Muškarci se dele na:
1) pozere
Oni čine 90% populacije muških kupača. Uglavnom su išli u teretanu tokom cele godine, pumpali se, kljukali steroidima i došli na bazen da ponosno pokažu svoje izvajano telo posle nekoliko meseci/godina predanog rada. Oni neće ulaziti u vodu, već šetati samo oko bazena. Ako i uđu u vodu, samo će izvesti jedan virtuozni skok (da pokažu kako su iskusni u vodi, jelte) i to je sve od njihovog kupanja. Eventualno će se držati za ivicu bazena zbog isticanja bicepsa i tricepsa.
Češće će posmatrati nabildovane muškarce i pitati se šta su koristili da bi se nabildovali i šta im je definisano, nego devojke. Najrazvijeniji od njih stvaraju posebno kvlt društvo gde se igra odbojka, a za to treba imati najbolje moguće telo. Neretko nose i naočare, pa čak ima i primeraka koji takvi čak uđu i u bazen.
2) društvo
Uvek na bazen dolaze sa loptom, igraju se srede, a žrtvu prskaju i dave. Jedni od normalnijih primeraka.
3) mladi tata
Čovek koji se barem 7 dana ne brije da bi ostavio što muževniji utisak. Nakon sedmog dana dođe sa detetom od 1-2 godine. Brčkaju se u velikom bazenu, tata ga sve vreme drži, ali ne toliko da se dete ne bi udavilo, već da bi istakao bicepse i tricepse. Dok drži dete, gleda unaokolo i traži mladu mamu.
4) zajebant
Lik koji će se šunjati unaokolo i gurati ljude u vodu, otimati im loptu i šutnuti boga-pitaj-gde i daviti manje od sebe.
5) takmičar
Lik koji će stalno isprobavati nove skokove, meriti koliko dugo može da izdrži pod vodom, takmičiti se sa ostalima ko će pre preplivati bazen u širinu i dužinu...
6) doš' sam da te pitam da furamo
Lik koji je tu sa ribom. Najčešće će se zavući u jedan ćošak bazena i cmakati se do mile volje, poneki put otići malo dublje. On će kao da je davi, ona će kroz smeh da ga gura od sebe uz "kretenu, hihihi".
7) ofingeri
Oni koji se okače o kraj bazena odakle posmatraju devojke i tu provedu 90% vremena. Njihova svrha je još i da ometaju ulazak i izlazak iz bazena, skakanje u vodu, kao i da te namršteno pogledaju ako ih isprskaš.
8) pičkopaćenici
Dvojica-trojica prilično ružnih i često dosta dlakavih momaka koji su previše nesposobni da išta smuvaju, te samo gledaju unaokolo i komentarišu ribe koje im posle služe kao materijal za masturbaciju. Definitivno najjadniji likovi na bazenu.
Žene se dele na:
1) pozerke
Došle su zato što su hot i imaju bujno poprsje. Išle su prethodnih mesec dana na kvarcovanje, a reći će ti da su bile na moru. Uglavnom će sedeti na ivici bazena, 2 sata prskajući stomak i mokrim rukama prelaziti preko grudi. Eventualno ako uđu u vodu, ne kvase kosu, uvek im je glava iznad vode, kao i grudi, koje eventualno dodiruju površinu vode da bi raspalile mušku maštu.
2) plivačice
Devojka koja nikad ne izlazi iz vode i koja je došla na bazen, verovali ili ne, da se kupa. Ne zanimaju je muškarci, uglavnom pliva i roni, izađe da se osunča i ode kući.
rox_93
Igrače ovog tima lako možemo razvrstati po kategorijama.
Golman - Kaže se, imala majka dva sina, jedan je bio pametan, drugi golman. Veoma česta pojava u beton ligama su debeli golmani sa stomacima kao trudica, ali uprkos tome i dalje su tu, u svojim već uveliko četrdesetim. Ili golmani visine kao ćevap u skoku. Ili bilo koji drugi hendikep, kad ne možeš da budeš u polju, i da trčiš - budi golman.
Štoperi - Dva balvana, sekvoje, cepanice. Search, kill & destroy. Obično na tim mestima stoje oni koji su glavne "badže" u selu, kavgadžije, spremni u svakom trenutku da se pobiju. Tehnika nula. Vole da podmuklo udaraju, a često i otvoreno jer im sudija naravno ne sme ništa, u njihovom selu. Ne pokušavati sa vraćanjem udarca.
Bekovi - Bez želje za diskriminacijom, često ovde stoje pripadnici romske populacije. Valjda zbog svoje konstitucije, mršavi su, brzi a to se od beka i traži. Tehnika im svodi na pokoji centaršut i trčanje po liniji do iznemoglosti. Obično bekove igraju oni slabiji koji nisu uspeli da se probiju do mesta štopera. Ako nije ciga, onda je neki klinac, koji je tu stavljen da se kali.
