Tip intervjua koji jednom dvaput mesečno objave naše dnevne novine sa nekim uspešnim Srbinom u dijaspori,uglavnom Novosti u duhu svoje deesesovosti. To su uglavnom ljudi iz Amerike,Australije i druga četnička emigracija ili sportisti koji su negde preko šljakali neki kul posao bili umereno poznati i po merilima običnog čoveka dosta uspešni. No,da bi intervju dobio na snazi i digao moral izmrcvarenom nam življu konstruiše se C4-Tri kile trotila-Hirošima bombastičan naslov (u obaveznoj formi kako sam nešto),malo se žela,spomene se nekih 15 predsednika i premijera koje je junak dijasporac nagovorio na ajvar i ćevape i obavezno mu se doda kul anglicizirana verzija imena.
Milojko Majk Vučelić-Kako sam poslao Amerikance na Mesec Džo Jovan Ivanović-Kako sam polno opštio sa Džeki Kenedi Greg Popović-Kako sam nagovorio Tima Dankana da bije decu ako ne jedu ajvar Ljubota Crazy Eye Sekulić-Kako sam nagovorio Ruzvelta da izvrši iskrcavanje na Normandiju Marko Pantelić-Kako sam se pošibao sa vodjom navijača Herte kad sam čuo skandiranje protiv saigrača Šekil O'Nil-Čuo sam da sam možda delom Srbin iz Slavonije.
Rečenica koja odražava klinačku potrebu da budu svrstani u neku fioku, neku grupu ljudi sa kojom će imati nešto zajedničko, da ih prepoznaju na ulici, jer su obučeni u skladu sa svojom deklaracijom, pa čak i da se dele unutar svojih podela na sitnije grupe, sve misleći da podstiču zajedništvo. Zapravo, potpuno suprotno - produbljuju jaz među svojim vršnjacima koji je i ovako preveliki usled preteranog otuđivanja kraj tv-a i kompjutera. Pokušavaju na ovaj način da izgrade svoj identitet,ali nisu svesni da se stapanjem u masu sličnih svaki identitet gubi,ostaje samo masa. Tada je sve jedno da li je u pitanju punk, rock, pop ili turbo folk kultura, masa je masa i nikada nije dobra za individuu. Svako stariji od 20 godina ko izgovori ovakvu ili sličnu rečenicu treba da poseti psihijatra.
Nadobudna tvrdnja svakog živog muškarca, da ne kažempičkopaćenika. Naravno, iz potpunog neznanja budala može izgovoriti ovu rečenicu, ali šta se zapravo krije iza rupe? Ne pada vam na pamet depilacija, jebena čorba i bolovi u vezi sa istom, napadi depresije, ljubavi, pižđenje, histerisanje, preemotivni ispadi, kuliranje, slamanje srca (množina), nokti, kose, šiške, feniranje, šminkanje svakog jebenog jutra, detalji, prokleti detalji i naravno bol bol bol? I kome još može da padne na pamet da se svaki dan trsi? Koristeći ženski unutrašnji monolog, zavirimo u svest jedne nesrećnice na samo pola sata. Pakao.
Da zar je već jutro ma mogu još pet minuta jebote nemam vremena gde mi je čarapa brus uf ala žulja ova žica pu majko što sam na tebe nasledila ovolike ali dobro bar sam visoka mršava iju na šta mi liči kosa pa dobro nije loše a jebem ti maskaru ko je izmisli zar je moguće tri dana ranije a sve ti pa zar danas gde su mi tamponi samo mi fali da se pokida končić šta bi rekla doktorka sigurno joj se to pre dešavalo smotanuša vidi je kao da joj je prvi put ali ne sigurno ne bi navikli su oni na to gde mi je telefon jao srce moje zašto me nije zvao skotina jedna ko zna s kojom se valjao sinoć ali boli me ja znam da on mene voli jao vidi ovu ćurku šta je obukla kako mogu tako u crno da se oblače kako im ne dosadi svaki dan gledati nakazu u ogledalu a kako je lepo jutro gde je glupi autobus ma idem peške šta je to dvadeset minuta opušteno ali pokvariće mi se šiške ma sačekaću kako je užasno biti mator nadam se da ću ja zauvek ostati ovakva vazduha bre majstore otvaraj zadnja kako ih nije blam da viču kao da ne znaju da će otvoriti uvek otvori da a šta ako je stvarno bio s nekom uu kako lepe oči srce moje da si mi samo na jedan dan mani se ludačo ti si zaljubljena ali šta fali ako mi se sviđa više njih u isto vreme sve je to normalno ti ga voliš voli i on tebe ma nemoj više razmišljati zdravo oštrokonđo kučko prokleta znam da si ga sa'vatala onomad vidi kakva ti je kosa zaobiđi me se neću više ni da te gledam nikad obećavam neću da razmišljam o njemu ne zanima me što su raskinuli ja sam srećna ali boli i dalje boli boli zašto zašto e povadiću sve šta će mi deca ikad biti potrebna u životu ali sin sa njegovim očima ipak ne ali deca seru kenjaju urliču ma misliću o tome posle i sad ovaj razglaba o boli me ćoše stilu oblačenja smaraču prokleti kako me samo pogledao tog dana da da da.
