Da bi ste dobili crnu rupu morate prvo da uradite nešto krajnje neobično. Ne, nije cveće, ni vino, nisu ni komplimenti … Morate prvo da urušite atom. Ne da ga POCEPATE, rasturite, razbijete … već da sve njegove “delove” spojite u jednu celinu. To nije lak zadatak, jer problem je u devičanskoj tvrdoglavosti elektrona. Koliko god da ga privlači proton udobno smešten tamo negde u dubini jezgra atoma, elektron neće tek tako da “padne” na njega. Femka se ama baš kao seoska mlada, i to tvrdoglava. Naterati elektron da se “sruši” u jezgro i kopulira sa protonom zahteva specijalne uslove za koje mi ne znamo u potpunosti kakvi su ali znamo da SUPER NOVE to rade odlično. Seks između elektrona i protona zahteva mnogo više od grube sile (gravitacije), recimo samo da su potrebni specijalni uslovi i mnogo kosmičkih “začina” jer to nije običan seks. Posle ovog seksa neće postojati ni elektron ni proton, nestaće zauvek u samoubilačkom orgazmu oslobađanja energije. Rezultat ovog, i bukvalno burnog, seksa je njegovo hermafroditsko visočanstvo - NEUTRON.
Ako se radilo o masovnom seksu elektrona i protona, dobili ste mnogo neutrona. A mnogo neutrona na jednom mestu čini najveći deo neutronske zvezde uz manje prisustvo nekih čudnih materija kao što je kvark-gluon-plazma … kako izgleda kvark-gluon-plazma? Pa upravo tako kao što je baš vi zamišljate na osnovu njenog imena. Zapravo, niko ne zna, a i oni koji kažu da znaju - foliraju se.
Napravili ste neutronsku zvezdu koja nije ništa drugo do neutronske kaše neverovatne gustine. Ali vi naravno nemate pojma koliko je to neverovatna gustina. Zamislite da sve ljude sveta smestite u zapreminu kockice šećera, e toliko je gusta neutronska zvezda. Sada ste stekli predstavu (kada bi se šalili) o gustini neutronske zvezde, ali je i ta gustina još uvek nedovoljna da neutronska zvezda postane crna rupa. Neutronska zvezda nije crna rupa, ali poseduje istu lovačku ćud kao i crna rupa. To je zvezda lovac na materiju. Svojom teragravitacijom privući će svaki atom ili nebesko telo, samleti ulovljene atome i pridodati ih svojoj neutronskoj kaši. I sve tako dok se ne utovi dovoljno da postane crna rupa.
A tada, nastaje mrak.
Ono što je nekada bila neutronska zvezda sada je crna rupa i mi više nismo u mogućnosti da saznamo šta se unutra događa. Svi naši instrumenti za merenje i “gledanje” takvih objekata postaju beskorisni. Neutronska zvezda se “sakrila” u crnu rupu i jedino naše oružje za saznavnjem stvari je list papira, olovka, formule i MAŠTA. Da li je unutra još uvek neutronska kaša?, kvark-gluon-plazma? ili nešto treće? pojma nemamo. Možemo samo prokleto i nesrećno da nagađamo. Ipak, srećni smo što znamo da gravitacija u crnoj rupi teži beskonačnosti, kao i zakrivljenje prostora i usporenje vremena. Crne rupe postaju tajanstvene i nedodirljive i sve što saznajemo o njima činimo posrednim putem - na osnovu vasionskih distorzija koje one redovno prave slično prolasku metka kroz kartonsku metu. Ne vidimo metak, ali vidimo rupu od metka. Čudna mi čuda, rupa ko rupa, ali to je gotovo sve što je u našoj moći.