Veznjaci - ovo je zaista sorta za divljenje. Stari, prekaljeni vukovi, glavni ispred svoje seoske prodavnice, koji istini za volju dele loptu kao Bekam. Ali njihov radius kretanja se svodi na krug na centru igrališta, tako da se od njih ne očekuje defanziva, već samo dobar pas, pokoji centaršut. Neretko su kapiteni. Godine naravno broje 45+.
Krila - Često, jedni od najboljih u timu iako su večito u senci Veznjaka ili Napača. Posao mu je kao i kod Beka, ali sa većom slobodom u igri. Naravno da tu već igraju stariji momci, koji su prošli Beka, i nazad se retko vraćaju, jer pobogu, tu su ovi klinci da trče za njega.
Napadač - možemo ih podeliti na dve vrste. Jedna je, smotani igrač koji bi bilo gde upropastio igru, sem u napadu, gol ne ume da pogodi ni na treningu, ali ipak ok je za atmosferu i svi ga vole u ekipi. U drugu vrstu obično spadaju mladi momci koji su u svojim dvadesetim, seoske devojčice se pale na njega, frizurica je uvek na mestu, ima dobar dribling, postigne i neki gol, čime se njegova "slava" pročuje i do susednog sela (čime automatski dobija naklonost tamošnjih devojčica). Ali neretko, dolazi na utakmicu polupijan jer je sinoć sa drugovima na kafani (šmekerima kao on, ali netalentovanima za fudbal) zaginuo do pet.
Trener - lokalna pijanica, koji je završio sa igranjem fudbala, legenda sela, ali svi ga poštuju.
Doktor - ko god se nađe slobodan u tom trenutku, dobija zvanje doktora. Jedini posao mu je trčanje sa flašom vode u ruci do povređenog igrača.
Ekonom - priglup, socijalan slučaj, dobroćudan čikica koga svi gotive. Nije mu mrsko da posle svakog treninga i utakmice skuplja pobacane dresove, štucne po svlačionici, pere i ponovo ih pakuje.
Ako sam nekoga zaboravio, dopunite.
Otac zove sina.
-Gde si konju?
Evo me
1) kod kuće
2) u školi
3) na fakultetu
to su npr mogući odgovori. E sad svaki od ovih predloga označava lokaciju sinovljevu. Nekom prostom logikom - dolazimo do toga da možemo da iskoristimo bilo koji predlog, kad nam odgovara (koja je razlika između škole i fakulteta, obe su obrazovne ustanove)? Ali da vidimo kako se odmah menja kontekst:
Otac zove sina.
-Gde si konju?
Evo me
1) u kući (izađi malo na vazduh, prebledeo si od kompjutera!)
2) na školi (šta radiš na školi, oćeš da se ubiješ?!)
3) kod fakulteta (opet blejiš u nekom kafiću mamlaze?)
Zakon Srbije kaže da se srednjoškolske ekskurzije mogu organizovati u inostranstvu tek u 3. i 4. srednje, tako da, eto šanse da se gomila tinejdžera prošeta po Evropi i upozna se sa blagodetima ( čitaj: odvali se od alkohola ) Grčke, Italije, Francuske, Španije ili Češke.
Ekskurziju razredni starešina najavljuje početkom godine obaveštenjem da se ide za mesec dana i da sve to košta samo četrdeset i kusur 'iljada, plus dnevnice od nekih 30, 40 evra. Na đacima je da raspodele dva gratisa, oni se međusobno pokolju oko toga, pa razredna na kraju uzme stvar u svoje ruke i podeli gratise na 20 i kusur dela. Sledi nekih mesec dana nabavljanja pasoša, vađenja viza i drkanja oko raznih drugih papira, kao razlog neznanja prilikom ispitivanja đaci se pravdaju sa: "Spremam se za ekskurziju", iako klinac samo ladi jaja dok se ćale i keva lome da potegnu veze i izvade pasoš na vreme.
Dan uoči puta u kofere se pakuju grickalice, sokovi, 15 pari čarapa, 16 para gaća, gomila majci, pantalona. Opšte rasulo u kući.
Polazi se sa nekog parkinga u 5 ujutru, noć pre toga kol'ko god da se trudiš, nema šanse da spavaš više od pola sata. Putuje se ceo dan, staje se nekoliko puta, na prvoj benzinskoj pumpi troše se prve pare - odeljenski pušači kupuju po boks "Marlbora", kol'ko da potraje prva dva dana.
Stiže se u hotel oko 8 uveče, tačno na večeru, tu će razredni starešina svima da podeli po ulaznicu za diskoteku koja je ujedno i žeton za besplatno piće.
