Prijava
   

Švecka

Šta je, morala Jurovizija u Švecku dode pa da čuješ za nju, a?
Naš ti da sam ja tamo boravio? Dabome da ne znaš!
Pavijan pokojni se zakači s likom nekim, razumeš, i onda morali da palimo. I de ćemo, Kiza pokojni imo neku šemu za Švecku, uzmi sošku i pali iz Juge.

I stigli ti mi tamo.

Zemlja ko zemlja, al odma me smorili oni bledunjavi pederčići i one ružne ženetine. Pričaju šatro da se tamo dobro živi, kao nađeš šljaku čim zapališ i te fore. Lažu bre! Petnes dana mi tražili šljaku, neće Snus te zaposli ako čuje odakle si, razumeš? Jonda se Kiza snađe za neki noćni klub, ubaci nas tamo kao sekjuriti. Ma nije bilo problema, ono sve fin narod. I one se švecke žene ložile na nas, razumeš, al ko u to dumoči! Našo ja jednu našu, Bosanka, razumeš, i kod nje se uvalio na gajbu.
Nego mi gledamo: Što mi bre da radimo za njih? I krenemo mi polako zaštitu da im uvodimo, razumeš, kao dobar dan, dobar dan, ne prave oni problem. I držali brzo ceo kraj jedan u Geteborgu, ma niko problem da napravi. A kintaaaa, samo kaplje!
Tu ja ovu moju Bosanku otkačim, beži reko, kraj i te fore, ona poludela! I odem u hotel sa jednom Kubankom azilantkinjom da živim, ta je bila mrak! Kad neam šljaku oko zaštite, samo sa njom ceo dan i noć, razumeš?
I bilo nam dobro, živeli ko bubreg u loju, nema ko da nam smeta, mi se tu povezali i sa Đomlom što držo ostatak grada, ma mica trakalica bre, razumeš!

Al dođu pubovi jedno jutro po mene u hotel. Lupaju oni, ja ne otvaram, razvalili vrata, mene odma na patos, razumeš, ja njima "Šta je, pandurčine, mora vas deset na jednog Olovku!" I privedu oni mene, fina im i milicija bila, da ne verueš, gospoda bre! Ne ko ovi naši klošari da te odvale od batina! Jok, daju ti cigare, kafu, uzmu ti izjavu fino, ispituju, al sve kulturiška, pa dal ti treba advokat i te fore. Ja gledam, neveruem, razumeš! Pitaju dal si ti reketiro Jevreja matorog, pa Bjorna, razumeš, ja sve kao nisam, nemate dokaze, al me zadržali u mardelju.
Odma sutra na sud, ja kao nisam i nisam, i moj advokat nemate dokaze, al oni dovedu svedoka, kad ono - ko je svedok? Gledam i neveruem! Ona Bosanka što sam joj dao pedalu kacam došo do para! Rešilo žensko da me sarani!
Al advokat moj bio dobar, sve je pita ima li ona dokaze, pa dal je ljuta na mene, i to, i izvuko se ja. Al nisu ni oni blesavi, videli Snusi kolko su dva i dva, razumeš, i isterali me iz Švecke na deset godina jer sam bio onaj... Ilegalac!

Vratio se onda ovde, razumeš, pun para od šljake, svako veče na splavove, narodnjaci, ludilo! Nego prođe i to, al ajd sad...

Al dobro sam ja i prošo, razumeš! Ovi Kiza i Pavijan što ostali tamo, neki došli što počeli da rade i belo, počistili celu ekipu za petnes dana! Ja tu malo šljako, posle pao, sad životarim pomalo, šljakam na sitno, nije loše, živi se, razumeš!

Švecka... E, slepci jedni! Vi to samo na televiziji možete da vidite!

   

MTS

Mreža koju posebno volim jer kad sam na njoj Novak Đoković mi zvoni na interfon i bole ga kurac i smara me da idemo da mrljamo koks iza arene i da plašimo babe na jacpi.

ZVRRRRRRR
-halooo
-BRATEEEE NOVAK OVDE, JAO JEBOTE AJ IDEMO GAELU NA GAJBU
-novače dobar si ti i sve to, al spavam brate...radim za dva sata
-AJ PLAŠIMO BABE BRATEEEEEE!!!!

