U mojoj glavi živi jedan drvodelja. Pravi najdivnije lukove i drvene pregrade, rezbari neverovatne ukrase i dekoracije, a ume i da izveze pravu čipku od drvenih letvica da padneš na dupe od divljenja.
U mojoj glavi živi jedan kuvar. Kuva fantastična jela i sprema lepe kolače. Kad on nešto skuva ili ispeče, prosto ti dođe da samo gledaš i ništa ne diraš koliko lepo izgleda.
U mojoj glavi živi i jedan zidar, njegove su kule legendarne, a vitki stubovi se penju do nebesa. Građevine su mu tanane i prozračne kao da ih je pauk ispleo.
Tu živi i jedan talentovani slikar, on i još par umetnika dele studio koji su im drvodelja i zidar napravili. Odmah pored njih su i učitelj, tesar, pekar, advokat i sudija. Sa druge strane ulice živi jedan stari policajac, ali on je već pred penzijom i samo se smeška ostalima, a nikad ne viče. Pored policajca stanuje i jedna devojka, pojma nemam odakle ona tu. Samo se doselila jednog dana i ne mrda odatle. Ima punu baštu predivnog cveća.
Na samom kraju sela živi jedan vojnik pacifista, nekad je bio ambiciozan i mlad, a sad mu je samo ostala navika da ujutro porani, uradi nekoliko vežbica i pozdravi državnu zastavu. Dalje od njega, u šumici pored sela, žive par pustinjaka i dva monaha, ali oni su sasvim otkačeni i ne dolaze često u selo. Samo svrate kad je seoska slava ili neko drugo veselje.
Ja samo ponekad pozovem nekog od njih koji mi je potreban da mi pomogne. Ne umem baš da budem vešt kao oni, ali sklepam dobru drvenu klupu, sazidam čvrst ravan zid, skuvam par finih jela, nacrtam ponešto, napišem neki tekst, posadim cvetić ili voćku. Poranim samo subotom, ali ne radim vežbe jer sam len. Ponekad se i otkačim baš kao ona četvorica iz šume, ali to ne radim prečesto. Ne bih da ispadne da sam lud.
Nešto sam načuo ovih dana da se sprema svadba. Udaje se ona devojka što voli cveće za onog mladog vojnika pacifistu. Bojim se da ću morati pozvati i nekog lekara da se doseli, trebaće mi nešto protiv glavobolje...
Teško ga usvajamo tokom časova matematike, ali nas zato život natera da ga zapamtimo.
VODITELJKA -Dobardan dragi gledaoci, evo nas u JOŠ JEDNOJ anketi koja za cilj ima da pokaže nivo kulture naših sugradjana. Danas smo na pijaci i pitamo VAS, šta je to PROSTO PRAVILO TROJNO. Evo da pitamo ovog simpatičnog dekicu koji prodaje sveža domaća jaja. Dobardan Deko, kako ste, kakva su vam jaja? DEDA -Dete, jaja su mi dobra, no me kurac izdo načisto... VODITELJKA -IJU! Ovo da sečeš! SNIMATELJ - -u sebi- Kad poludim, ovo ide pravo na jućub... VODITELJKA- Da li znate šta je to prosto pravilo trojno? DEDA- Kako ne znam. S ciganima ne trguj, s milicijom ne druguj, ženi tajne ne kazuj! I znam i sto puta se zajebem eno ga onaj tamo Šućurija mi nije još od uskrsa platio jaja... VODITELJKA -U redu, a da pitamo ovu khm, damu koja odmara na tezgi... Dobardan, da li vi znate šta je to prosto pravilo trojno? KURVA - Jok, ti će me naučiš. Pare unapred, nema ljubljenja, kurton obavezan. VODITELJKA - Hehe, pa dobro idemo dalje, evo ovaj gospodin koji farba tezgu, da li vi znate šta je to prosto