Uzvik očajnika koji se nalazi negde gde ne želi biti i radije bi pojeo dva kilograma pesnica nego da nastavi da obituje u tom prostoru i vremenu, pa je odlučio da se krajnje maštovito samoubije tako što će biti iskulturiran do smrti.
Radi primera, pisaću kao da se obraćam čitaocu
Otišao si na svadbu rođaka Stipe. Nije tvoj rođak, nego je od one tvoje kalabeštije Šokačke. Nikada ga nisi voleo, nervirao te je, ali ako ne odeš, ova tvoja Šokica ti ič neće dati večeras, a tebi je baš priteralo. Dobro, možda neće biti toliko loše..neće kurac, znaš kakvi su, sve što oni vole, ti mrziš, počevši od onih malih kolačića do opsesije Zvonkom Bobanom, al' ajde, sedneš u svoj Pežo pa u Lijepu njihovu. Sve je okej, ravno, jebeš ga, takvo li je. Niđe planine, sve neke šahovske table naokolo, a šahista ni za rč! Nikada ti to nije bilo jasno, ali dobro, takav je narod tamo, kanda.
Dolaziš u Zagreb. Mali grad, svi se znaju. Dolaziš kod rođe Stipeta i trudiš se kao lud da ne pričaš stereotipno, sve vreme se cepajući unutra dok slušaš kajkavštinu. "Kao da sam u "Kursadžijama", misliš se, samo čekaš da iskoči Albanac da- i eto ga. Prijatelj porodice, Tahir Fljamuri, čestiti preduzetnik iz Zadra, došao malo kod prijatelja u Zagreb, na svadbu i doveo užu familiju, koji su sasvim kulturno zauzeli svoja mesta u ona četiri reda. Naravno, Tahir je ljuta katoličina i svinjetinu tamani, samo ponekad pravi pauze od mesec dana. Kanda mu rekao lekar. Jes', naravno.
Počinju da donose 'ranu. "Uh, dobro je, barem će se najedem!", ti misliš, al' 'oćeš, prc baparac! Sve neki plodovi mora, neki zeleniš, neke sardine. "To je sve iz našeg lipog Jandrana!", povika Stipe, očigledno podjebavajući tebe. Dobro, boli te penis, ti ćeš opštiti večeras, a on mora da trpi onu njegovu što se posledni put dala kad su Švabe posetile Zagreb '41. Muljaš tu njihovu zeljaniju i nji'ove ribe, jebale ih ribe, gde je slanina?
Preživiš nekako i to, kad onda krene muzika, pardon, glazba. Glazba je krajnje kulturna. Sve neke tambure. "Gde tambure, jebale ih tambure!", misliš se. Ceo život slušaš tambure u Sremu, sada bi i ovi da te jebu u zdrav mozak. Misli na nagradu. Uzeće se ova njegova mala, pa onda kući. Mala ne liči ni na šta, debela, blago ružnjikava, ali, kako si čuo, barem pravi dobra pečenja, pojaviše prasećinu. Mladoženja Omer, ubogi Bošnjak iz Zenice, koji je našao pravu ljubav kada je pre 3.5 meseci išao u Zagreb da radi na građevini potpuno legalno. Ljubav je čudna stvar, pa da mu jebeš mater.
Onda mladin otac krene da raspreda o svojoj porodici, onda mladoženjin otac, Muftazir, krene o svojoj, pa neka bošnjačko-hrvatska bratstva, pa srpska agresija, pa kurci, pa palci. Ti jedeš onu slaninu što si poneo, majke im ga, ima barem da jedeš neku 'ranu na ovoj svadbi, pa dabogda crkli svi odreda! Ne zato što si nacionalistički šovinista patriotskih naklonosti, nego zato što si gladan, a ovi kao da su kuvar uzeli od Diogena!
To traje. Traje celu noć. Dobro, ne celu noć, ali tebi se čini da je cela noć! Mrzi te više da živiš. Šta više, odlučio si da više ne živiš. Jeste ova tvoja dobra riba, ali ništa nije vredno ovoga. Ustaješ, nameštaš šajkaču, i gromoglasno vikneš:" Glazba, nekaj od Radiše Uroševića!"
Sledeće čega se sećaš je kako bivaš iskulturiran toliko da sledećih tisuću godina nećeš moći da neovisno jedeš, ali boli te uvo. Tačnije, ne samo uvo, ali opet...
Prostor, potpuno oslobodjen zracenja savremenih elektricnih gedzeta, koji vraca potrebu za razmisljanjem, vodi kreativnosti i osmisljavanju novih nacina za animaciju. Bez dugmica i baterija.
U ovom domenu, primat preuzimaju papir i olovka, rekviziti za sport, karte, kockice za jamb, drustvene neelektrificirane igre. Prostor u kome se mozak, kao davno zaboravljeni rodjak, budi iz hibernacije i kreativne zatupelosti i opet preuzima svoju glavnu funkciju - kao pajdoman kada se skida sa kreka - vraca se prirodnim instiktima za opstanak u realnom svetu.
Automobil (valjda je automobil) poznatiji kao Volga, koji je do raspada SSSR za Ruse predstavljao simbol raskoši, luksuza, prestiža, uspeha i blagostanja. Dobio je naziv ruski mercedes najviše zbog toga što je bio zvanično vozilo ruske vlade, na zadnjim sedištima Volgi pičke su guzičili svi ruski predsednici, uključujući i Putina. Jedini odgovarajući, od koga se ne možeš postideti, poklon, prvom čoveku koji je odleteo u kosmos je mogla da bude samo Volga, tako je i bilo, parkirana lepotica je čekala u dvorištu, Jurija Gagarina koji je kada ju je video izjavio - Samo da obrnem jedan krug i mogu slobodno da umrem.
