na ženski pol! Pro plivač, cvet mladosti, dosta slobodnog vremena koje želi da podeli sa nekim - što znači da se ne opija sa ekipom iz kraja, da ne bleji, ne troši pare po kafanama, kladionicama i slično...
Pa se ti napravi pametan da ih takve iskuliraš. Alo bre, pa to je samo 99 din + pdv za jednu poruku!? Ako si se iscicijašio/la za kredit evo šta se desilo:
- Tinu je zveknuo neki psiho manijak. Sirotica krenula sa njim u noćnu šetnju kraj reke. - Olivera je ispravila akcenat i upoznala već dosta ljudi tako da su sva mesta u njenom tefteru već dobrano ispunjena. - Doktorka Mila je konačno našla izvođača radova. - Filip nije naveo na koga se tačno odnosi njegov oglas. Ispostavilo se da ga devojke ne interesuju, završio je sa magacionerom iz "Maksija".
Veština lizanja sladoleda u reklamama. Izvodi ga isključivo jebozovno žensko čeljade, napupelim usnicama sa ukusom svežeg kolagena. Ona prvo zagrize vrh... Pod nogama zvuci krckanja leda i uzbuđujuće iščekivanje propadanja u zamrznuto jezerce... Onda umoči jezik u hladnu, slatku, mekanu sredinu... Ma kakvi rashladni uređaji, vodopadi, brzaci, tečni azot na -198 C, jedino je ovaj liz kontra udar toplotnom... I onda neka predorgazmična faca za kraj... Taman da za trenutak pomislite da je vaskrsli aids-free John C. Holms (35 cm) prisutan u delu studija ispod (kamera). Ako na ulici sretnete neku, koja kupeći sladoled započinje sličan performans, znajte da verovatno u gaćicama krije mini delfin vibrator i da je toga dana bila plata sa povišicom.
Situacija koja kod svakog tinejdžera stvara dilemu: piti, il' ne piti. U početku se protivi, ali posle prve dve-tri čaše alkohol preuzima stvari u svoje ruke.
-Domaćin: Mali, šta ćeš? -Tinejdžer: Ja ću... Ovaj... Može jedan... -D: Ajde, mali, dovoljni si odras'o. Može jedan špricer? -T: (balavi pri samom pomenu alkohola, ali je u strahu od ćaleta) Ne, ne, ja ću sok. -D: Jedna neće da ti škodi! (uveliko sipa) (Domaćin vidi praznu čašu) -D: Mali, da punimo? -T: Ne, bih, ne bih... (Je l' si se setio konačno, nasadim te na kurac?) -Ćale: Nemoj, nije on navik'o da pije. -D: Ajde, ajde, ne voziš (klok, klok, klok, klok...). . . . Posle 2 sata -T: Domaćine, nalij! A ti, ćale (grli ga), daj da zapalimo po neku. -Ć: Jeb'o si se u dupe kad dođemo kući!
Kude stukose one godine kad sam s drugari trosija pare na kurve i kafanu, i kad smo pred zadrugu oratili od fuzbal, kude stuce onoj vreme, drugari kude mi stukose?
"A be, nema mi gi djozluci. Kude stukose?" "Pal tej ti gi na glavu, jebala te skleroza!"
2049 godina. Okorelom krimosu je odzvonilo. Iz laboratorije CSI Galibabinac stižu dokazi koji potrvdjuju ubicin DNK a pomoću DNK baze ustanovljene proletos. Takodje, tragovi guma se podudaraju sa tragovima guma iz baze tragova guma svih automobila na Balkanu uveženih još od vremena Belog Manastira. Ubica je ispljunuo žvakaću gumu na kojoj su tragovi tešnosti za dezinfekciju koju je onomad koristio kad je išao kod zubara. Bio je toliko glup da baci pištolj kojim je izvršio zločin u Moravu na mestu gde se vadi pesak za novi autoput finansiran sredstvima Bijafre. Pijani operater buldožera je pronašao murder weapon kad je išao da napravi mesto za još malko piva. Sve se slaže, case closed. Ali, cvrc Milojka! Ujka advokat, strina čistačica u javnom preduzeću i sto soma evra i tante za kukuriku!