I ETO! Napokon, posle ko zna koliko hiljada kilometara puta, vrhunac ekskurzije - prilika da se svi kolektivno masakriraju od piva, balantajnsa , Džonija ili Džeka; ćaletova prepečenica je svoju ulogu odigrala još u hotelskoj sobi. Odeljenske face noć će provesti valjajući se u svojem izbljuvku, ali to je fora , šta bi inače prepričavali svojim ortacima kući? Napije se i po neka riba, zakrljaju se neki iz odeljenja, razredne starešine ne podignu ni glas na njih, navikli su, jebiga.
I tako sve, puta 6. Kinta se sprca do trećeg dana u najk šopu, na alkohol i suvenire. Drugi dan se pije u sobi, treći dan u diskoteci, četvrti u sobi , peti u sobi, dok se šesti dan pije opet u diskoteci i to najžešće zato što se sutra pali kući.
Deca se vraćaju kući sa gomilom snežnih kugli u kojima su razni Koloseumi, Ajfelove kule i Krivi Tornjevi, razglednicama iz Paralije, sombrerovima , novim patikama i dresovima Juventusa, Milana, Olimpijakosa ili Panatanaikosa.
Kada se prepričavaju utisci redosled je: šljokali smo, šljokali, zezali se, šljokali, kupovali, šljokali, zezali se, šljokali u sobi, kupovali, šljokali. Na pitanje: "Pa dobro, kakav je Koloseum?" odgovara se sa: " Pa ništa posebno... ali znaš kak'e sam tike uz'o u Rimu taj dan, 50 evra, džabe!"
Najjača valuta na svetu.
Delikates koji se dobija kao nus produkt alkoholizma.
Portabl klozet, nešto kao laptop u svetu računara.
Ona je devojka koja ti skroz promeni život. Iz korena. Menjaš ponašanje, shvatanja, razmišljanja. Sve. Prestaneš da budeš seljak. Više ne duvaš nos na sred ulice tako što jednim prstom začepiš nozdrvu i duneš. Ne. Sada koristiš maramice. Počneš da budeš neko sasvim drugi. Ona je devojka zbog koje ti neće biti žao da ispališ ortake. Neće ti biti žao zato što nisi otišao sa njima blejati ili u kafanu. Bitno ti je samo nju da vidiš. Ona je centar tvog sveta. Sve se oko nje vrti. Ona ti je na prvom mestu. Ona je devojka kojoj po prvi put kažeš: ''Volim te'' i stvarno to misliš. Gledaš je sasvim drugim očima nego svet oko tebe. Ona je za tebe najlepša, najpametnija, najzgodnija. Sve ostale su ti ništa naspram nje. Uopšte, za sve ostale te baš briga. Gledaš samo nju. Želiš samo nju. Svakodnevno pokušavaš da joj pokažeš koliko ti znači. Nikada ne psuješ a kamoli dižeš ton. U stanju si sve da uradiš za nju. Šta god da kaže. Ne daš je nikome. Jebao bi kevu svakom liku koji se mota oko nje. Nadaš se da će vaša veza večno potrajati. U tripu si da ćeš da je ženiš, da je ''ona prava''. Super ti je. Idealno. Ne može bolje. Srećan si kao malo dete koje dobije igračku koju oduvek želi. Sve do jednom. Sve dok ne dođe i taj dan. Dan kada nju to sve smori. Kada joj jednostavno dopizdi. Svidi joj se neko drugi. Jebi ga. Ne možeš tu ništa. Nemoćan si totalno i baš zbog toga ti je najviše krivo. Završava vezu čuvenim rečima: ''Ja bih da ostanemo prijatelji''. Znaš da ne možete to biti. Ne posle svega što se dogodilo. Nju boli kurac. Realno. Rešila te se i sada je slobodna kao ptica. Provodi vikende u ludim provodima, dok se ti razbijaš od alkohola po lokalnim kafanama. Nije ti jasno zašto? Zašto? Šta si to uradio? Gde si to pogrešio? Jedino ti to prolazi kroz glavu. To i trenutci vaše veze. Dani kada ste se smejali zajedno, sprdali, zajebavali. Vreme ti jako sporo prolazi. Minuti kao sati. Sati kao dani. Ona je devojka zbog koje će ti poteći prva suza. Ona je devojka zbog koje ćeš se po prvi put u životu skenjati zbog neke ribe. Svi ti govore: ''Ma naćićeš drugu! Svet je pun boljih riba!'' A ti samo spuštaš pogled. Znaš da je ne možeš tek tako zaboraviti. Ne treba ti nijedna druga. Želiš samo nju. Misliš da ti nema utehe. Da te to nikada neće proći. Sve dok ne osvane i taj dan. Dan kada sa ponosom možeš reći da si je preboleo. Da je to sada prošlost za tebe. Opet se smeješ, iskreno od srca, opet je sve kao nekada. Opet si u igri. Neukroćeni pastuv se vratio. Budu ti smešne stvari oko kojih si toliko gubio živce. Međutim, uvek ćeš je pamtiti kao svoju ''prvu ljubav'', kao devojku sa kojom si sve prošao.