Druga polovina meseca u kojoj nemaš para jer si ih potrošio u prvoj polovini na komunikalije i ostale harače koje potražuje vlas' koju boli ona stvar što se zove kita.
Look around you!
Rečnik / autori
KU
Kula
na Vukajliji od januar 2010.viđena 7. jul 2011.
4 definicije0 odabranih160 poena
Igra gluvih telefona
Dva srednjoskolca A i B konzumiraju smesnu cigaru.
U sobu upada srednjoskolac C:Ju!sta radite to vas dvoje??
kasnije se prica nastavlja..
srednjoskolac D:Znam i ja sam cuo,ona je usla a oko njih oblak dima:0
srednjoskolac E:I ja sam cuo isto,oblak dima a oci crvene skroz
srednjoskolac F:A ja sam cuo da je njen ves bio razbacan po krevetu,ko zna sta su radili...:0
srednjoskolac G:A cuo sam da je i vino bilo tu negde,znaci spavali su odvaljeni od zivota i naduvani
srednjoskolac P:da njih dvoje su mi uvek bili sumnjivi...
Kaže se NA nečemu jer je to NA čemu si nešto uzvišeno, gore, neko mesto na kom ti je lepo.
Gde si? NA netu, NA fejsu, NA vutri, NA k..cu?
- Ne, NA poslu, NA vukajliji.
Dječije brojalice toliko važne u igri su se mnogo izmjenile !
Generacije sedamdesetih i osamdesetih :
Ko prvi Tita grli,
ko drugi Tita ljubi ,
ko treći Tita liječi !
Generacije devedesetih i novomilenijumskih :
Ko zadnji magarac nabijem ga na qrac.
Puši qrac ko te *ebe stigao sam prije tebe.
i sl.
I morbidnost idolpoklonstva je učila djecu vrijednostima o kojima danas roditelji mogu samo sanjati.
Čovek koji u suštini ima najbolji posao. Uglavnom nema neka zaduženja, i sve što radi je gledanje treninga i utakmica. Najviše voli da ga čekaju kad je hala/svlačionica zaključana, pa da se šepuri k'o fazan kada dolazi da otključava. Spremačicama je poput upravnika, pošto je jedini baja. One kupuju kafu i kuvaju mu je u plastičnom kuvalu uvek u isto vreme. Takođe voli da dosadu prekrati rakijom ili pivom. Sposoban je i da prokomentariše aktuelna politička i sportska dešavanja. Menjanje sijalica ga ne zanima, više voli da radi na usavršavanju taktike raznoraznih sportova. Napredovanje u službi je njegov san, pa se neretko dešava da u selima kao najiskusniji, posle ostavke trenera koji je iz drugog mesta, sam preume vođenje nekog tima. Naravno i dalje odaje strogi utisak stručnjaka za sve. Da njegova uloga oca i supruga ne bi ispaštala zbog karijere često se dešava da je cela porodica na okupu na radnom mestu. Vremenom se odomaće, pa se oseti i miris paprikaša iz onog njegovog ćumeza, tzv. ofisa.
na jednom treningu...
-Vid' konja, pa ti mene ništa ne slušaš. Ne šutiraju se tako slobodnjaci. Lepo, ovako, iz kecelje, kao što je to onomad radio Radivoj Korać. Kakav je to igrač bio(zamišljeno)... Ej, vid' njega, je l' sam ti sto puta rekao da ne utrčavaš na teren kad tata drži trening! Ćero, ostavljaj tu metlu! (vičući)Alo bre ženo, opet si stavljala luk! Oseti se do slobodnjaka! Znaš da sam alergičan!...(nastavlja sa treningom)... Gde sam ono stao? A da, Radivoj Korać... Igračina...
Srpska slava je mesto na kome za samo par sati možete naučiti mnogo toga o srpskom narodu i običajima. Desetak minuta pred vaš dolazak na slavu, zatičete sebe u obližnjoj prodavnici. Večita dilema: „Vranac“ ili „Ždrepčeva krv“? Ako vam nijedan od ova dva konja, pardon vina, ne odgovara, možete probati sa nekim od izdanaka naše kraljevske (vinove) loze – „Car Lazar“ ili „Carica Milica“. Ukoliko ste pak dubljeg džepa i širokog srca, „otvorićete “ se za Džeka, Džonija ili nekog drugog Anglo-Saksonca. Prva stvar na koju nailazite još na vratima je ljubazni domaćin koji jedva čeka da svoje masne brkove obriše o vaše obraze. Tu je i domaćica sa plastičnim osmehom i metalnim poslužavnikom, na kome su činija sa žitom i dve čaše. Iz prve čaše uzimate kašičicu, prekrstite se, i dok primičete žito ustima, u oči vam upada druga čaša, u kojoj upotrebljene kašičice veselo plove u mutnom. Nakon ovog skaradnog prizora, suočavate sa sa pogledima tridesetak ljudi, koji su naravno baš u tom trenutku rešili da prekinu sa pričom. Dok užurbano hitate ka jednoj od praznih stolica, pritom zaobilazeći grupicu žena u oblaku dima, i preskačući čupavog derana koji vam je prošle godine izručio pun tanjir čorbe u krilo, niotkuda se pojavljuje najveća noćna mora vašeg detinjstva – brkata rođaka iz Krnjače, koji biste možda radije sreli na Orlovači, nego u Krnjači. Nakon što ste samo jednom od tri puta uspeli da izbegnete poljubac u usta, frapirani njenom preciznošću, sedate na mesto. Narednih deset minuta provodite izvinjavajući se pijanom komšiji automehaničaru što svoj auto niste popravili kod njega, već u ovlašćenom servisu. Primećujete da Šabanova, Halidova, Harisova ili možda Sinanova „arija“ traje od kada ste došli. Tada na scenu stupaju domaćin i kum, koji se svojski trude da ispipaju svaki deo pogače, dok sebi u bradu mrmljaju molitvu čije reči uistinu znaju samo oni koji su Drugi svetski rat dočekali kao osnovci. Očarani tim paganskim ritualom, prelazite na meze. U tanjir sipate posmrtne ostatke makar tri različite domaće životinje, predebelo sečenu krišku kačkavalja, nekoliko napola sečenih kuvanih jaja, i taman kada ste pružili ruku ka jednoj od činija, shvatate da ste i ove godine seli pored svog debelog teče koji očigledno obožava rusku salatu. Domaćinov kolega s posla, koji svakog 19. decembra iz nikome poznatih razloga samovoljno preuzima ulogu domaćina, nudi vas šljivom, dunjom, kruškom, kajsijom, prepečenicom, domaćom, ljutom, ali vi, poučeni prethodnim iskustvom sa zdravicama koje se otežu u nedogled, tražite sok. Između „žutog“ i „crnog“ birate žuti. Tokom zamornog predavanja jednog od gostiju o radnoj akciji '72, primećujete da klinci ispod stola vezuju pertle za stolicu dekici koji je zaspao negde između drugog i trećeg čina (čorbe i sarmica). Kada na stolu ostanu samo ren, pihtije i tanjir sa najkoščatijim komadima pečenja, domaćica iznosi kolače i nastaje opšti metež. Pružate ruku ka poslednjoj „Rafaelo“ kugli, ali teča je ponovo brži. Vidno iznervirani, saopštavate mu da zapravo uopšte ne žalite što ste mu u Kotoru osamdeset i neke pred čitavom familijom skinuli gaće.
SVI DOGAĐAJI I LIKOVI SU IZMIŠLjENI. SVAKA SLIČNOST JE NAMERNA.