Dimitrije Pantic

Još jedan u nizu novonastalih izraza, vrlo popularan kod određenih pripadnica ženskog roda, zaštini znak korporativnih devojčica. Označava nešto tako mekano, baršunasto, ma sjajno.

Po nekom pravilu, označava sve ono što je u suprotnosti sa njihovim karakterom. Dok su njihovi naizgled supiš životi zapravo nesređeni, haotični, a nervi napeti čak i gore nego strune, jezici su im naoštreni i britki poput sablji, a zadnjice ukočene od konstantnog sedenja u kancu, toliko da im se pojavio dislocirani zip na dupetu, iako nisu ni stigle da odu do šefa.

Dok izgledaju kao da su sa Svetim Petrom na ti, duboko u sebi predsavljaju školski primer iskompleksirane ličnosti koja sve radi zarad tuđeg: „Bravo!“ i „Hvala!“, ili pak zbog rešenosti sopstvenih roditelja da svoje neispunjene želje i snove ispune kroz život njih samih. Mice.

Zbog toga je potpuno jasna težnja ovakvih devojaka i žena da što pre dođu na određenu poziciju, pa da kažu i pokažu celom svetu kako to sve, zapravo i nije toliko teško, to je tako jednostavno, luk i voda bre, a sve se može samo ako se hoće. Pa se zbog toga i popnu na lakovane ljubičanstvene štiklice, koje su uglancane kao kupatilo moje majke domestosom, uzmu svoje ciklama torbice i zamišljaju kako gaze i koračaju napred, stavljajući čitav svet pod svoje noge, dok se u istom trenutku u realnosti samo nesigurno klate na njima, hvatajući se za prvi zid kao poslednji oslonac pre pada. Dražesno.

- Jelena, čujem udala si se?
- Da, zar ti nisi čitala o tome u najnovijem broju magazina naše firme?! Bilo je tako dražesno!
- Mh, pa pretpostavljam da jeste, to i liči na tebe. Kladam se da ti je i muž takav. Ovaj moj je pravi tigar, moram da ti priznam. Sinoć je zubima pokidao sve sa mene, bilo je tako... Ah, tri puta smo, jedva se držim na nogama, ali ne mogu da dočekam i večeras.
- :odlazi visoko podignutog nosa:

IZIzzie · 17. jan 2012.💬 3335284

Balkanski endem. Pojam koji se opire svakom definisanju.

To je kad staviš goblen sa zarozanim detetom na španski zid, deset santima od lamperije.
To je kad staviš milje na svaki stočić, stolicu, preko televizora i uopšte, na sve što ima pogodnu horizontalnu površinu.
To je kad na televizor staviš uspomenu iz Jošaničke Banje, blagoslov vladike Nikolaja i plastičnu gondolu iz Trsta.
To je kad u regalu izložiš celu proizvodnu liniju "Kristala" - Zaječar, gostinske šoljice "od akropolja", Novi zavet, "Čujte, Srbi!" i knjige iz "Novosti".
To je kad nosiš "rebak" majicu, upasanu u farmerice sa kaišem zategnutim oko rebara.
To je kad znaš da je "italijanka" frizura koja ne izlazi iz mode.
To je kad voziš "golf 2" kao momak.
To je kad na njega staviš nalepnicu u obliku mrlje.
To je kad su ti Lidija Vukićević i Snežana Savić vrhunske pičke.
To je kad na devojci ne primećuješ adolescentske brkove.
To je kad ne primećuješ da ti devojka liči na Leonida Brežnjeva.
To je kad joj fali gornja leva jedinica.
To je kad je oženiš u mesnoj kancelariji, pa proslavite pod šatrom.
To je kad je u šatri iznad mladenaca toalet-papirom na tepihu ispisano: "SREĆNI MLADENCI".
To je kad sa šatre vise baloni i papirni ukrasi.
To je kad prodaš golfa i kupiš pasata lubeničara, audi jaje, opel kadet ili ford eskort jer si ženjen čovek.
To je kad sa ženom gledaš "Kursadžije" ili "Seljake" i kidaš se od smeha.
To je kad citiraš Krstića&sina, Topaloviće ili Radašina.
To je kad piješ pivo ispred prodavnice.
To je kad su ti sise prodavačice koje su se otegle do poda izuzetno uzbudljive.
To je kad te pale debele devojke.
To je kad se nalaktiš na šipku pored ortaka - majstora u autobusu, sve značajno šmekajući snaše.
To je kad svastiki pri pozdravu šeretski gurneš srednjak u šaku.
To je kad ti dođu kum i kuma "zdecama".
To je kad kukate na političku situaciju uz rakiju.
To je kad zaključite da "opljačkaše ovaj narod", da "nema narod para" i "da 'oće da se vrati socijalizam".
To je kad ustanovite da taj Zapad nema tog druženja i te zajebancije, živiš, radiš, a i samo radiš.
To je kad zaključite da nema bolje od Srbije.