Definiciju da je crna rupa nebesko telo toliko jake gravitacije da ni svetlost ne može da joj pobegne znaju i vrapci na grani. Ali ima tu nešto mnogo interesantnije. Crne rupe su vasionski i galaktički redari. U centru svake galaksije postoji crna rupa koja sve te silne zvezde drži u savršenom poretku kruženja oko crne rupe. Inače bi se bezglavo razbežale prostranstvima svemira uz neizbežne sudare. Bez crnih rupa svemir bi ličio na autoput bez saobraćajnih znakova i bilo kakvih pravila. Pravi vasionski zvezdano-saobraćajni haos. Naravno, zvezde uredno plaćaju reket svom galaktičkom makrou tako što se povremeno jedna po jedna žrtvuju i bivaju usisane u crnu rupu i tako je hrane i uvećavaju njenu gravitacionu moć. Senzacionalistička imena Discovery kanala kao što su “monstrum i čudovište u centru galaksije” su obične novinarske baljezgarije, jer kada bi bog postojao sigurno bi i sam napravio crne rupe da održavaju vasionski red i mir.
Crna rupa koja milostivo drži i organizuje Mlečni put (naša galaksija) u savršeno lepom geometrijskom obliku spirale zove se prilično zagonetno “Sag A*” i spada u relativno “pitome” crne rupe čije usluge (računato u broju progutanih zvezda) i nisu tako skupe. U Vasioni ima i mnogo gorih stanodavaca.
kragzii
Genetička sudbinska predodređenost u narodnoj mudrosti Srbije. Odraz klasne pripadnosti u besklasnom društvu gde je budućnost potomka unapred određena profesijom i staležom roditelja. Tek retki se tome odupru i izbore za svoj sopstveni pravac, ali obično uz visoku cenu.
- Zabrinjava me ovaj moj sin.
- Što te zabrinjava? Pa dobar je đak, kulturno dete.
- Jeste, ali hoće da upiše srednju za bravara.
- Pa šta? Dobar zanat, lep.
- Jes' klinac, otac mi bio akademik, ja doktor ekonomije, a on da bude bravar!
- Mdah, a što ti deda bio sreski lopov i obijač nema veze? To što mačka omaci, mora da lovi miševe...
Najpouzdaniji tester kvaliteta određenog produkta.
- Ima li ovaj Tebrex neke sporedne efekte?
- Ma opušteno batice, to daju i bebama.
Duševni spokoj. Trenutak kada bićem zavlada neka laganica koja anulira negativne vibracije. Kulijana bez ogorčenja i ljubomore; bez besa i pohlepe; bez ičega što će da poremeti harmoniju.
Momenat kada iznivelišeš sam sa sobom neke stvari; zaborviš što će komšija da izvodi geometar za deo njivčeta kod zâbrana. Ili što nemaš detetu da platiš dvodnevnu ekskurziju na Zlatar. Ispraznio si umni šaržer i bole te kurci.
Zažmuriš na tren dok ispražnjenih misli hodaš preko neke livade. Džinovski golub ti se toliko posrao po faci da te je topot govneta za trenutak izbacio iz životnog balansa u kome si trenutno. Ponovo sklapaš oči i nastavljaš dalje. Prisećaš se goluba sa osmehom.
Učiniti svojim ili svojom. I više od toga. Puno više. Uvesti u najuži porodični krug, dodeliti pravo glasa i prvenstvo pri bitnim odlukama. Zavoleti, ako baš insistirate.
-Ja sam hteo da joj dam prezime, ali bolest želi drugačije. I gde sada? I sa kim? I kako? Jesi li primetio dobri moj, da osobe koje nas priuče smehu, same gotovo i da ne poznaju isti?
Možda je ovo tek početak
Kakvog valjanijeg putovanja
Reče ostareli mornar
I potopi svoju lađu
Kratak, jak zvuk i crvena tekućina razlivena po podu.
Jebiga, nisi ti delio karte s kojim si igrao. Ne pitaš se. Ne budi naivan. To nije vrlina. Znaš i sam da si ceo svoj bedni život bio zaglavljen u šupku društva. Bez ikakve šanse da izađeš odatle.
Da si samo skup kostiju i kože, možda, ali samo možda, bi te makar jednom poštedeo taj tvoj usrani život. Možda bi u jednom trenutku svi konačno digli ruke od tebe i ostavili te da patiš u tišini.
