Najlakši način dolaženja do braka.
Rečnik / autori
TA
TaskeE
na Vukajliji od januar 2012.viđen 6. feb 2013.
0 definicija0 odabranih0 poena
Vrh, ali za ronioce.
Ronilac A: „Jesi video onu malu tamo?“
Ronilac B: „Jesam, mala je DNO!
Uvažavani član romske populacije, obično je bio neki svirač ili pjevač.
Riječ ciganin bez atributa 'stari' je uvreda.
Pogodak na koji su djelovale sve moguće sile, od zemljine teže do crne magije.
Udarila od pet do pedeset i pet puta u obruč i lopta se nekako otelila pa ušla u isti.
A: Brateeeeeeee trica, si vidio kako se to radi?!
B: Šone, nemoj mi te socijalne koševe, sreće ti, prošlo pola termina dok je lopta ušla...
Dokaz odrastanja u pravog momka.
Trojka šutnuta od strane djeteta uzrasta od 7 do 10 godina je značila prestiž. Ko god bio tog uzrasta, a mogao je da dobaci iza linije 6.25, bio je siguran da ga ostatak društva posmatra kao momčinu koja ima snage.
U slučaju pogotka, a obično biva da je taj pogodak socijalnog tipa, strijelac se smatra za odraslog doktora košarke i za vođu društva, on je poslat od Boga da nas gleda sa visine i da daje koševe.
Bar je tako on mislio...
Košarka je njegova ljubav, ali ljubav koju iskorištava i preko koje dolazi do ribica koje vlaže na košarkaše.
Šutira, trči, zakucava po cijeli dan. Nema drugi posao, samo to, samo hvatanje zaleta od trojke i zakucavanje, to treba i mora se znati, jer to ribe vole.
Njegove šiškice se njišu na povjetarcu kao palme na obali mora, on je kul...
Ne daj Bože da mu se pomjere od trčanja, nema šanse, samo može povjetarac da ih nosi.
Vođenje lopte je misaona imenica, za pas još nije ni čuo, a timska igra mu je veća nepoznanica od nuklearne fizike.
Ako ga kojim slučajem nagovorite da igra neku utakmicu na nekom turniru, budite sigurni da će njegove ruke biti zlatne... Ali zlatne za njegovu kosicu jer će da je namješta 80% minutaže, što se tiče igre, na to zaboravite, jebe se njemu za utakmicu, on dobije loptu i mrčo gleda kome će da je uvali sledećem, ali je bitno da je viđen tu na terenu, znate kako, ribice to vole, super je.
Dobije li loptu, a igrača otvorenog nema, znajte da je prvi sledeći pokret zvižduk sudije uz okretanje ruku jer idiot zna samo da uhvati loptu i da se zatrči od trojke, ko će da je vodi, nije lud kad je tako lakše.
Na kraju utakmice u kojoj je briljirao sa svojom frizuricom saigrači nisu bili dovoljno dobri jer nisu znali da odigraju kako treba svoje pozicije.
Ali ribe, eeeeee ribe....
Ameri ga voze zbog meraka, a Srbi zbog nužde.
Pomislili biste da je to opori miris, ali nije.
U neku ruku i jeste, ali opori miris rastanka, rastanka sa dijelom sebe.
Voliš nešto, ideš za njim, skačeš kao malo dijete kad vidiš, plačeš kad vam ne uspije, plačeš kao malo dijete i kad uspije...
Od pelena su te naučili da vičeš JU-GO-SLAVI-JA, da, baš sa takvim redom slogova, i to si vikao i dok si vukao pola kila govana u pelenama, pa i kad si uzeo Bukvar u ruke, i kad ti se svidjela Milica iz I-3, vikao si i kad si se susreo sa hemijom po prvi put, kad si maturirao, uvijek, kroz cijeli život...
Švrljao si YU po sveskama, u stvari švrljao si đe god si stigao.
I onda jednog dana si nepomično stajao gledajući nepoznate i nebitne ljude koji razdvajaju tebe i tu radost, kako te odbijaju od nečega što si iskreno volio, onako, kao majku.
Gdje god se okreneš vidiš nešto novo, novi ljudi idu tamo gdje si ti nekada išao sa žarom i skakao, gledao sa očima punim suza, oni idu tamo tek onako, iz inata, idu da prospu neko sranje koje te nikada nije interesovalo, koje su propagirali neki tamo ljudi pred kamerama na sjednicama i koji se pitaju oko toga što ćeš ti voljeti ubuduće.
