- Ona (čitaj: majka, devojka, sestra) je upornija od Srbije da sacuva Kosovo, od matoraca u GSP-u da ugrabe prazno mesto i od Alana Forda i Bob Roka da ne ostanu goli, bosi i gladni;
- Ona bi i na tek rođenoj bebi; Dejvidu Bekamu; Cigančetu koje se po ceo dan mlati po prašini i čija je koža otpornija od opanka Made in ''Tigar''-Pirot i Šao-lin monahu našla bubuljicu, mitiser ili neki pičkumaterinu pogodnu za stiskanje, koja Božemoj, ne bi trebala tu da bude i koja kvari izgled našeg lica, vrata ili leđa;
- Ona ne vodi računa o kolateralnoj šteti u vidu kratera, otoka i crvenila koje ostaju posle njenog delovanja, uz neizbežnu mantru da ''Što više krvi i gnoja izađe-to bolje'';
- Posebno voli čelo, obraze i predeo iznad usana, gde bi trebali da budu brkovi;
- Obično dejstvuje kada je to najnepotrebnije i kada može da uništi i ono malo samopouzdanja nepravedno stečenog našim dobrim izgledom-pred vikend kada se izlazi u grad, pred važan dejt sa ribom koju si, kad si rodio mečku, ubedio da se vidite ili pred letovanje, kad posledice ostaju uprkos slanoj vodi, kremama i melemima koje meštani prodaju na plaži i koje leče i od side (''Doooomaće maslinovo uljeee, najbolje za kožu, domaći kantarion... Samo 3e komad... Povoljnoooooo'';
Majka, prilazi sa leđa dok sediš za računarom i spremaš se da nožem zakolješ najvećeg čitera na ''Nuke''-u, okom sokolovim i glasom slavuja primećuje: ''Stani, stani...šta ti je to na vratu ??? Jaooooooo...bela !!! Kolika je !!! Ne mrdaj...'' Ti: ''Ali mama...'' M: ''Ne pomeraj se...Škrrrrrrrrip....Caaaaaaaanggggg....Cijuuuuuuuu...Puče !!! Koliko izlazi...E tako !!! Sad si mi super...'' T: ''Grrrrrrrrrrrr...'' (Totalno je bespredmetno objašnjenje da od ''klanja'' nije bilo ništa, suze koje kaplju po tastaturi i neizmeran bol u duši, što majci ne možemo da kažemo sve ono što bi smo toga trenutka rekli, jer ona je naša majka...I jer je ona nas rodila, a ne mi nju !!!)
Petak, par dana kasnije... Najbolji ortak: ''Brate, šta će ti rolka...pa napolju je +40 !!!'' Ti: ''Nemoj da kenjaš, nego daj to pivo ovamo !!!''
Osećanje čoveka rođenog u Srbiji, stvoreno godinama obećanja, pocepanih gaća, kompromisa, Grand balerina, skorog ulaska u EU, gdržavnih granica koje su svaki dan bliže njegovoj kući, „pošteno zarađenih“ BMW X5-ica sa bukvarski obrazovanim spodobama unutra, slavljenja onih koji su zaslužili samo: "pu, stoko!" od nadrkane babe u prolazu, FT1P, činjenicom da će mu trebati pasoš da poseti rođenu babu i dedu sa Kosova, traženja veze za posao od 200 jevreja... Bez psovki, besa,žalbi, jer ne zna koga bi psovao, na koga bi iskaljivao bes (jer je previše ljudi koje bi rado zadavio) i kome bi se žalio - samo tihi konstantni bol i potajna nada za boljim sutra. Životari umesto da živi, uživajući u malim stvarima, jer u velikim ne može. Jedini svedok tog osećanja je povremena skrivena suza.
-Tata, što brišeš oči? -Ma zaljutila mama ovu čorbu,razvalila je. Ajmo ja i ti malo napolje...