Inače u Rusiji Volgu još i zovu strejt mercedes, jer za konstruktore Volge aerodinamika je gej osobina, utvrdili su da vetar uvek duva Volgi u leđa zato što nema muda da joj pruža otpor. Vozeći ovo borbeno vozilo, mlađu sestru kamaza, vozač dobija želju da njime uleti u srce Staljingrada.
U ruskom PES-u stamina igraca je izražena u volgama.
Nauka menja svet... Očekujmo stabilnu, tvrdu i čvrstu starost...
Citat godine nosioca Nobelove nagrade za medicinu Drauzija Varelle, brazilskog onkologa :
"U današnje doba se pet puta više investira u medikamente za mušku potenciju i silikone za žene nego za lečenje Alchajmerove bolesti. Tako ćemo za par godina imati stare babe s ogromnim sisama i stare dede s tvrdim penisom, ali se niko od njih neće setiti zašto je to dobro i čemu služi."
Specifičan odnos uspostavljen usled dečjeg infantilnog poimanja padanja bombi svuda okolo i notornih laži serviranih sa televizije, pri kom je svako dete jedva čekalo da se sad sruši neki helikopter sa komandosima, pa da lično nahvata jednog vojnika i zabode mu šestar u oko. Ispredale su se razne priče. Za svaku drugu zvezdu na nebu (a videlo ih se milion, usled smanjenog svetlosnog zagađenja zbog isključenja uličnog osvetljenja) se mislilo da je avaks i da nas u tom trenutku gleda šta radimo, te mu je pokazivan srednji prst. Jednostavno se moralo verovati u sposobnost RV i PVO i priče da su prvo veče oborena dva aviona negde iznad Kukavice, zatim svaki dan još po dva, deset krstarećih raketa i zilion bespilotnih letelica. ''Eh'', mislili smo ''Kad bi nam rusi dali bar deset raketa S-300, sjebali bismo kompletnu NATO avijaciju, oni bi se usrali i otišli kući - a šta je deset tih raketa za Ruse? Rusi su naša slovenska braća!'' Ili kad je RTS prikazao reportažu o čoveku s Kosova koji je tvrdio da je oborio stelt helikopter iznad neke njive, onda kad je sa ostalima otišao da nađe olupinu, naišli su na veliko ništa, a novinarima objasnili kako je drugi helikopter došao i pokupio ostatke, da se Rusi ne bi dokopali NATO stelt tehnologije. A kad je po prvi put u istoriji oboren nadaleko čuveni F117-a, svi su slavili jugloslovensko RV kao najbolje RV na svetu, jer je jedino uspelo da obori nevidljivi avion, a onda je svaki klinac vadio iz džepa parče nevidljivog aviona, a svi su se kajali što im pilot tog aviona nije pao šaka.
Onda se sve završilo, pa smo skontali da je taj avion (uz još jedan, verovatno slučajno oboren ili je sam od sebe pao) bio jedini oboreni avion, te da ih nije bilo osamdeset i kusur, da je nemoguće tek tako oboriti ratni helikopter i da je onaj čovek bio obična pijanica koja je, eto, doživela svojih 15 minuta popularnosti, što bi rekao Endi, makar među desetogodišnjim klincima, da su one zvezde na nebu koje ne trepere u stvari bile Saturn, Jupiter, Venera i Mars, a ne avaksi, da ne postoji pojam poput ''prijateljstva'' između Srba i Rusa pri kom bi nam oni dali S-300, te da ne postoji (više) ni pojam ''ratno vazduhoplovstvo'' u zemlji, jer je ostalo sa ukupno otprilike 10 aviona, od toga 7 ispravnih, od toga svake godine po jedan padne na vojnoj vežbi.
Najgluplje potrosen novac ,ikada. Doniranje novca crkvi je najobicnije licemerje,jer osoba koja to radi,misli da ce time da spasi svoju dusu.
Iskreno,nikada mi nece biti jasno,zasto se poklanjanje novca crkvi smatra za dobro delo,kad imamo u vidu sta crkva radi i kako ga trosi.Zasto se takvi glupani nikada ne sete da taj novac poklone domovima za nezbrinutu decu,sigurnim kucama za zrtve nasilja,skole za ometene u razvoju...i na taj nacin direktno pomognu nekome,umesto da se nadaju da ce ici u raj,samo zato sto su jednom Kacavendi,ili Amfilohiju napunili dzep sa lovom,kojom ce oni da kupuju dzipove i da se kurce kako su "veliki" vernici i da propovedaju kako se treba biti skroman ?
Ovo ima smisla ukoliko devojka dečku tepa " ljubavi", a kombinaciji " srećo".
Pre neko veče... Čekajući noćni...
Dvoje se ljubu, grlu i ljubavi ovo ljubavi ono, kako da se rastanemo, ajoj, samo da bus ne dođe... Viče " jadna devojka" koja mora kući u 1.
Nakon par minuta, bus dolazi, sedamo, igrom slučaja zajedno, dok dečko joj maše sa stanice i ode...
Ona vadi mobilni, i kreće: " Znači, koji dripac, ne verujem, zadrža me vidi koliko je sati, srećo, neću stići večeras, ajde sutra, pa srećice nemoj da se ljutiš..."