Olimpijada, svjetsko prvenstvo, evropsko prvenstvo... Šta bješe to?
Prolaze pored tebe kao vjetar za koji nisi ni najmanje zainteresovan, štaviše nervira te jer ne možeš da uživaš u njemu...
Ponovo gledaš ljude koji kenjaju unaokolo, koji se kolju međusobno, koji nisu naučili ništa već dugi niz godina, samo su se zatupili jer biju glavom o zid.
Na kraju ti ništa ne preostaje već da se praviš lud i nezainteresovan, noseći u sebi teret zbog kojeg te drugi smatraju budalom, ali znaš da to nisi, znaš da će možda nekada doći vrijeme kada ćeš ponovo dati svu svoju ljubav i svoj žar, dan kada ćeš i ti ponovo skočiti ponosno na tribine i uskliknuti ime svoje reprezentacije koja nije vođena od strane one bagre koja vas je razdvojila sve ovo vrijeme.
Nada umire poslednja, ali onako potajno se nadaš da ćeš ponovo plakati dok gledaš porniće svoje reprezentacije u kojima oni glume muški pol.
Fenomen koji se kod ljudi javlja u mnogim situacijama, a ispoljava se u vidu žaljenja za raznoraznim sranjima koja su vam prešla u naviku i traje svega nekoliko trenutaka dok se ne vrate u stvarnost.
Sjedio si četiri godine u učionici sa 25 idiota kojima je humor bio poznanica koliko je li mojoj babi pred crkvom internet.
Sve što su znali da kažu i provale jeste ''Na kurac te nosam'' i ''Pušta li se?'' ako ne daj Bože čuju da si u nekoj vezi.
Trpio si bolide koji su ti zujali tuda četiri godine i zbog kojih si se grozio da ideš u školu, ali nekako kada dođe matursko veče, bude ti žao, pa biste svi da ponavljate razred, da popadate.
Razmišljanje kući te vodi do nekih divnih trenutaka sa svima njima u slou moušnu, prisjećaš se uz osmjeh.... Zastaneš... Bude ti teško....
Onda se trgneš i sjetiš da je Zlaja iz prve klupe rekao da je napon na masi beskonačan, a Milan iz srednjeg reda je crtao smajli na pismenom iz srpskog i žalio se zašto jedinica.
Vucaraš se sa djevojkom sto godina. Sve je bajno, divno, ljubavno, flafičasto i šareno, ali se smoriš, i šta onda biva? Tako je, moraš da raskineš, ne možeš više....
Dođeš, kažeš da je u tebi problem, da je ona suviše dobra za tebe, pogledaš je, a njoj kreću suze...
Sjetiš se onda kako ste prije samo pola godine trčali po plaži onako srećni i savršeni uz povjetarac u kosi, ona je voljela da igra sa tobom PES, da se bijete na kantere, gledala je finale Lige šampiona sa tobom... Čak ti je napisala i pjesmu, priređivala ti iznenađenja... Eh, šta gubiš, da ti je da se vratiš...
I onda se lupiš po glavi da se premota film i sjetiš se da nema tri prva zuba, da joj je majka vračara, a ćale mesar koji ti je uvijek mahao satarom...
E, da, sjetiš se onog puta kada nije bilo to što ti misliš nego su ona i Zoki sa druge godine samo učili goli pod ćebetom na njenom krevetu, i onaj kondom im je rastjerivao komarce....
Vraćanje u stvarnost, bol u kurcu, ideš za svojim poslom.
A: Mi moramo da raskinemo, do mene je, nije do tebe, ja jednostavno sada moram da spremam ispite, nemam vremena za veze, a i nisam dovoljno dobar za tebe, ti zaslužuješ boljeg od mene.
B: Ali... Ali... :počinje da plače:
A: :razmišlja: eee, šta ja gubim, sjećam se kada smo... Jesmo kurac, pogle' drolju, viri joj kondom iz čarape.
O, da, prođe osnovna, prođe srednja škola, a vaš najveći uspjeh u društvu i uopšte životu su petice i žuljevi na guzici od stalnog praćenja časova, dopunskih nastava, učenja kod kuće...
Niste vidjeli ni ž od života, a treba da upišete fakultet, da postanete akademski građani.
Kako pobjeći iz svog tijela i izbrisati prethodne godine života u kojima ste bili praktično biljka u odjeljenju koju niko ne primjećuje, samo se ponekad sjeti da postojite?
Kako pokazati da i vi možete da budete živahni i da budete stoka ponekad?
