U višemilenijumskoj tradiciji srpskog naroda kićen kurac predstavlja sredstvo ukazivanja najviše počasti i podnošenja najuljudnijih molbi. Kako je broj velikana koji su kroz istoriju zaslužili ovako visok stepen časti jako mali, kićen kurac najčešće biva pomenut u rečenicama sa odričnom ili ironično-sarkastičnom konotacijom.
Počast/molba se ukazuje na dva načina: - slanjem kićenog kurca - teranjem uz pomoć kićenog kurca
Ne dajte da vas zavara ova definicija - kićen kurac se uvek koristi u izvornom obliku. Nepromenljivost sintagme kroz padeže simbolizuje nepovredivost kićenog kurca u bilo kom, pa i gramatičkom smislu.
- Jeste, sad ću kićen kurac da šaljem po njega. - Jesam li te terao s' kićen kurac da ideš tamo?
Borac protiv kapitalizma. Borac protiv olimpizma. Borac za jedan novi svet (namerno ne kažem bolji, jer bi to značilo da je i ovaj dobar). Neki kažu i borac protiv vetrenjača. Duci je u javnosti poznat kao jedan od najboljih košarkaša sveta i kao čovek koji 1972, napušta olimpijski tim iz protesta. Svi su se dogovorili da napuste igre jer su bili prevareni, nepravedno izgubivši trku za zlato od strane nadopingovanog autsajdera Puerto Rica (za koga je utvrdjeno da su barem dvojica igraca bili dopingirani a FIBA nije poništila utakmicu!). Igrači se dogovorili da svi napuste ove i inače vrlo dramatične igre medjutim jedino je Duci imao obraza da održi datu reč. Nakon sportske krarijere, intelektualno se izgrađuje, postaje magistar pravnih nauka (nije doktorirao zbog smrti mentora), doktor filozofskih nauka i “prećutno”, doktor iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja, kažem prećutno, zbog ideja koje bi dovele u pitanje instituciju koja bi mu izdala tu titulu. Počinje kritički pisati o degeneraciji modernog, posebno olimpijskog sporta gde su nečasne igre, doping, laži i pohlepa (ne samo politika!), nažalost odavana neizbežne pratilje (sve besmislenijih) Igara. Poznat je dr Simonovic možda jos više po svojoj izvrsnoj knjizi "Pobuna robota". Teza je da je sport kakav je danas zapravo igra drogiranih robota i prljavog novca i kao takav nema apsolutno nikakvih veza s izvornim antičkim načelima, a vrlo malo sa moralnim ili ljudskim vrednostima.
Napominjem da je Duci počeo sa kritikom sporta još davne 81 godine i još od tada biva proganjan, tako da svima bude jasno kada je u pitanju njegova politička obojenost. Za njega bi se moglo reći da je čovek bez “dlake na jeziku” ili što će reći u maniru urbanih tekovina, on “naziva stvari pravim imenom”, ne želeći ni izbliza da ga stavim pored tih “urbanih” likova koji se vrzmaju po političkoj sceni
Da kažemo nešto i o Ducijevom načinu obraćanja. Mnogi kritikuju njegovu isključivost i izvesnu dozu agresije pri iznošenju argumenata, mnogi se i uvrede pritom, ali ja bih to opisao ovako. U društvu gde svi okreću glavu, gde su svi pomireni sa sudbinom, gde svi zatvaraju oči i uši pred istinom čovek mora glasnije da priča da bi ga čuli i da bi se prenuli iz kolotečine kojoj se svi mi u većini prepuštamo…
Duci je velika ljudina i rodoljub,nepotkupljiv,ostao dosledan sebi i to mu "glavešine" nikada nisu oprostile.I danas je zabranjen,na većini medija.
Kome ćemo verovati na kraju? Duciju, koji je zdravlje žrtvovao sportu a dušu, po cenu sopstvenog siromaštva, istini i pravdi, ili našim političarima koji svoju navodnu borbu za našu stvar naplaćuju debelim bankovnim računima…? Mislim da nema dileme.
Spust liku koji ne zna sa ženama. Šarmantan i fin al' nema ono nešto. Hteo bi da se omrsi al' ne zna kako da postavi to pitanje.
- Baš mi je žao Milančeta, cima ovu koleginicu mesecima. Kupuje joj džidžabidže, priča neke kao viceve, 'vamo tamo al' nikako da povuče pravi potez. - Ma pusti ga bre gledaj ovu Vinifer kakvu pozadinu ima. Dok je on miluje drugi je filuje.
Kada se prilikom vađenja krvi ne plašiš igle već onoga što bi u krvi mogli da ti pronađu.
- Dajte ruku. - (trese se) - Opustite se. - (u jebote, ako sam zaradio neko sranje, najeb'o sam...) - Molim vas da se opustite. Jel' se vi plašite igle, možda?
Najava tanatosa. Konstatacija na relativno blisku nadolazeću smrt, figurativnu ili bukvalnu, bledunjavog subjekta, koji isključivo putem svoje nejake pojave emituje signal da je spreman na partiju šaha sa Sablasnim Kosačem.
Izraz često korišćen radi postizanja komičnog efekta, stajanja na muku mamurnom primerku, kojem ni kombo brufen/ranisan nije pružio dašak olakšanja, ili anemičnom bolešljivom ortaku u stanju presamićenosti ala bakalar u loncu. Pored toga, nadasve odomaćen u memljivim kuloarima srpskih bolnica, daleko od ušiju onih koji su pali na postelju, sa jadnijom šansom za preživljavanje od poštenog građanina uz prosečnu potrošačku korpu.
Tačka na izvesno.
- Kako je onaj naš? Sinoć se vratio u pola 5, uđoh mu u sobu, kad ono mrak, ja upalim svetlo, vidim ga mamlaz sa ugašenim telefonom osvetljava traži prekidač. A, na njemu majica sa likom Jašara Ahmedovskog, sa natpisom "da se Ipče nije iznabodio, ja nikad ne bih plodio", i dole one gaće što si mu kupila na pijaci sa likom Ronaldinja. - Ma pusti ga, boju ima, još samo da se ukoči. ______________________________________________________
- Šta kažeš doktore, koja kvota? - 6,50. Ako ćete na 500,00 evra. - Neka hvala, ionako boju ima, još samo da se ukoči.
Vrlo često biramo izmedju dva zla i biramo manje. Da l' da uzmem vinjak ili pivo? Da l' da je ponudim kurcem ili da tražim pičke? Ali sve su to smešne odluke čije posledice osećamo dan, dva. Ali ima jedna odluka koja nas jebe ceo život. Ženidba. Ili će ti braniti da ideš u kafanu ili ćeš ti njoj braniti da ide u kafanu. Ni jedna ne valja toliko da možeš da kažeš da ti je život med i mleko. Al' ako nađeš neku koja je spremana da obavlja svoju bračnu dužnost, da sprema nešto čorbasto bar jednom dnevno, ženi se druže ne pitaj iz čijih je kuća.
