Gde je jednom puklo, više neće biti kao pre. Nikada. Džabe trud, džabe pokušaji da se zaborave događaji koji su doveli toga, džabe pokušaji da se prljav veš gurne pod tepih, džabe izveštačen osmeh komšijama, džabe svakodnevna opijanja. Sranje se desilo, i to se ne može zaboraviti.
- Tata, ne mogu ja nju oženiti, ipak se jebala sa petoricom odjednom, ne mogu.
- Razumem te, sinko, tamo gde je nit jednom pukla čvor ostaje zauvek, naćiće tebi tajo drugu.
Najorganizovanija kriminalističko - teroristička organizacija kod nas i u regionu. Udruženje krojača, poslastičara, zlatara..Koje radi u nameri da te unesreći, upropasti a na kraju stići ćeš i do advokata i sudija. Nije dokazano, ali tvrdi se da u tajnim tunelima i katakombama postoji desetak ženica čiji životi se već decenijama održavaju na aparatima, kako bi ove šile sve potrebno za ulazak žene u instituciju popularno nazvanu brak. Na površini zemlje postoje poslovnice koje su zadužene za prodaju. Novac odlazi na finansiranje ratova, zaječarske gitarijade, snimanja serija domaće radinosti i guranje predizbornih kampanja pojedinih stranaka. Dovode se u viševekovnu vezu sa vatikanom, masonima i drugim tajnim organizacijama, koje putem ženskih tajnih agenata i modnih magazina forsiraju nove svadbarske običaje koje potom eksploatišu. Kada se zgodne kurvetine udaju za bogataše i prirede višemilionske proslave, negde u novinama uvek bude naznačeno koliko je koštala venčanica. Kavali? Dior? Laž. Šije ih Zagorka iz Krive Bare, nestala bez traga1944.
VENČANICA - od 300 eura pa naviše. Služi za to da bude jednom obučena i vraćena. U medjuvremenu mlada se žali kako je neudobna za sedenje, a mladoženja moli Boga da je njegova supruga ne ufleka, kako još ne bi morao da plaća troškove hemijskog čišćenja.
BIDERMAJER - 150 eura (ima i jeftinijih, ali žena sa najjeftinijim nije zadovoljna - jednom se udaje, bar tako misli). Cilj ove kupovine je ceremonija bacanja istog preko glave, kako bi se muškarci zabavljali gledajući tuču nekoliko unezverenih žena, i po verovanju usrećio još jedan mladoženja. Pardon, mlada.
RUZMARIN - za ovu globu zahvali se mladinoj sestri. Ili nekom drugom srodniku, koji se izborio za ovu zgodu (pare idu njoj). Cena je proizvoljna, ali uvek se neko izotvara (neki proćelavi, debeli morž koji se nada da će svadbarski trošak naplatiti opalivši nešto mlado, možda Ruzmarinku) pa je sa osmehom i polumasnim komentarom zalepi hiljadarkom. Šta ćeš, kako da daš dvesta kinti pa da te posle ogovaraju?
TORTA - nejestiva kula na nekoliko spratova sa imitacijom tebe i žene na vrhu. Košta (bolje da ne znaž ako iole planiraš da se ženiš) i služi da zajedno sa budućom suprugom uz pomoć nožekanje iz doba osmanlijskog carstva, a izvučenu iz dedinog šteka, odsečete jedno parče.
BURME - globa koju plaća kum, kako ne bi morao da prodaš kuću da isfinansiraš svadbu. Cena..
MUZIKA - gomila pijanih likova i sisata pevaljka koji će uzeti tvoju godišnju zaradu za nekoliko sati sviranja (uključujući i pauzu za jedenje pečenja). Možeš da ih penješ na drvo nekim vatrenim orušjem, kako bi sebi dao malo oduška.
SLUŽBENICI - pop, opština i matičar. Izuće te iz cipela, a matičara ćeš kasnije s vremena na vreme da kuneš i psuješ.
TI - odelo, košulja, kravata, cipele..Shvatićeš da si prerastao matursko odelo i da ti bar 500 evrića za tvoje upristojavanje ne gine..
PAGANSKI OBIČAJI - razlikuju se od mesta do mesta, koštaju proizvoljno a manifestuju se prelaženjem preko korita sa vodom, lupanjem metlom..Zašto, nije poznato.
NEPREDVIDjENI TROŠKOVI - pored onih predvidjenih za zakupljivanja, hranu, alkohol..Tu su i oni koje nisi planirao, a stignu te u vidu plaćanja lomova i šteta, sudskih troškova. Visina istih zavisi od gostiju i njihove maštovitosti.
DUŠEVNE BOLI - ljubljenja sa 700 ljudi po 70 puta skladištenje kineskih lampi, tostera i ćupova, svadjanja sa gostima, pritužbe rodbine na muziku i gledanje kako familija koju ne poznaješ skida cipele i čarape, penje se na sto i šutira hranu. Na kraju jedva čekaš da se sve završi i legneš da spavaš, pa makar te to koštalo i razvoda..
Ne znam šta, ali nešto sam sigurno preskočio.
Na kraju krajeva, bolje da ste seli u avion, navatali dva random svedoka i venčali se na Barbadosu po tamošnjim običajima. Nećete se usrećiti ni jedno ni drugo, ali makar posle možete da se kurčite da ste bili na Barbadosu..
Jebi se. U dupe.
- Gde ćeš za novaka?
- Fegetuj se.
Poslednji upotrebljiv argument u odbrani posla mladog taze zaposlenog Srbina.
- ..Super, super, a kakva ti je plata?
- Pa..Izadjem negde oko 24.000.
Tri sekunde pauze..
