Narod koji ne propušta priliku da propusti priliku.
Rečnik / autori
RE
rey
na Vukajliji od mart 2010.viđen 15. apr 2011.
0 definicija0 odabranih0 poena
Imam nepunih 16 i svaki dan na putu do škole prolazim pored jednog automobila.
To je crvena Alfa Romeo 1750 GTV, predivan sportski kupe. Stara je valjda koliko i ja, hoću reći, proizvedena je na samom kraju '60.
Ta Alfa nema motor u sebi, jer je rasturen i u delovima je u radionici pred kojom je parkirana.
Svaki dan provedem makar pola sata pored nje, kad odlazim i kad dolazim iz škole. Na njoj piše da je na prodaju "u viđenom stanju", zato što majstori ne mogu da poprave motor već mesecima. Nema delova za nju.
Jednog dana skupiću dovoljno novca i kupiću je, a motor ću naravno da odmah popravim, zato što sam ja pametan, mnogo pametniji nego oni balvani koji glume majstore u toj radionici. Tačno kada budem završio sve popravke i farbanje, napuniću 18 i uzeti vozačku dozvolu.
A onda, sešću u nju, upaliti je i pravac zapad. Voziću dan i noć bez stajanja, a kada budem stao na toj "Shell" pumpi(kod nas postoji samo "Jugopetrol" i "INA") da natočim gorivo, tamo će biti najlepša devojka na svetu, koja će me zamoliti da je prevezem do njenog grada. U tom momentu sa mog kasetofona u kolima(koji ću takođe da kupim), čuće se "La Grange" od ZZTop, što baš odgovara situaciji. Razgovaraćemo na engleskom, jer do tada ću i engleski da naučim, a ona će tu odmah da se zaljubi u mene. Provodićemo se ludo.
A sve to će se desiti samo zato što ja znam da ta Alfa nije krš i što ću je ja 100% popraviti.
..........
Negde na pola puta Mastriht-Ajndhoven.
Vozim auto star tri meseca koji od dodatne opreme nema samo flapsove od Boinga i masažu stopala, ali sam ipak nervozan. Mnogo je kamiona po putu, a i jebeno sunce mi bije pravo u oči. Kako do sada niko nije izmislio neku šoferšajbnu koja će da me poštedi ovog mučenja? A i koji mi kurac treba da vozim ovoliko, mogao sam avionom ili vozom...koji sam ja bolid!
Negde kod Maasbracht-a, veliki znak "Shell" i stajem da se natankam. Sipam gorivo i odlazim da platim.
Čim sam platio, izlazim napolje zevajući u račun-skuplje nego u Luksemburgu 10%! Majku li im jebem Holandsku, pa jebali bi se da ne uštipu neki euro više!
Ispred mog auta, jedinog na pumpi, stoji devojka, prelepa devojka i pita me da li idem do Ajndhovena. Verovatno je neka mlada prostitutka, ili možda nije, ne izgleda uopšte tako. Kratko odsečem da ne idem za Ajndhoven(za koji inače idem, ali me mrzi da razmišljam o tome ko je ona uopšte), uđem u auto, upalim ga i izletim na put.
Posle par minuta vožnje upalim radio i sa radija krene ZZTop da dere svoj prastari hit "La Grange".
...A ja se tada setim zašto sam ono beše hteo da popravljam onu staru Alfu...
Uporno insistiranje ljudskog mozga da odgovori na pitanje šta je bog/umetnik/priroda/sagovornik hteo da nam kaže ovim što nam je rekao. Jednostavno, nismo nikada zadovoljni očiglednim odgovorom zato što je istinit i ruši nam celu koncepciju o savršenstvu.
Današnje vreme:
I evo dolazimo do čuvenog dela "Zalazak sunca", iz umetnikovog crvenog perioda. Primetićete da je slika u tonu zalaska sunca, iako, ukoliko se pogleda položaj sunca sa okolnim pejzažom, koji postoji i danas, kao i senke, sunce je na istoku. I to ne nisko. Očigledno je da je umetnik na ovaj način hteo da se poigra i da nam pokaže na opštu depresiju tog doba i da je svaki tračak nade koji je postojao još pre podne utihnuo. I tako prelazimo na naredno delo...
Vreme stvaranja dela:
-Pa jebo ti pas mater, jel sam ti reko da kupiš plavu boju! Pizda ti materina nedokazana opet te zajebao ovaj. Šta sad da radim, imam milion crvenih a fale mi ostale, a već sam započeo sliku...
-Izvini gazda.
-Šta izvini koj kurac! I šta sad da radim? Da slikam nebo crvenom bojom? Jebem ti budalu a i mene budalu što uzimam daltonistu za slugu. Tebi je sve crveno, jel da?
-Nije gazda. Izvini. A može i crvena gazda...
-Šta može? Tebi može, tebi sve isto. Aj beži u kurac.
....
-Mada možda bi i moglo. Ajd, valjda neće niko da provali.