Lako - upisati fakultet van vašeg grada, van domašaja i kontrole roditelja.
Tu sve počinje.
Nalazite sobu, po mogućnosti u studentskom domu jer ste, jelte, odličan đak, upašćete na budžet. Dobijate cimera ili cimerku i onda kreće ludnica.
Na predavanja se ne ide, jer ste preslušali 12 godina sve moguće profesore i časove koji su održani, ma da, šta će vam to, učićete pred kolokvijum.
Ponašanje vam liči na nešto poput psa koji je pušten s lanca posle jako dugo vremena. On trči po dvorištu, lomi se, udara glavom u drvo, skače po kolima, po stolovima, prevrće stolice, juri sve što se kreće, čak i pčele, on je toliko neiživljen da ima energije nalik na Obeliksa koji je upao u kazan sa čarobnim napitkom.
Osnovnu kulturu ste izgubili, valjda je ostala u busu kada ste onoj baki opsovali sve živo kad je krenula da vas pita da li je pored vas slobodno mjesto.
Bravo, uspjeli ste, sada ste jači za nijansu.
Zašto biste persirali starijim od sebe? Pa to je za štrebere neke tamo, ali vi niste to, vi ste super-uber-kul student, čiji su roditelji daleko.
Uglavnom vaš studentski život se svodi na prvu godinu fakulteta gdje ste kul, faca, vi jebete svojom kuloćom, pijete, lomite, ne dajete ispite, u slučaju da ste žensko postajete kurva koja HOĆE DA UŽIVA U ŽIVOTU što obično znači da spava sa svakim bez obzira na mišljenje drugih uz naravno podrazumijevano alkoholisanje i uzimanje lakih droga.
ALI, veliko ALI, sva kuloća pada u vodu dana kada se polažu računi roditeljima, kada treba pogledati u oči ljudima koji rmbače i rintaju da biste vi rončili danima i da biste pokopali njihov ugled, taj dan dobijate novu kožnu ogrlicu i nov, jači lanac kojim ćete biti vezani dok ne osnujete svoju porodicu, gubite povjerenje kao gazda koji ga gubi kada ga pušteno pašče ujede za ruku.
Bravo, uspjeli ste u životu.
Večito laganje samog sebe i tešenje prosečnog srpskog stanovnika. Dok nas Švaba, Amer i Englez celog života penetriraju metodom analno, mi očajnički pričamo sebi bajke o velikom Srpstvu i tako bežimo od surove istine. Srbi su najstariji narod! Nebeski narod! Bog čuva srbe! Na tacni servirane parole koje narodna masa ne razmišljajući upija. Ako ova teorija ikako može biti tačna, svejedno je neupotrebljiva jer u vremenu u kome živimo stvari su malo drukčije u praksi.
Nemac i posle ruskog razaranja Berlina obnavlja sve
svojim vrednim RUKAMA (da, da, rukama, u usta ga jebem) dok mi kukamo klečeći raširenih šaka pruženih ka nebu, čekajući da nam neko baci komad bajatog hleba da ga gospodski pojedemo VILjUŠKOM! E pa, ne mož' to tako, mora se ići dalje, bilo pa prošlo, otvori oči, sagledaj realnost i učini je boljom Srbine!
Jednostavno, jadno i bedno pozivanje na izmišljenu istoriju koje nikome nije donelo dobro. Upotrebljavaju ga nesposobne plačipičke, da se tako nepristojno izrazim.
(prenos utakmice Švabija-Srbija)
Komentator: Ide Pantela, prazan gol, da li će taj dechko omašiti? I gooool, jedan nula, Marko Pantelić je postigao pogodak za reprezentaciju Srbije! Publika neverue, Žonpi koma!
Srbin patriota: Hahahaha, jebi Švabe bre! Evo vam ga na! Vi ćete nas da jebete! De ćeš nesrećo jedna na nebeski narod?! Pa dok smo mi u Srbiji viljuškom - boc, vi rukama, u usta vas jebem!
-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Šta bilo to, čujem smuvao ti šuntavi Rajko ribu?
- Ma ja ionako hteo da šutnem tu kurvetinu. Čuj Rajko! Dok sam ja uveliko harao ovim gradom, on je srao u gaće i jeo pačija govna!
- Da, da, mi u Srbiji viljuškom - boc, a Švaba rukama, u usta ga jebem... Samo se ti teši. Umesto što kukaš, gledaj da nađeš neki nov komad, ovako je i Rajko po kome uporno pljuješ veći jebač od tebe!
Kraj radnog vremena rudara.