- Nije nešto, al je skoro redovno. I prijavljen sam.
- Aha, pa onda ok, nije tako loše (u sebi - jebo ga ti, verovatno će ukinuti penziju dok ne ostarimo).
Diskretni heroji, oni retki dobri ljudi iz senke koji se ne eksponiraju, za uzvrat nikada nisu tražili puno, na njih nikada nismo obraćali pažnju...A s druge strane isti ti šrafovi industrije izmamljivali su toliko osmeha deci kroz decenije da bi im trebalo uručiti neko ordenje, priznanje ili ih makar poslati negde na more deset dana. Sećam se dobro - nemaština devedesetih, a u opštom haosu i beznadju tvoji se sete da makar u dečiji svet nije teško uneti malo sreće i vedrine : dignu te iz kreveta u utorak ujutro, i dok pokušavaš da shvatiš zbog čega si iznenada morao da poraniš (u školu svakako ne ideš jer nema grejanja), ćale te natera da zažmuriš, i onda ti proverenim potezom kraj uha promućka kinder jaje - i ti ga stegneš oko vrata tako čvrsto, u blaženom neznanju da je koštalo pola zakasnele devalvirane martovske plate, i da si ga dobio jer mleka i ulja nema a hleb se u vašoj kući ionako mesi. Raspakuješ ga na brzinu i proždireš čokoladu, moleći se u sebi da iz onog žutog govneta ispadne neki novi Pink panter ili 1000 delova za autić, vozić...
A ni na kraj pameti ti nije da su te sitne delove izradjivali očevi i majke neke druge dece, neki drugi ljudi čija su imena i životi svedeni na broj i statistiku pod čekićem liberalnog kapitalizma, koji je i njihovu zemlju pretvorio u rezervat jeftine radne snage. I tada kao i sad, ljudi čije priče ne dobijaju 5 minuta televizijskog programa, sedeći u podrumima zemalja bivčeg Sovjetskog saveza ili nekim novostvorenim banana - republikama neobičnih imena na dalekom istoku, sedeli su po 16 sati i pravili delove za Proku pronalazača - ne znajući ko je Proka pronalazač, i miki mausa koji im se odavno zgadio. Jedinu vajdu od svega toga imala su deca istih tih radnika koja su garant kod kuće imala na kilograme raznoraznih plastičnih igračkica koje bi im donosili roditelji, ili bi ih i sami slobodno uzimali kada odu kod svojih na posao pri povratku iz škole.
- ALEKSEJ! Smesta da si je ostavio! (šamarčina). Koliko puta sam ti rekla - jedi štrumpfove, gutaj žumanca, sisaj foliju, ali čokoladu da nisi pipnuo! Hoćeš da mama ostane bez plate? Marš kući!
Balkanski endem. Pojam koji se opire svakom definisanju.
To je kad staviš goblen sa zarozanim detetom na španski zid, deset santima od lamperije.
To je kad staviš milje na svaki stočić, stolicu, preko televizora i uopšte, na sve što ima pogodnu horizontalnu površinu.
To je kad na televizor staviš uspomenu iz Jošaničke Banje, blagoslov vladike Nikolaja i plastičnu gondolu iz Trsta.
To je kad u regalu izložiš celu proizvodnu liniju "Kristala" - Zaječar, gostinske šoljice "od akropolja", Novi zavet, "Čujte, Srbi!" i knjige iz "Novosti".
To je kad nosiš "rebak" majicu, upasanu u farmerice sa kaišem zategnutim oko rebara.
To je kad znaš da je "italijanka" frizura koja ne izlazi iz mode.
To je kad voziš "golf 2" kao momak.
To je kad na njega staviš nalepnicu u obliku mrlje.
To je kad su ti Lidija Vukićević i Snežana Savić vrhunske pičke.
To je kad na devojci ne primećuješ adolescentske brkove.
To je kad ne primećuješ da ti devojka liči na Leonida Brežnjeva.
To je kad joj fali gornja leva jedinica.
To je kad je oženiš u mesnoj kancelariji, pa proslavite pod šatrom.
To je kad je u šatri iznad mladenaca toalet-papirom na tepihu ispisano: "SREĆNI MLADENCI".
To je kad sa šatre vise baloni i papirni ukrasi.
To je kad prodaš golfa i kupiš pasata lubeničara, audi jaje, opel kadet ili ford eskort jer si ženjen čovek.
To je kad sa ženom gledaš "Kursadžije" ili "Seljake" i kidaš se od smeha.
To je kad citiraš Krstića&sina, Topaloviće ili Radašina.
To je kad piješ pivo ispred prodavnice.
To je kad su ti sise prodavačice koje su se otegle do poda izuzetno uzbudljive.
To je kad te pale debele devojke.
To je kad se nalaktiš na šipku pored ortaka - majstora u autobusu, sve značajno šmekajući snaše.
To je kad svastiki pri pozdravu šeretski gurneš srednjak u šaku.
To je kad ti dođu kum i kuma "zdecama".
To je kad kukate na političku situaciju uz rakiju.
To je kad zaključite da "opljačkaše ovaj narod", da "nema narod para" i "da 'oće da se vrati socijalizam".
To je kad ustanovite da taj Zapad nema tog druženja i te zajebancije, živiš, radiš, a i samo radiš.
To je kad zaključite da nema bolje od Srbije.
Palac - sredstvo za uključivanje kompjutera.
Mali prst - sredstvo za "overavanje" nogara od stolova, stolica, kreveta, točkića od TA peći, pragova...
Ostala 3 prsta - da imaju neku funkciju, imali bi ih i Nindža kornjače.
Piplmetar.