GMGroucho_Marx · 31. maj 2010.💬 6593089

Odakle Dove kupka na obodu tvoje tuš kabine nemaš pojma, ali dobro znaš da imaš sudar za 15 minuta i da ukoliko želiš da Boban bude uspešan rudar večeras, moraš se upristojiti.
Ostaješ pod tušem preko pola sata, ali ne zbog toga što nisi štrokavac čije bi telesne izlučevine pojele Horešijevu aparaturu za uzorkovanje, niti zbog toga što želiš da spereš duševne nemire mlazom vode, već zato što sve vreme imaš osećaj da se nisi dovoljno zaprao i da ti je koža još uvek isuviše masna, čak i za tvoje kriterijume. U tim trenucima se upoznaješ sa Dove efektom. Shvataš da ti koža nije masna, već hidrirana. Prvi put u životu izistinski razumeš pridev baršunast. Opet se opipavaš i ne veruješ kako za samo par minuta Dove od rendaljke za parmezan pravi guzu 12-ogodišnje devojčice. Jebao bi samog sebe, a to je priznaćete ne samo narcisoidno, već i pomalo pederski. Tad ti se kroz glavu vrzma misao da homoseksualci nisu pederi, već jednostavno gej. Da te neko upita kako se trenutno osećaš, kao iz topa bi mu odgovorio „Osećam se uglađeno.“.

- „...ja bih vam preporučila nešto iz Dove asortimana...Recimo novu kupku za...“
- „Uše spodobo! To svom sinu da daš, ščula! Meni daj koprivu...od šes litara...i da joj je isteko rok trajanja...“

Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.

Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:

-Kolega Šešelj, izvolite.
-Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni.
-Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led.
-E onda dobro.
Skida sako, seda na stolicu.
-Kolega, izvucite karticu sa pitanjima.
-Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite.
-Molim vas, kolega, izvucite karticu.
-Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće.
-Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu.
-Ako je do procedure, onda dobro.
Izvlači karticu, pročita je i kaže:
-Mogu li da zamenim pitanja?
-Zašto, ne znate ili niste sigurni?
-Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije.
-Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje.
Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu.
-Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje.
-Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola?
-Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka.
-Dobro onda.
I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara:
-Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu...
Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...

BSBata Sale · 6. sep 2009.💬 1031.646129

Oš mi dati tetku/ujnu/strinu/rođaku/seku... Pitanje koje postavlja komšija lokalni Kazanova malom detetu dok švalerski suče masne brke.
Izgovara se u šali, šatro da se stupi u prijateljski odnos sa detetom, ali gotovo uvek završava plačom deteta.

Limar Jova: Jel Lazo kamikazo, oš da te nauči čika Jova da igraš lopte ko Pančev? ::buci, buci::
Mali Sima: Ja neću da igjam fudbaj
Limar Jova: Oću, oću... Ću te naučim. Nego oš ti meni da daš tetku Miru?
Mali Sima ::šmrc:: : Mamaaaa!!! Kme!!!