Mermer i granit ne mogu da slušaju, ne mogu da ispredaju naraciju. Kao ni drveni krst, koji će pobosti povrh svih nas kad za to kucne čas.
Ali oni svedoče, tiho i stabilno, kroz decenije...Kad bi klupe, betonske vaze za cveće, umorni četinari ili oronula kapela, mogli da govore... Sigurno bi ispričali najzanimljivije, ali i najtužnije priče o kojima groblja svedoče...
Blatnjavim, uzanim putićem, približavala se starica kose povijene u maramu. Uvlačila se u svoj ištrikani džemper, kako bi izdržala nalete hladnog vetra koji joj naročito iritira kostobolju. Iz svog cegera okačenog o reumatičnu i drhvtavu ruku, izvadila je počasti. Kolače, sok, čokoladu... Ali ne i kafu, jer on nije voleo kafu...
Već trideset godina ona, gotovo svakodnevno, dolazi na ovo mesto. U ovaj hram uspomena, stecište svih njenih briga i noćnih mora. Seda na klupicu pored groba zalivenog u meremer i posmatra sliku svog sina jedinca koja leži na već iskrzanom, požutelom spomeniku. Zatim posmatra polomljeni, osušeni krst na grobu svog muža, grobu zaraslom u korov. Ništa nije učinila kako bi mesto njegovog večnog počinka učinila pristojnim, uglednim. Jer on je kriv, zar ne?! On i njegova rakija! Glavni razlog zbog kojeg je, od njihovog dvadesetogodišnjeg sina, mlade uzdanice, ostala samo moždina, krv i drob razlivena po šinama na koje se bacio.
Steže pesnice, pušta suzu niz lice, i još jednom setno zagleda nasmejanu sliku. Zatim odlazi istim blatnjavim putićem kojim je i došla, kroz groblje čije priče niko neće moći da ispriča…
Muškarci sa imenima koja u instrumentalu imaju svoje ženske pandane.
- Evo igram poker sa Ivanom i Jovanom. - U skidanje jebaču, a? Kad ćeš da me upoznaš sa drugaricama !? - Bratić bolestan si realno, evo me sa tvojim burazerima.
Legendarno bespotrebna knjiga u kojoj gosti nekog hotela, kluba ili restorana kao i posetioci nekih institucija, upisuju utiske o svom boravku na tom mestu da bi neko možda to pročitao i video kako je to mesto divno, lepo i idealno za odmor ili zabavu. Naravno, kao i sve drugo što se zamisli da funkcioniše na jedan način, totalno ode na drugu stranu i ta knjiga služi ljudima za sprdnju, idiotske crteže ili pljuvanje po mestu u čiju se knjigu upisuju. I dalje ostaje nejasno zašto osoblje jednostavno ne skloni tu knjigu negde jer je totalna anti-reklama tog mesta.
Knjiga utisaka zoološki vrt. Strana 55 - Ovde je sranje i krokodil se ne pomera. Pljunuo sam ga 200 puta da znate. - Ja sam kurva i volim da pušim. Nazovi me 064/*** Maja Kobaja - Zoološki vrt smrdi i životinje su smorene kao na pajdu. - Đoletova keva liči na na onog slona hihihihihi - Vuk Bojović blajva ogromne kobase od šimpanzi i seksualno zlostavlja foke lolololololo - Moje dete je gledalo kako medved seksualno opšti sa medvedicom. Sram vas bilo. TUŽIĆU VAS!!!! - Da nisi ljubomorna što nije sa tobom opštio jer ima ogromnu močugu - Vuk Bojović - Dejan Živković je peder. Nije. Jeste. Nije. Jeste. Jesam bre!!!! - Ovaj zološki vrt je zakon. Lama pljunula glupog Peru. Vrištali smo mu od smeha. - Jel istina da je jednom slon ovde pojeo malu bebu? - Zabrinuta majka. - U bebi zoo vrtu ima samo koza. - Serem vam se na vrt! - Povratak proroka Meher babe. Svi ćete goreti u paklu nevernici.
Uglavnom prećutna opaska, na nečije recimo ''neobično'' ime. Nastala je na osnovu Konamijevog neimanja licence, te davanja svakojakih imena igračima u PES-u.
- Aleksandar drago mi je. - Fajazdehulin Pimpekagović drago mi je. - Ko da te konami krstio. - Molim? - Khm, drago mi je, izvolite sedite.