   

Čoldo

Izraz nastao u Beranama (sjever CG) i tamo se i najviše koristi. Vrlo malo ljudi van Berana zna za ovaj izraz. U Beranama sve od djeteta pa do babe zna šta je čoldo, a kada naiđemo na nekog ko to ne zna, često pokušavamo da im uvalimo foru sa čoldom.
Inače, čoldo znači kurac, i u svakodnevnom razgovoru ga mijenja u svim njegovim oblicima i funkcijama.

na času, nova profesorica iz Makedonije
Prof: Hajde sada nek redar uzme sunđer i pokvasi ga.
Redar: ?? Izvinite, ali kako mislite sunđer?
Prof: ?? kako kako?? Sunđer da očistite tablu...
Redar: Aaaa tooo, pa mi to zovemo čoldo.
Prof: Ah, u redu. Redar okvasi čoldo i operi tablu.
..............................................................................
u vozu, društvo se upoznalo sa nekim pandurima i zapričali se
Pandur1: Hahahha, e baš ste kraljevi majke mi, jebi ga, mi sad izlazimo ođe.
LIK1: E jebi ga. al dogovorili smo se, kad dođete u Berane nekad, javite se obavezno.
LIK2: Obavezno! Vodimo vas na čoldo Beranski!
Pandur2: ?? :zbunjeno: da da, javićemo se bre, nemaš brige.
Pandur1: Ma oćemo, baš odavno nisam čoldo probao.

   

Pandan

Jebač nad jebačima.

Zmia: Gde nestade Cara?
Dzankee: Ma odvuče neku malu u wc, opet!
Zmia: Koji je to pandan! Kad ćeš ti početi da pandanišeš?
Dzankee: Nikad, ja neću da budem pandaaan!

   

Zlojava

Falš dojava, ispala na kladionici, nepovratno investiran novac.
Verovati prekaljenom kladioničaru isto je kao i nadati se da ćeš od države bespovratno dobiti stan.

-Stavio sam soma na Napoli, kaže Dzankee sigurica dojava...
-Ti si lud čovek, pa kad Dzankee kaže dojava znaj da je u pitanju zlojava!

   

Dudbal

Fudbal na mala usta koji praktikuju navijači sa mladim padavanima navijačkog poziva. Skupe se na terenu za mali fudbal i daju žutokljuncu da dudla karnju svima, svojevrsni obred inicijacije u svet navijaštva, paljenja baklji i navijanja dubokim glasom iz grla.
Legenda kaže da su najpromukliji glasovi tribine bili najbolji u dudbalu kada su tek krenuli da se bave navijanjem i davanjem sve ljubavi ovog sveta svom omiljenom klubu.

- 'Alo šištavac, 'odi 'vamo.

- Šta je bilo čika stari navijaču?

- Ideš sa nama na dudbal večeras momče, uvešćemo te u magični svet navijača. Budi spreman.

- Jedva čekam čiko, hoćete da mi date da upalim baklju?

- Naravno sine, svih dvadeset baklji ćeš ručno da pregledaš :mazi po glavi mladog navijača željnog gostovanja i druženja sa prekaljenom ekipom:

   

Ideal

Razlog za život. Ujedno i vanredan razlog za umiranje.

   

Džim Džarmuš režija

Školski primer jake alijenacije ljudi. Odsustvo reči, ćutanje koje govori mnogo, bledi pogledi ispunjeni neprijatnošću i iščekivanje samoće. Samoće od koje bežiš, koju mrziš, ali kojoj se uvek iznova i rado vraćaš.

- Naručio sam ti kafu.
- Ako si.

...Pogledima šetaju po lokalu, zaustave se na kafi. Kad se slučajno sretnu, sledi osmeh i brzo skretanje pogleda u stranu.

- Imaš nešto da mi kažeš?
- Nemam.
- Sigurno?
- Sigurno.

...Gledanje u pod, plafon, u stranu. Blago svirkanje nepoznate, verovatno izmišljene melodije u sebi.

- Dobra im je ova kafa. Slažeš se?
- Da, dobra je.

...Opet pogledi uprti u kafu, lupkanje prstima o sto, opet uz neku nepostojeću ritmiku.

- Znaš šta dobro ide uz kafu? Cigarete.
- Da, cigarete.

...Gledanje u cigarete na stolu, opet u kafu, opet u cigarete...

- Oh, već je tri. Moram da idem.
- Zar već?
- Imam obaveze.
- Šteta. Ništa, vidimo se. Ćao.
- Ćao.

Jedan odlazi, drugi ostaje, obojica sa istom mišlju - da su pobegli od neprijatnosti. Ostalo je samo da iz nekog ugla izađe Džim i vikne: "Kat!"

