Čovek koji život zaobilazi u širokom luku. Posmatrač. Onaj koji ne rizikuje. Kao mali je nosio naočare, pukla ga je jednom lopta u glavu i od tada se nije igrao sa drugom decom. Kod lekara je išao gotovo svakog dana posle škole, a dok su deca skupljala klikere, on je skupljao pumpice za astmu.
Pun opsesivno - kompulzivnih sindroma i tikova. Njemu je opuštanje napuniti kadu do pola, za svaki slučaj, ne u duboko. Ne izlazi, ne pije, ne puši, ne mazi životinje jer su pune bacila, radi kod kuće, vrata otvara papirnom maramicom, ne jebe, ne živi. On samo statira u prolazu i usled previše akumuliranih negacija nekad prosto poželi da pukne, da prestane da bude statista i bude bar jednom u životu glavni glumac.
:nemili dogadjaj u komšiluku, policija, ambulantna kola:
- Gospodjo, šta se ovde desilo?
- A, pa, uh, komšija, kažu da je očistio ceo treći sprat, da policija nije došla išao bi redom.
- Da li znate kako je do toga došlo, znate li dotičnog?
- Uvek je bio tako fin, povučen, kao da mrava zgazio ne bi, mica.
Mehanizam kojim sebe možeš da ubediš da ti nešto što želiš u stvari i nije potrebno uglavnom iz razloga što i ne možeš da ga imaš. Savršena zabluda koju podmeće mozak nakon koje se mogu pomiriti želje i stvarnost. Čovek će i dalje biti praznih šaka, ali to nije ni bitno. Cilj je zajebati stvarnost i samog sebe i doći do onog svetlog i katarzičnog: „Da, nisam i nemam, a i koji će mi kurac!“ Jeb’lo te grožđe! Korisna stvar.
E slušaj, razmišljala sam onako nešto uopšte i shvatila. Ja možda i nisam uspešna, ono, uspešna po merilima... Ma ko uopšte i određuje ta merila? Dobro, to je drugo. Znači, možda nisam uspešna, ali bar imam integritet. Pa da. Kad bolje pogledaš jesu li i te pare uspeh? Nisu. Evo ja na primer već mesec dana gledam onu crnu haljinu u onoj pozerajskoj radnji. Lepa je, a ja, ti znaš, cenim lepe stvari. Al’ je brate skupa! Nemam te pare. A i da imam i da na primer odem da je kupim-opet ne bih. Neću. Da dam toliki novac onoj izdepiliranoj pederčini ne bi li napravio još petnaest kuća u kojima će laditi dupe, dok mu te prnje šije maleni osmogodišnjak i z Bangladeša, koji posle deset sati rada ode svojoj trošnoj kući sa pola dolara u malenoj ruci i tužan kaže svojoj staroj majci: „Mama nisam gladan“, a jeste jebote. Ne ide. A šta kao neće me na kraju pojesti crvi ko i one bez haljine? Druga stvar, ja u ono verovatno i ne mogu da stanem. Za koga ga uopšte šiju? Za grisine? A gde su obline, pa pravo žensko, pa Rembrant pa Pramajka iz Lepenskog Vira. Gde? Ne, ne, ne potpadam pod uticaje. Biram da budem krupna i srećna. A i nekako sam više za ulaganje u duhovno, u obrazovanje, to je moj izbor. Dobro nije mi ni na tom planu baš sve sjajno, nije kao da sad imam sve desetke, ali jebeš ga, ko da i to nešto znači. Ja i ne studiram zbog aplauza. Pa evo ti pogledaj Kiša, čovek diplomirao sa prosekom osam i nešto, to znači da se našlo bar nekoliko gmazina koji su Kišu dali neke šlj ocene. Iz književnosti! Danilu? Alo bre! Sa druge strane pogledaj debelu Marijanu ima sve desetke i bere lovorike, ali džaba joj sve kad je debil. Pa reci je l’ bi pre bio Kiš ili debela Marijana? Ona bre devojka nema nikakav život, muškarca nije videla nikad... A gledaj Kiša. Dobro, 'ajde sad, možda nije adekvatno poređenje, a i ja uopšte i ne pišem, i doduše ni mene ne jebu nešto toliko, ali onako kad bolje pogledaš...
Da tvoj MerDeCes juri cela policija iz Wienu od koje svaki policajac zna da ga baš ti voziš i naravno da poživiš da o tome pričaš kad dodžeš na ferije. Sediš izmedžu belog lava i labuda ispred svoje šestospratne kuće i mnogobrojnoj rodbini pričaš kako se živi u Wien i šta se desilo pre neki dan.
Primer priče iz kafane (nije zezanje, lik je stvarno pričao): Vozim ja Merdeces 200 d, 200 na sat kroz Beč. Čujem kroz šuber, neki diftung frče. Poogledam u retravizor i imam šta da vidim. Poolicajac se nago do pola iz hulahopter upire prstom i kaže ''Duško Petrović da smanjiš gas''.
U dobra stara vremena za 100 dinara mogao si da kupiš 5kg krompira, 2kg paradajza, 3 hleba, margarin i žvake po izboru. Sada je to nemoguće, ima previše sigurnosnih kamera.
Sprava koja od svakog idiota sa 500 evra može da napravi umetnika.
Uputstvo: 1.Canon D40 2.Podešavanje: Auto 3.Nanišani babu u dvorištu ili ciganče na ulici ili odraz sa naočara za sunce 4.Škljoc 5.Aploud 6.Komentari: -Brate, pokidao si ga! Skidam kapu! -Nisam znao da si talentovan be?! -Robijo care, pa ti si umetnik!!!