pravilo trojno? MAJSTOR - A? Pa normalno, PRVO šmirgla, DRUGO osnovna, TREĆE završna farba i ćao. Samo nemoj da kupiš ovo Zvezdino govno, samo plače i sliva se ko slina, kupi Dugu pokriva ko ćebe. VODITELJKA -U redu zapamtiću. A vi gospodine imate nešto da kažete? ŠUĆURIJA -Imam! Deda mlogo jede govna, jer jaja nije dao mene nego Čombetu! VODTELJKA - Kakvom sad Čombetu... ŠUĆURIJA - Čombetu bre, majke mu ga nabijem u pičku cigansku, što jebo Andrijanu i ćerku Andrijaninu! Rodjenu sestru da jebe! VODITELJKA -Uh dobro, to je već neka druga tema, a da li vi znate za prosto pravilo trojno? ŠUĆURIJA -Ja znam da Deda mlogo laže, a Čombe kaže da su pola jaja bili mućkovi, AS MI PELE DEDA!!! VODITELJKA -Uh... Idemo dalje da pitamo ovog gospodina koji se opušta iz hladno pivo na stepenicama. Gospodine, da li ste čuli za prosto pravilo trojno? ALKOS -Grljhgrlj? Ajde beži u kurac... PROFESOR MATEMATIKE -Izvinite, čuo sam šta pitate ljude. Ovo je stvarno bruka i sramota. VODITELJKA -A vi znate šta je prosto pravilo trojno? PROFESOR MATEMATIKE - Naravno. Prosto pravilo trojno je postupak kojim se iz tri poznata člana proporcije odredjuje četvrti član, a daje se u obliku šeme koja je sastavljena od uslovnog stava to jest poznati članovi i upitnog stava to jest gde je nepoznati član i zavisi kakva se propocionalnost primenjuje, direktna kada se daje smer strelicama ili opet... VODITELJKA - Gospodine, smorili ste medveda. Jebeš ovo, ajmo da nadjemo tog Čombeta što jebo Andrijanu.
Neki tamo glagolski oblik u već dovoljno komplikovanom srpskom jeziku koji pretvara i najčešće korišćene reči u nešto daleko pametnije i uzvišenije.
Oh, sapletoh se. Šta to uradiste ? Igrah igrice, blejah na internetu. Da li sve naučiste kolege moje omiljene ? Desetku dobih dragi roditelji. Dobru ribu opalih prijatelji moji. Upropastih se od vinjaka policijo moja lepa.
Grčki junak koji je kao mlad igrao fudbal u Holandiji, a pod stare dane razvio maniju čistoće i umro pijući deterdžent i paranoično mrmljajući sebi u bradu "Bolji sam od Ahila, bolji sam od Ahila... I od Van Bastena sam bolji... Mister Proper je pička...".
Grešnik i otpadnik, te klasičan nemač pojma. Noćna mora svakog poštenog hedoniste. Teško za zamisliti, uvredljivo za videti. Da bi opravdao ovu neprirodnu radnju, govori za sebe da ''kali''. Kali on moj kurac. Posle nektara prepečene rajske šljive madžarke popiti legalni hemijski otrov sa česme? Ili, ne daj Bože, gazirani sok sumnjivog porekla? Ovaj tip ne uživa u alkoholu, pije samo da se što pre našljoka, a i to radi bez ikakvog stila, naiskap. Ne razlikuje viljamovku od dunje, o kajsiji da i ne govorimo. Obično prvi počne da balavi, pada pod sto i kuka kako mu se soba vrti dok leži u produktima sopstvene pegle. Zatim plače što mu je ortak rekao da je sisa pre 4 godine. Konačno, posle 3 sata, zaspi široko otvorenih usta dok mu se bale lagano skorevaju i prave jasan putić do ušiju. Boluje sledeća tri dana i zaklinje se da više nikada neće da se opija rakijom. Ovakvog konzumenta služimo zozovačom ili patinom jer za bolje i nije.