------------------------------------------------------------------------------------------------------- ------------------------------------ VOS tim PES edišn:--------------------------------------
Jedna od najiritantnijih pojava u ona vremena kada je najčešći način za snimanje pesama bio da staviš praznu kasetu (uglavnom marke TDK) i čekaš da naleti neka tebi dobra pesma i da je snimiš tako što istovremeno pritisneš dugmad plej i rekord. I sve teče po planu dok u datom momentu degerenisana radio stanica ne ubaci neki degenerisani džingl ili reklamu i usere ti čitav trud. Ako ipak odlučiš da sačuvaš tu pesmu gorepomenuta reklama će ti se urezati u pamćenje i na kraju ćeš istripovati da je ona ustvari deo pesme.
Radio: Ova noć ko živo mastilo.... Lik1: Joooj vino crveno, liče dva pritiskaj dugmad za snimanje. Lik2:skače sa kauča: Toooo čekam ih čitav dan. Radio: Majka joj se ne nada, drugove sam svoje poveo. Likovi: Oj oj oj teče vino crveno venama mojima. Radio: Život mi ne treba da živim bez te žene... Kada krečite, krečite ali stvarno. Makspol nije fol... venama mojim, svaka me čaša ljubi kao usne njene... Likovi: Jebem vam mamu raspalu pa u sred refrena nadjoste reklamu.
Iznenadno podizanje močuge u nezgodnom trenutku, bez mogućnosti činjenja bilo čega korisnog u vezi toga. Ne vredi ti da misli preusmeriš na nešto neseksi jer nema vajde, majmun je rešio da primi krv iz tvoje glave u njegovu glavu.
Tvrd k'o kamen.
- Kolega, molim vas izađite pred tablu, da vidimo kako biste vi uradili ovaj zadatak. - Naravno, profesorka. - Iju, molim vas kontrolišite se! - Šta? Jao, izvinite, evo sad će on dole. :udara se šakom: - Smirite kurčinu kolega! - Ustade protiv celog sveta, idem ja po ispisnicu.
Imali ste neki ekstra provod, verovatno uz obilno bludničenje i preljubu u abnormalnim količinama, a mene ste iz nekog razloga izopštili. Iskreno, ne zanima me iz kog razloga. E, sad to izašlo na videlo i debelo će da vas zvizne po sred njonje. A vi još imate obraza da mi se obratite za pomoć da vas povadim odatle! E, sad ću ja da jebem! Dobro, možda seksualnih aktivnosti i nije bilo, ali nema veze, ne praštam da me neko tako odbaci k'o usrane gaće, a ja da mu još i pomažem. U svakom slučaju, poenta je- Ko vas jebe! Niste hteli da delite. Snalazite se sami, kad ste već u sve to sami i upali. Ionako nemam nikakvu vajdu od toga. A i da imam, neću iz inata i osvete!
- Zdravo. - Ooo, otkud vas dvojica? Upadajte. - Pa, nešto da pitamo... Čujemo, poznaješ Miću Zubara. - Eh, pa on mi kum. I baš me gotivi. - Aha. A što ga tako zovu? - Jer pesnicama lakše i brže vadi zube od pravog zubara. A i više je zuba povadio od većine njih. Čujem, i na ortopediji imaju posebno odeljenje samo za njegove žrtve. Dovoljno na senku da mu staneš i bum! Što? - Pa, ovaj, nas dvojica sinoć bili na nekoj žurci i... - Ček', ček', jel' to pošto smo se rastali, pičke jedne?! - Da, ali ne zameri, znaš, iznenada ispalo, neočekivano, na brzinu. Zvali bi te mi inače, taman posla... - Aha. Pričaj dalje. - I priberemo mi tamo dve male, da znaš samo kakve su, uh! Obljubili smo ih više puta, do jaja bilo, neopis... Nego, posle čujemo da su to Mićina riba i od njegovog najboljeg ortaka. Takođe nam rekoše da ovaj to saznao i da nas sad traže njih dvojica i celo njegovo društvo. Bar oni što nisu na robiji. Nego, kako on gleda na tu situaciju? - Jebote, postadoh medijum! - Kako to? - Pričam sa mrtvacima! - Hehe, duhovito. Nego, ako bi hteo sa njim da popričaš i... - Momci, kad ste jebali, mene niste gledali! Sad nek' jebu vas, ja ne gledam. Nego, zvoni mi mobilni. Gle', Mića! Hoćete li napustiti moj životni prostor ili da ga obavestim da ste ovde? Inače, živi u susednoj ulici i brzo trči. Uuuu, al’ su brzi, za Olimpijadu! (javlja se na telefon) Kaži, kevo?