   

Kukaju samo babe i studenti

Ovako mudri roditelj kuraži i vaspitava svog sina

- Kmeeeeee, tajooooo!!! Pao sam, prosuo sam đuzuuu
- Ne budi pička sine! Muški to podnesi. Kukaju samo babe i studenti
- Dobro tata... Neću da kukam... Neću da budem student
- Tako je sinko moj
- Studenti su pičke, je l' da, tajo?
- Najveće, sinko

   

Staza prosvetljenja

Posleispitna avantura. Krstarenje na balvanima u oluji užasavajućih saznanja.

-Izvinite, mogu li da sednem?
student zamišljeno gleda kroz prozor
-Oprostite?
-NE NE ZAŠTO JEBI ME!udara se glavom o rukohvat
-Sa ispita, a?

   

RTS

Radio Televizija Srbije

Boban: E Ratko si gledo sinoć RTS?
Ratko: Ne, jebo sam.

   

Jelena

Žensko ime grčkog porekla koje označava sve najgore karakteristike jedne ženske osobe. Daje se sa ciljem devojčicama dok su još uvek u kolevci i ni ne slute koliko je jaka magija ovog imena. Kroz istoriju su se kršili zakoni i nacije zbog žena ovog imena kao i muška srca.

Jelena Trojanska (žena Menelajeva) je bila uzrok Trojanskog rata.
Jelena (žena Cara Dušana) je bila prva žena koja je ušla u Hilandar i samim tim kršila pravila tog manastira. Verovatno je zvocala mužu i postavila mu ultimatum.
99% muškog sveta prođe kroz fazu "Jelena" (bilo da je samo ludo bio zaljubljen u nju ili je bio u vezi) koja mu zagorča život.

   

Osvojiti Karling kup

Napraviti zanemarljiv uspeh.

- Jesi bio u klabingu sinoć?
- Nisam, otišao kod ribe i jebao sat i po.
- Ne seri! Koju ribu, ne pričaš ništa?
- Ma Ninu kurvu. Karling kup, jebiga...

   

Koji li je monstrum uradio ovo?

Pravilno se piše ''KOJI LI JE MONSTRUM URADIO OVO???!!!'' (što više upitnika i uzvičnika, to bolje).

U kombinaciji sa slikom kera kome je automobil rascopao glavu ili otkinuo nogu, ova rečenica čini recept za izvlačenje sadističkih poriva iz životinjskih dušebrižnika koji obitavaju na forumima, društvenim mrežama i sl.

Pa kaže...

- KOJI JE MOSTRUM MOGAO OVO DA URADI?????!!!! (Slika: klik klik)

komentari:

- Ja bih uzela tu petardu i nabila mu u čmar!
- Da li tako bolesna osoba uopšte zaslužuje da živi???!! Ja bih mu sekao prst po prst dok se ne opameti, a onda bih ga tako osakaćenog pustio da živi dok ne umre!!!!
- Zaista nemam reči! Takvo čudovište ne zaslužuje ni da ga ubijemo! Treba angažovati inspektore, vojsku, policiju, izviđače, marince, i naći tog monstruma, a onda ga izgaziti!
- Ne samo da skota treba ubiti, nego i njegove roditelje uhapsiti!
- Jadna kuca... :'( :'( :'( Životinje nikad ne mogu da budu tako surove kao ljudi!
- Mila je naš heroj!
- Ali ovo nije Mila.
- Nema veze. Svi smo mi Mila!!!!
- TAKO JE!

itd. itd.

   

Pas

Definitivno najbolji čovjekov prijatelj. Jedino on razumije zašto si opet pao na ispitu.

- Avvv av av!
- Đesi druže, kakav si?
- Av vvv avv avv?
- Ma da, pao sam opet... Znaš kad nije do mene, onaj me peder uhvatio na zub i ne pušta, ne znam šta ću!
- Av av av!
- Ma jok, to ne dolazi u obzir! Čekaću da se penzioniše nacista...
- Av...
- Ma pusti! Ajmo hasati nešto, care... Vidim da si i ti smoren.
- Av av!

   

`ajmo na vazduh

Tipično muvanje bez ikakvih finansijskih sredstava.

Ona: Hoćemo na neko piće ili kaficu neku ?
On: `ajmo na neki vazduh ...

   

Voditelji dječijih emisija

Jebeno zanimanje. Ljude koje ne treba potcjenjivati. Treba imati konjske živce dok komuniciraš sa derištima uživo u programu, živaca da ne opsuješ mater derletu kojem moraš par puta ponoviti nešto da bi uopće obratio pažnju na tebe, ili dok ga samo slušaš kako razvlači riječi dok pokušava da nešto kaže. S jedne strane je razumljivo da se mora spustiti na nivo prosječnog osmogodišnjaka, ali nije to tako jednostavno i zabavno. Plus što moraju od sebe praviti budalu dok su na TV-u pa su možda i svjesni toga (jer i kada pokušavaju biti smiješni- slabo da su), moraju hvaliti sponzore svako malo, imati strpljenja i osmijeh na licu, iako im je možda dan loš kao što svima može biti.
Koliko je njihovo zanimanje jebeno, toliko se može vidjeti kako djeca odmalena uče nefer igranje kako bi dobili igračku kao nagradu. Frustrirajuće zanimanje.

Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj.
Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.

V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!

(Nakon par minuta)

V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...

(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)

V: Halo, Tarik!
T: Halo.
V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas?
T: :disanje u slušalicu:
V: Halo...
T: Halo.
V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik?
T: Ništaa...
V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi?
T: :disanje u slušalicu:
V: :šuti i bogara u sebi:
T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii....
V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe?
T: Imaaa....
V: Da ih čujemo!

(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)

V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik?
T: ....
V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu?
T: Jeesam...
V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4?
T: Dvaaaa...
V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!!
T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno)
V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju)
T: ....
V: IDEMO PETICA!!

(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)

Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“

(Za vrijeme igre)

V: Idemo desno! Šestica, šestica!
(Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.)
V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK?
(Tarik šuti.)
V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!!
(Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.)
V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST!
(Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“)
V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.

Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom.
Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.

V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa?
T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada?
V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete?
(U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik?
T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim?
V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača...
T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće...
V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!!
(Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja)
V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...

   

Dvadeset ćevapa iz studentskih dana

Bio sam tad student, tek upisao fakultet. Prva generacija studenata u mojoj familiji, nije mala stvar. Još veća stvar bila u to vreme da se iz užičkog planinskog sela studira u Kragujevcu. Trebalo je para, rođeni, a mi ih nismo imali!

Našao sam dobru sobu, kod fine gazdarice, baba Milke, mada je najbitnije bilo da je bila jeftina. Gore, odmah pored Paligorića, čuvene gradske kafane.

Kad sam prvi dan prošao pored Paligorića, zamirisali ćevapi. Svaki sam sastojak osetio, majku mu. I meso, i luk, i začine, i ćumur na kom su se pekli... Kako bih smazao dvadeset, mislio sam se. Al nije se imalo, često sam i u najosnovnijem oskudevao, a i morao sam da učim, ni za druženje nisam imao vremena.

Prošla prva godina, ja najbolji u generaciji. Šta ću, jedini mi beg od bede bio da učim. Dobio i stipendiju, al i to mršavo, a morao i kući da pomognem, oni su još manje imali. Bila i jedna Sanja što mi se svidela, al nisam smeo da je pitam, jer sam znao da nisam imao dva ili tri sata dnevno za devojku. I svaki put kad prođem pored Paligorića, osetim onaj miris ćevapa, i zarekao sam se da ću od prve plate da pojedem tix dvadeset ćevapa.

Završio pre roka kao student generacije. Odmah me uzeli za asistenta. Lep posao, mislim se. Plaćaju te fino da učiš, to mi išlo od ruke, bude i po koja studentkinja... Milina! Brzo stigla i prva plata i, kako sam je podigao sa blagajne, zaputio sam se pravo u Paligorić.

Usput sam zamišljao kako ću konačno da utolim glad, razmišljao o salatama, kajmaku, kako mi se mekani ćevapi tope u ustima. A sve to ne ide bez piva, razume se. Seo i naručio sve redno. Pojeo ih.

Ništa. Ko da sam bilo šta drugo u usta stavio. Probao i sutradan. Ništa. Više mi nisu ni mirisali toliko lepo kad sam prolazio pored Paligorića.

Postao sam i profesor. Imam dovoljno za porodicu, moje matore, za društvo... Od tad ne znam koliko sam ćevapa pojeo, a još imam neki svrab u grlu, kao neku glad, za onih dvadeset ćevapa kad sam stanovao kod baba Milke.

I onda sam shvatio da je ta glad mogla da se zasiti samo tad. Kao što studentkinje od dvadesetak i više godina sada ne mogu da mi nadoknade onu Sanju koju nikad nisam pozvao da izađemo jer sam znao da bi mi to oduzelo vremena.

Sve u svoje vreme, rođeni. Sve u svoje vreme...

Samo da mi je da ovaj svrab iz grla nekako ode...

   

Polovilo

Spolovilo upola manje veličine od prosečne.

   

Fantastična trojka

Tim super-junaka sačinjen od jednog nadnaravno sretnog muškarca i dve žene koje vole da dele.

#845
+3213
15
definicija