Nasuprot ovom skrnavitelju, sedi poštovalac, znalac i domaćin. On uživa u svakom gutljaju i nikada ne eksira. Pali cigaretu za svaku novu čašicu kako bi pojačao uživanje i izoštrio sva čula. Živo učestvuje u razgovoru, ali je staložen. Društvo se divi bistrini njegovih misli dok on sa poluosmehom jednostavno objašnjava smisao života. Pije često i mnogo, isključivo rakiju, a veoma retko mamura. Svakom narednom sesijom, otvara nova vrata skrivenih podruma sirove boemštine. Merodavan da gradira, proceni da li se oseća na bure, da li je dovoljno odstojala ili da li je boja prirodna. Čest pomoćnik kazandžija jer voli da isprati proces ''od njive do trpeze''. Kada baš ožedni i mora da rashladi tabarku, u obzir dolazi jedino cimenta ladne bunarske vode i to najmanje 5 minuta nakon poslednje konzumacije žutog blaga. Ovog eksperta služimo ''dedinom za vojsku'' koja je arhivirana pre 25 godina, a u međuvremenu je vojska ukinuta.
Simultano praćenje dve serije na Fox Crime televiziji, tako što se prate scene jedne serije, a čitaju titlovi koji pripadaju drugoj.
1. scena: romantična večera, cepkanje jastoga i škripa noža Titlovi: "Žrtva je belkinja, 25 godina, nađena gola i prekrivena orhidejama" * 2. scena: par preskače čokoladnu poslasticu i baca se na strasni poljubac Titlovi: "Šta joj je ovo u ustima? Mrtva zmija, aman zaman (for Christ's sake)? Džek, odnesi ovo na analizu" * 3. scena: on joj cepa haljinu i pribija je uza zid Titlovi: "Obdukcija je pokazala da su se u stomaku žrtve izlegli zmijčići. Šta je, nije ti dobro?" * 4. orgazam Titlovi: "Ispovraćao si mi cipele! Ima da platiš!" * 5. scena: obnažene grudi Titlovi: "Za dvadeset godina ovo nisam video, a nisam baš ni morao da vidim"
Samo jednom u životu, dovoljno je da uđeš u čađavu mehanu. Odmah znaš da li je kafana tvoja subina. Kada ti otvore vrata od kafane, prizor je uvek sličan: krčma stara, krčmarica mlada, ide pesma za društvo u ćošku, veseli se poslednji boem sa dva dobra druga, dva prijatelja, dok u uglu sam za stolom jedan čovek sedi. Posle kratkog vremena postaješ jedan od onih koji bi djavolu dušu dali za merak. Luduješ i lumpuješ do zore. Iznova i iznova, dok napolju steže zima, u kafani punoj dima, slušaš pesmu ciganina. Kada te sestra upita: ,,Kuda brate, noću odlaziš'', odgovaraš sa: ,,Opet sam ti u kafani!'' A onda, dok je jesen u tvom sokaku, po prvi put, ugledaš oči jedne žene, koja udje u tvoj život kao slučajna prolaznica. Kada odlučiš da dotakneš te usne koje dugo želiš, shvatiš da ne možeš bez nje. A onda počne nešto čudno sa vama da se dešava. Kad poveruješ i srcem i dušom da ćeš život deliti sa njom, ona ti bez razloga kaže zbogom, i rastanete se jedne letnje noći. Od tog trenutka, ljubav ti srce mori, lažeš sebe da možeš bez nje, i tešiš se kako nije život jedna žena. Prazna čaša na tvom stolu tera te da se zapitaš šta si ti u njenom životu? Da li te voli ili se kaje? Dani prolaze, a nje nema. Počinješ da tražiš ljubav novu, da staru iz srca zbrišeš, jer šta će ti sećanje na nju, kad ljubavi nema više? Dok bez nje piješ gorko vino, cigani ti tiho tiho sviraju, sviraju noćas samo za nju. Proklinješ crne kose i moliš srce da zaboravi dan kada je srelo. Ali izgubljene ljubavi vraćaju se same. Zvala te je jer želi da te vidi. I dok se gledate skriveni od kiše, shvataš da je kasno da se menja. Ti si je voleo,drugi je imao. Ona nije znala za bol srca tvoga. Shvataš da u ljubav više neveruješ.
