Izraz koji opisuje veoma neugodnu situaciju u kojoj se nalazimo,al zbog okolnosti nismo u poziciji da bilo šta prigovorimo niti da se usprotivimo.
-Ne seri da ti žena vodi i kevu na letovanje!?
- Ma, ništa me ne pitaj, sve me zajebava od kako smo pozajmili od tašte 5 000 evra za auto, a na kraju sam kupio Yuga.
- Nije ni ta tvoja naivna, da znaš...
- Uh, aj što me jebe, nego što moram i muda da joj češkam!
Reakcija kada čujemo jako neobično ime.
- Ćao, ja sam Marko... Kako se zoveš?
- Imam dečka!
- Jel' ti to piše u ličnoj karti?
Krajni domet čoveka u dostizanju večnosti.
- Tata, vidi kako je sneg pokrio njive!
- Vidim, svugde jednako i ravnomerno. To je dobro za žito...
- Prava šteta što ga gazimo ovako, kad bi bar mogli da ne ostavljamo tragove iza sebe...
- Eh, dušo moja, to je sve što ostavljamo. Na proleće će sneg da se otopi, nestaće tragovi, a žito će početi da raste. U leto ćemo ga požnjeti, na jesen obrati voće i povrće, do novog snega i novih tragova...
- A dokle tako?
- Doveka. Sve dok jednog dana ne bude ni nas, pa ni tragova.
- Voleo bih da je uvek sneg.
- Zašto?
- Pa da nam tragovi večno ostanu.
- Uči ti sine školu. Budi svoj čovek, ima snegova gde se tragovi lepše ostavljaju i duže traju.
Za fensere predstavlja dosadno mesto, gde se uveče skupljaju narkomančine i ludaci, dok je za normalne ljude to najlepši deo grada.. Mesto za opuštanje i mesto gde bar na kratko zaboraviš na sva sranja koja se dešavaju oko tebe. Mesto gde nikada nije dosadno, bilo da je to okupljanje kod amfiteatra, gde sa Šabanom blejiš i cirkaš apatinsko, bilo da je sedenje na klupicama ili na betonu pored reke, ili na drugom kraju grada, prema Bulevaru. Mesto gde čuješ razne rasprave, od toga koji je bolji deo grada Palilula ili Durlan, ili gde su bolje pljeke “Kod Lafa” ili kod “Zokija i kurve”, pa sve do rasprave da su ženske na medicinskom fakultetu bolje od cura na filozofskom ( što je u najmanju ruku smešno ). Naravno, kej pruža najbolji provod kada si u društvu totalnih idiota, sa kojima možeš da pričaš o nekim totalno nebitnim stvarima ili sa kojima možeš samo da blejiš i ćutiš. Lepo uzmeš kupiš gajbu Jagodinskog, semenke za 200 dindži kod onog dedice kod mosta, sedneš kod Šabana, zagrliš Vlastu ciganina, prepustiš se zvuku njegove frule i boli te tuki. Barem ćeš se sigurno bolje provesti nego da slušaš kreštanje Ane Nikolić u jebenom Studiju.
Niški Kej.
Lik je bilo ko od nas, bilo šta da uradi, dobro ili loše.
Zapravo...reći nekom da je lik, nema baš nikakav značaj.
-Ja pao na ispitu.
-Koji si lik!
-Opalio sam onu malu sinoć.
-Koji si lik!
-Šta radiš ?
-Ništa.
-Koji si lik!
Skarabudžio sam nekako, vrši posao.