Znaš kako, verovatno nije tvoja krivica što si se rodio u najnižem sloju društva, zemlje koja je već dovoljno nisko. Nije ni tvoja krivica što je svaki tvoj pad propraćen oduševljenjem, a svaki tvoj pokušaj da ustaneš udarcem u pleksus.
Nisi ti, prijatelju moj, izgubio mnogo. Nisi ni imao šta da izgubiš. Rođenjem si nasledio ogroman bol sjebanih ljudi. Nisi se dao dugo, dugo. Čak si i probao da funkcionišeš kao drugi. Probao si da se uklopiš u monotonu, mrtvu, mučnu svakodnevnicu. Nije išlo. Gledao si ljude kako prolaze pored tebe, zavideći im i izbegavajući ih. Nisi želeo da budeš jedan od njih. Nisi želeo da budeš samo jedan od. To ti je i došlo glave. Nulta tolerancija na različitost, jebiga.
Znam, znam da te je život napušio kurcem i da nikada nisi imao izbora. Znam da se niko nije ni potrudio da te razume, ali jebiga. Ostaje ti samo da se nadaš da je smrt kraj. Ostaje ti da se nadaš da o tebi neće pričati sve najlepše, jer bi to bila uvreda za ono što si proživeo. Da si konačno uspeo da pljuneš kurvi u pokvareno lice, i da tvoj bolesni kez pri povlačenju oroza nije bio uzaludan. Mirno spavaj.
Kratak, jak zvuk i crvena tekućina razlivena po podu.
Devojka sa većom, ili bar približnom, količinom preparata na licu od egipatskih faraona. Dokaz da se mumifikacija primenjuje više hiljada godina. Uglavnom ih odlikuje bronzana boja lica, i velika količina nakita, analogno egipatskim vladarima.
-"Jao brate, da si video Natašu jutros, znaš kako izgleda! Uske helankice, majičica, raspuštena kosa, a lepaaa..."
-"Ko bre? Ona bronzana? Ma daj bre, pa ta je zajebala i Tutankamona i Ramzesa zajedno! Od onolike bronze teško da bi prošla i detektor za metal na aerodromu".
Bio sam tad student, tek upisao fakultet. Prva generacija studenata u mojoj familiji, nije mala stvar. Još veća stvar bila u to vreme da se iz užičkog planinskog sela studira u Kragujevcu. Trebalo je para, rođeni, a mi ih nismo imali!
Našao sam dobru sobu, kod fine gazdarice, baba Milke, mada je najbitnije bilo da je bila jeftina. Gore, odmah pored Paligorića, čuvene gradske kafane.
Kad sam prvi dan prošao pored Paligorića, zamirisali ćevapi. Svaki sam sastojak osetio, majku mu. I meso, i luk, i začine, i ćumur na kom su se pekli... Kako bih smazao dvadeset, mislio sam se. Al nije se imalo, često sam i u najosnovnijem oskudevao, a i morao sam da učim, ni za druženje nisam imao vremena.
Prošla prva godina, ja najbolji u generaciji. Šta ću, jedini mi beg od bede bio da učim. Dobio i stipendiju, al i to mršavo, a morao i kući da pomognem, oni su još manje imali. Bila i jedna Sanja što mi se svidela, al nisam smeo da je pitam, jer sam znao da nisam imao dva ili tri sata dnevno za devojku. I svaki put kad prođem pored Paligorića, osetim onaj miris ćevapa, i zarekao sam se da ću od prve plate da pojedem tix dvadeset ćevapa.
Završio pre roka kao student generacije. Odmah me uzeli za asistenta. Lep posao, mislim se. Plaćaju te fino da učiš, to mi išlo od ruke, bude i po koja studentkinja... Milina! Brzo stigla i prva plata i, kako sam je podigao sa blagajne, zaputio sam se pravo u Paligorić.
Usput sam zamišljao kako ću konačno da utolim glad, razmišljao o salatama, kajmaku, kako mi se mekani ćevapi tope u ustima. A sve to ne ide bez piva, razume se. Seo i naručio sve redno. Pojeo ih.
Ništa. Ko da sam bilo šta drugo u usta stavio. Probao i sutradan. Ništa. Više mi nisu ni mirisali toliko lepo kad sam prolazio pored Paligorića.