1. čovek rasterećuje osećaja griže savesti 2. uzimaju pare, naravno 3. razumeva karakter čoveka 4. proriče budućnost
1. "Baš mi je žao što sam ti zapalio stan, jebi ga, kad je Mars retrogradan pa još u raku...
2. "Ja sam vaga a on lav, kako se slažemo? Za samo 60 din.+ pdv saznaj da li ste stvoreni jedno za drugo. Misli lepše, vidi dalje. Tvoj Telenor"
3. ovan - muva bez glave, divljak, raspamećeni manijak, navijač Rada bik - debela mrcina, okoreli materijalista, kenjator i smarač, Teofil Pančić blizanci - šalabajzer, bambrcko, kompletna budaletina, bosanac, Miloš Aligrudić rak - plačipička, patetično govno, meteoropata, alkos, Plavi orkestar... lav - prvoklasni egocentrik, potiče od loze Romanovih, pozira dok kenja, Ivana Žigon devica - nadzak baba, kriv kurac, prodaje kirbi, nosi digitron na pijacu i boji se antraksa vaga - gej, stilista, ne glasa jer ne stigne da odluči za koga bi, umeren i kad beži od čopora vukova škorpija - nečastivi lično, kolje trudnice i fetusom se hrani, niži tip je grobar... strelac - filozof i fudbaler u jednom, zna smisao života i nije mu teško da objasni, Tom Kruz jarac - mutljavina, posmatra iz ćoška i kuje plan, jevrej i mason, veliki brat, Milka Canić vodolija - sumanuti neshvaćeni genije, japanac na spidu, ima misiju i oblači se kao Isidora Bjelica ribe - misli da je umetnik a u stvari je narkoman, dno života, član nekoliko sekti, dekintiran
4. Ova funkcija horoskopa je naglo srozana bumom tarotologije na našim prostorima, pa se sada pojavljuje u zakržljalom obliku u vidu kratkih ali korisnih saveta tipa: "Problemi sa stomakom, serite", izmedju hita dana i pregleda stanja na putevima.
Koegzistencija dvoje ljudi na relaciji meni se digo/on mene uopšte ne sluša. Kupoprodajni ugovor gde se razmenjuju dobra u naturi, gde se obe strane nadaju, iako znaju da ništa neće dobiti, bez žiške, bez povezanosti, sa nedostatkom hemije, neubedljivo čekajući da se kuglica zaustavi baš na njihovom broju.
Ona traži druga i saputnika u liku koji bi samo da je jebe. Ona priča o problemima s majkom. On spušta pogled ka njenim sisama, dok su njene reči neprimetne k'o trotinet u saobraćajnoj gužvi. Njoj je jasna njegova nezainterovanost, na kraju krajeva, želela bi isto što i on, ali se plaši da Šabanu ne spadne perika. Mora se održati status čednosti, isti status koji je još na sedmom Egzitu izbušen od strane nekog britanskog indusa, a kasnije dodatno razaran od strane onih kojih se više ni sama ne seća. Njegova kola idu stranputicom. On započinje spiku o vremenu, ne bi li sjebao govnjivu tišinu koja ga udaljava od njegovog cilja. Ona tone dublje u razočarenje, dok on natuca nepovezana sranja, ne bi li se vratio u kolosek. Ona zna da se zajebala, on zna da je zasrao. Oni su Kanada i Malezija, Tijanić i Ćirilov. Ona bi da oživi razgovor, njega i dalje boli kurac. Njoj se polako ide kući, njemu takođe, ali nema muda da to izusti. Njemu se baš jebe da je prati do stanice, jer sutra ustaje u sedam. On je preko kurca odpozdravlja, ona se gubi u daljini, vrteći svoj kišobran. Ona se oseća prazno, on ponovo suva kurca.