Magična krpa kojom brišete potrebu da uništite enterijer u kome obitavate, izbijete zube komšiji koji u 7 ujutru pali cirkular, nabijete na kolac šalterušu kojoj počinje pauza za žvakanje masnog bureka ili presudite sebi kutijom bromazepana, jer vas je ona skotina opet prevarila. Radnja koja vas teleportuje na neko divno mesto- Azurna obala, crnac koji vas hladi lepezom, dok pijuckate sok od ananasa i gledate u nebo. Ribanje kupatila, sviranje usne harmonike, boćanje, gledanje pornića, svađanje sa Zezatorom na forumu. Izbor je na vama.
- Jelena, tri sata si u gradu, imaš li ti kuću? - Ljubavi, sinoć si došao pijan kao ruski bauštelac kad primi mesečnu nadoknadu, povratio u hodniku, potom ugazivši u tu masu nedefinisanog agregatnog stanja, pao, srušio komodu, razbio sve u radijusu od 2 metra, podigao se, izvadio hiljadu dinara i rekao mi "Ali ovaj put da ti svršim usta". Ja možda izgledam smireno i zvučim staloženo, ali veruj da sam ti u glavi već tri puta odstranila sve ekstremitete uključujući i onaj polni, izvadila oči i odsekla jezik, a potom time nahranila nejaku štenad našeg rotvajlera. Sada kupujem peti par sandala i treću torbu. Tačnije hendlujem stres tvojom karticom, a sve zarad porodičnog mira i sumnjam da imaš nešto protiv.
Ćomi: E matori, ajmo na neki basket, lepo vreme malo da se iskačemo, bavimo se sportom, živimo zdravo i te fore. Matori: Ajde može čoveče. Znaš da sam kad je o sportskim aktivnostima reč uvek za.
Nedelja 16h
Ćomi: U matori crko sam, ajmo na jedno ladno. Malo, da promenimo sport. Matori: Au čoveče, čitaš mi misli.
Nedelja 24h
Matori: Ženo, ajde malo da se baviš sportom nisi odavno. (pohotan osmeh začinjen pijanom facom) Žena: Ajde mrš bre u pizdu materinu! Pogledaj se kakav si! Bolje lezi spavaj alkoholičaru jedan!
...trenutak koji se desi ljudima koji su bili unaprijed etiketirani kao oni koji će da naprave "velike stvari",makar u svom životu,a možda i u tuđim,većinom zbog ishitrenog poteza koji naprave,ili zbog slijeda nesrećnih događaja koji ih totalno unazade...
Jovan,36 godina,učenik generacije u osnovnoj školi,učenik generacije u Gimnaziji,pred upis na fakultet proradila junačka prađedovska krv u njegovim žilama,dobrovoljno ode da brani vjekovna ognjišta svojih predaka,nejač svoga naroda...ranjavan dvaput...poslije rata dolazi kući,stara majka nema šta da jede,izgubio oca na bojištu,ide da traži posao...pronalazi samo građevinu...danas njegova dva druga A.S. i M.J.,nekada bili među najgorim i najproblematičnijim učenicima u Gimanziji, su "uspješni biznismeni",koji su se bavili "drugim" stvarima dok je on vojevao...A.S mu je šef...M.J. je kupio diplomu i postao uvažen akademski građanin...Jovan je od "velike nade" postao radnik na mješalici...
Nikola,26 godina,vukovac u osnovnoj,odličan učenik u srednjoj,sve do 4 razreda,kada napada profesora kojeg je zatekao u pokušaju silovanja drugarice iz razreda...pri napadu profesoru razbija nos i jagodičnu kost,takođe ljekari profesoru konstatuju teži potres mozga i napuknuće lobanje...Nikolu izbacuju iz škole...majka mu doživljava srčani udar ,a otac ga ne slušajući njegove razloge izbacuje iz kuće (poslije godinu dana,kada je iz drugog izvora čuo pravu a ne profesorsku priču,moli sina za oprost,NE DOBIJA GA!)...Nikola se u 19-toj zapošljava kao radnik građevinac,danas radi na mješalici...nastrani profesor i dalje predaje...