Postao sam i profesor. Imam dovoljno za porodicu, moje matore, za društvo... Od tad ne znam koliko sam ćevapa pojeo, a još imam neki svrab u grlu, kao neku glad, za onih dvadeset ćevapa kad sam stanovao kod baba Milke.
I onda sam shvatio da je ta glad mogla da se zasiti samo tad. Kao što studentkinje od dvadesetak i više godina sada ne mogu da mi nadoknade onu Sanju koju nikad nisam pozvao da izađemo jer sam znao da bi mi to oduzelo vremena.
Sve u svoje vreme, rođeni. Sve u svoje vreme...
Samo da mi je da ovaj svrab iz grla nekako ode...
Test za to koliko osoba zaista čita i razmišlja o pročitanom.
Ako površnost limunada Paola Koelja smatra najdubljim što iko ikada može napisati, a površne savete Skot Peka za neki vodič "kako što bolje proći u životu", znači da osoba ne čita ništa drugo i da želi da kroz život prođe površinski, ali da opet može da se pohvali nečim za šta su svi čuli.
Jedan nudi petparačku filosofiju koja oslobađa osećaja krivice, jer se sve svodi na neumitnu sudbinu, a drugi laka i brza rešenja i odgovore na sva životna pitanja.
Omiljeno jelo: Lazanje i brokoli
Omiljena zemlja: Južna Amerika
Omiljeni pisac: Paolo Koeljo i Skot Pek, ne mogu da ih razdvojim
Omiljene knjige: Alhemičar i Put kojim se ređe ide
Najveća želja: Mir u svetu
Na svetu ima ljudi koji su dospeli u pogrešno vreme i prostor. Oni koji se izdvajaju svojom genijalnošću, toplinom duše, širinom i dubinom misli. Jednostavno, bitisanjem na nekom višem, nadzemnom nivou. Usmeravajući energiju ka traženju istine i trajnih vrednosti, bez ljudskih požuda. Dovoljno snažni da svoje ideale isprate do kraja.
Ipak, takvi anđeli ne mogu da opstanu. Svaki ima izbor: da se utopi u masu il da nastavi putem spoznaje istine, uz masu bola. U svom svetu, oni su na vrhu i nalaze ushićenje, dok zemaljski dvet ne može razumeti takve stavove. Njihova krila zbog nerazmevanja i samoće gube snagu, i oni su osuđeni na brzu smrt jer se ne mogu snaći na zemlji.
Sarl Bodler - Albatros
Tom knezu oblaka i pesnik je sličan;
on se s burom druži, munjom poji oči,
ali na tlu sputan i zemlji nevičan,
divovska mu krila smetaju da kroči.
Sve je veći trend među maloletnim devojkama da izjavljuju kako im je život težak-Naravno,svakodnevno se sreću sa ogromnim problemima..Najbolja drugarica(Alter-ego mawa perwerzna 97) joj opet skinula dečka,keva je ne pušta da obuče onu ultra mini suknju(Jebote ima 13 'dina,zna ona valjda šta je dobro),baba joj dala jedva 2000(Matori šišmiš,šta će njoj tolika penzija),Volela bi da bude muško,"da kara sve te kurvice" ne uzimajući u obzir da bi jednu propustila(nepotrebno reći koju),Omiljene cigarete poskupele,Ona kravetina joj opet dala 4 iz prirode i društva..Ihh,pa vi deco u Africi ne znate šta su pravi problemi..
Čudno osećanje koje stigne čoveka s vremena na vreme. Znaš da vam nikada ne bi uspelo, da je odnos među vama nemoguć ali jednostavno taj osećaj ne možeš da potisneš. Ona je uvek tu, neiskvarena je i ima tako prelep osmeh kojeg se setiš s vremena na vreme, kada te svi zaborave ili kada padneš u depresiju. Razumeš da voli drugog a ne razumeš njeno čudno ali ipak slatko ponašanje prema tebi. Devojka zbog koje ćeš uvek imati osećaj da tvoj život nije sasvim potpun, iako ponekad imaš sve što ti treba u životu,sve osim nje.