Uverenje da ljudi golim okom ne mogu da vide da imate dva podvaljka i majmunsko čelo i da je fotoaparat čudo od tehnike koje će sve obelodaniti. Najseljačkiji izgovor je da tvrdite da ste indijanac i da ne želite da zbog nečijeg rodjendana ostanete bez duše. Ukoliko vas muka natera da se ipak slikate onda je jedino rešenje da kukate pola sata kako niste fotogenični ne bi li ubedili ljude da to što vide nije istina.
Žaljenje za nepovratno izgubljenim trenucima. Odlikuje se s jedne strane tugom zbog njihovog iščeznuća, a s druge radošću zbog njihovog postojanja.
Postoji nekoliko vrsta:
- žal za sopstvenom mladošću, koja, eto, prođe, a niste iskoristili sve što vam je pružala, a sad znate da vam se takvi modeli ponašanja više neće opraštati a dugo će se pamtiti;
- žal za mladošću svojih roditelja, ili uopšte starijih generacija, koji su imali priliku da učestvuju u neponovljivim događajima i žive u godinama kad su svirali Pink Floyd, Sex Pistols, Nirvana ili Dr Iggy (svako žali za svojim idolima);
- žal za mladošću svojih potomaka ili novih generacija, čiju mladost u ovom slučaju prvenstveno sažaljevate, gledajući ih kako odrastaju u nekim novim uslovima, zaluđeni nekim novim igrama i s nekim novim, poremećenim, vrednosnim sistemom. Bar se vama to tako čini.
Frajer kojeg skoro sve pripadnice slabijeg pola imaju u pričuvi. On je najčešće igrač u odbrani, specijalizovan za situacije u kojima njen gol treba braniti od pijanih napadača, od autogolskih tendencija nakon svađe s aktuelnim dečkom, ili jednostavno, od dosade subotom uveče.
Budući da je uglavnom još u podmlatku, svaku ukazanu priliku prihvata s ogromnom dozom elana i euforije i trudi se da što bolje iskoristi svaki minut proveden na terenu, u nadi da će jednog dana odigrati, možda, i čitavu utakmicu, sa sve produžecima i penalima.
Kao i sve rezervne igrače, najčešće ga možete naći na klupi, dok sa njom u naručju sanja da napokon postane vezni i dobije priliku da i on zatrese njenu mrežu. Kao i svi rezervni igrači, najčešće na klupi i ostari, i sa pivom u ruci sanja o svojim nekadašnjim trenucima obasjanim reflektorima, dok je ona odavno postala nečiji tuđi trofej.
Najjači argument. Iako velika većina tvrdi da argument autoriteta nije nikakav argument, obično ispada da argument autoriteta sjebe autoritet argumenta.
Tomica Milosavljević: " Da obavestim javnost: onaj kontingent vakcina što je juče stigo, dostupan je svima i to za džabe. Radi se o strihninskim vakcinama sa živom, po standardu ISO-9001, obogaćenih litijumom, vitaminom C, ekstraktom jaja vaskršnjih pobednika i aromom eukaliptusa. Ništa nema na silu, ali prioritet imaju bebe, babe, deca iz vrtića, vojni penzioneri i žene u klimakterijumu. Pitanja?"
Novinar:" Je si l' zglajz'o Tomice? Strihnin i živa su teški otrovi, pa je l' tebi cilj da otruješ narod?"
Tomica: "Ti da išta znaš ne bi postavlj'o takva pitanja. Nisi pozvan da govoriš o ovome! Uostalom, ja sam lekar. Profesor Doktor. Ministar."
Radomir Antić: " Pozivanjem Oroku Sakija- Sekača u nacionalni tim imaćemo više opcija u napadu. On će biti naša alternativa u slučaju povrede Pantelića. Njegovo iskustvo će mnogo značiti mlađim igračima. Raduje nas što je izabrao Srbiju iako je imao ponude SAD-a i Japana. FK "Kosmodrom" mu je bez ikakvih primedbi dopustio da pođe sa nama na pripreme za Mundijal. Želim da kažem, da pozivanjem Sekača, ni za kog nisu zatvorena vrata nacionalnog tima, pa ni za Nindža Kornjače."
Novinar: "Radomire, luda glavo!? Pa gde ćeš pozvati Sekača, čoveče!? To je fiktivan lik, lik iz crtanog filma!"
Radomir:" Ti blage veze s fudbalom nemaš! Drži se svog posla. Uostalom, ko je sedio na klupi katalonskog giganta i na klupi galaktikosa, ti ili ja?"
Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.