Slaviša,33 godine...bio najperpektivniji košarkaš u svojoj generaciji...rano je ostao bez majke...na jednoj utakmici trener protivničkog tima mu opsuje majku,na šta Slaviša djeluje instiktivno i "treneru" zadaje nok aut...biva doživotno diskvalifikovan sa svih "pozicija i funkcija" u baksetu...U svojoj 22 počinje raditi kao fizički radnik ,danas radi na mješalici... ------------------------------------------------------------------------
Milan,25 godina...odličan učenik u osnovnoj,prosječan u srednjoj...važio za izuzetno inteligentnog i retorički potkovanog sagovornika....predviđala mu se blistava pravna karijera...kada je vidio ko sve upisuje i završava fakultete,smučila mu se cijela situacija i kategorički ga je iz inata odbijao upisati...u 20-toj se zaposlio kao "fizikalac"...danas radi na mješalici...
Šmekerski telefon. Odraz strpljive osobe. Telefon koji ima svoje mesto u stanu, pravi fiksni telefon. Idealan za unošenje pometnje kod ljudi koji ga ne koriste. Pored ovih osnovnih odlika, telefon sa kružnim brojčanikom je dokaz da prsti služe i za pamćenje. U pokretima prstiju (isključivo palca ili kažiprsta) su utisnuti mnogi brojevi telefona koje inače ne bismo zapamtili. Kako se na telefonu sa digitalnom tastaturom prilikom biranja brojeva ocrtavaju razni oblici, lakse je njih zapamtiti nego same brojeve.
- Gde ti je fiksni, da pozovemo Jovanu na kafu? - U hodniku. - 33... :zbun: (vraća se po mobilni) Jebo te telefon!
Neopevano iritirajuća pojava. Ima četrdesetak godina, steznike na oba kolena i visoko podignute čarape. Proćelav je, maljav kao Čubaka, i pun svakojakih mudrosti. Ako promaši koš, bio je fauliran, čak iako ga nisi ni dodirnuo. Ako ipak ne traži faul, onda mu je kriv obruč koji je previsok/prenizak, teren koji je previše neravan/klizav, ili lopta koja je ofucana/jajasta. Stalno viče na saigrače "idi pod koš!" ili "otkrij se!", ali ti nikada neće dodati loptu.
- Faul! - Ali nisam te ni taknuo! - Sinko, nemoj da si bezobrazan, ja sam igrao sa Paspaljem '87 !
Po legendi,zemlja iz koje izlazi sve pokvareno,ako je nešto odatle,to nije kvalitetno.Sinonim za sranje-proizvod.Poznat medju klincima,koji ne znaju da iako im na kul patikama i kačketu ne piše kao nekom drugom da je "mejd in čajna",one u 50% slučajeva to jesu,a ne iz Amerike,po drugoj legendi zemlji sinonim za kvalitet-proizvode,kao što to svi klinci misle.
Kada se setimo stvari koje smo radili u mladosti,vecina nas se pita da li nam je to stvarno i trebalo?!?!? -Da li sam stvarno trebao toliko da pijem i budem se po kanalima?! -Da li sam trebala da izgubim nevinost s njim?! -Da li sam stvarno trebao da razbijem njusku onom debilu sto mi je opsovao kevu?! -Da li sam stvarno trebala da se jebem s onim matorim?! -Da li sam stvarno trebao da ubijem komsijinog kera caletovom vazdusnom puskom?! -Da li mi je stvarno trebalo da toliko bezim sa casova i padnem godinu?! -Da li mi je stvarno trebalo da se toliko svadjam sa mamom?! -Da li mi je stvarno trebalo da pocnem da pusim u 7. razredu?!
Naravno,u sadasnjim godinama i sa gomilom zivotnog iskustva odgovor je sledeci:"Ma jednom se zivi..." A zakljucak je u vecini slucajeva :"Mladost - Ludost..."
Ali avaj: Ko hoce nesto da ucini - nadje nacin.Ko nece nista da ucini - nadje opravdanje.
Lud je samo onaj cija se ludost ne poklapa sa ludoscu vecine.