*********
Današnje vreme:
-Ovo je njegova poslednja zapisana pesma. Kao što vidite pesma je vrlo snažna, i za razliku od ostalih, u obliku satire. Oštro kritikuje tadašnju vlast. Pesnik je verovatno dugo posmatrao tadašnja zbivanja i najzad rešio da objavi ovu pesmu, potpuno svestan posledica. Nažalost, poslednja je zato što je pesnik nakon objavljivanja ove pesme završio na robiji i vrlo brzo, po zvaničnim spisima umro od tuberkuloze. Pretpostavlja se da je ubijen dok je bio u zatvoru.
Vreme stvaranja dela. Nepoznata kafana:
-Ne smeš!
-Smem!
-Ma ne smeš!
-Smem bre!
-Ajde kladim se u dve ture da ne smeš!
-Ajde! Daj papir i olovku.*********
Današnje vreme:
-Moja draga je kao Vojvodina.
-Kako? Plodna kao njiva pod pšenicom u Banatu? Ili možda mirna kao Bačka. Ili možda...
-Ma jok bre. Ravna.
Vrlo loše poredjenje.Za zagriženije istraživače fenomena odvaljivanja od alkohola čak i sramno poredjenje,sramno kao transparent Grobara Ćavi i Inijesta-Ilić i Moreira ili pitanje blagajnika Pionira pred tekmu sa Turk Telekomom 'Oćeš kartu za sektor sa navijačima?!?!.
Zapamtite,niko koga znate,bez obzira na to koliko se sinoć napio,koliko je otkačen,lud,zajeban itd. ne pije kao Rus.
1) Rusi imaju kliniku za odvikavanje medveda od alkohola
2) Rusi piju šampon.
3) Rusi piju votke iz čaša od dva deci,na eks.
4) 40% Rusa ne doživi penziju.
5) Kada Rus nema para za flašu votke sam,stane ispred prodavnice digne onoliko prstiju koliko mu treba ljudi i para za flašu i čeka.Kao kad stopirate.Kad se skupi,3,4 potpuno random lika kupe flašu.
6) Rusima je predsednik bio Boris Jeljcin.
Za dalje,parental control on,primere pročešljati komentare autora sa boljim uvidom u situaciju.
Mnogi uživaju u dokumentarcima o životinjama. Tu ubrajam i moju malenkost.
Najčešće su omiljeni dokumentarci o odrastanju malih lavica, geparda, majmunčića i ostalih stanovnika savane.
Međutim, mnogi od istinskih ljubitelja životinja bivaju šokirani pojedinim scenama, a dešava se da mlađani naraštaji povuku i traume posle gledanja pojedinih dokumentaraca.
A predatore, koji su im u početku simpatični, počinju da mrze...
Voditelj: Lavice love u čoporu... Ipak, one nisu toliko hrabre da napadnu krdo slonova. Verovatno će čekati priliku da se mladunče slona odvoji od krda......
Gledalac(u sebi, zadovoljno): -Ma mogu da ga puše lavice kad je on u grupi. Samo se ti slonče drži njih i sve će biti ok. Mogu da probaju da napadnu, baš bih voleo da vidim kako lavovi lete u nebo, hehehe(zlobno)!
Voditelj(nakon 5 minuta): Ali šta je ovo?! Izgleda da su lavice dočekale toliko isčekivanu priliku. Mladunče je još uvek mlado i ne moze da prati korak slonova koji se kreću isuviše brzo za njega.
Gledalac(u sebi, dok polako skace adrenalin): - Alo bre slonovi pizda vam materina klempava, pa usporite malo, a ti slonče potrči malo jebem te u noge.
Voditelj(nastavlja): Mladunče sve više i više zaostaje... Pištanjem doziva ostale slonove ali oni su se sada isuviše odaljili.... To je znak da lavice krenu u akciju.
Gledalac (guta knedlu): 'Oće li neki slon da se okrene, jebo sam mu majku slonovsku glupu.
Voditelj (nastavlja): I krenule su... Lavice obično ubijaju tako što zubima pokidaju gušu i puštaju da se žrtva uguši u sopstvenoj krvi.......
Gledalac (šok i neverica, suze u očima, nemo posmatra kako lavice već 5 minuta mrcvare slonče koje se još uvek mrda)
Voditelj (nastavlja): Ali, to su sve zakoni prirode... I protiv toga se ne može. Ovakav lanac ishrane već vekov.....
Gledalac (eksplozija adrenalina i pičkaranje koje nastaje nakon raketnog iskakanja sa fotelje): -Alo bre kakav lanac ishrane, njih 3 na jedno slonče bre mamu im jebem, pa šta rade ovi što snimaju, što ga nisu spasili pičke nijedne, tako bi i čoveka ostavili!!!
Pukni puškom, spasite ga majku vam pokvarenu!
......
Pitanje koje će svaki šatro novinar postaviti svakom strancu koji dođe. Gotovo uvek poslednje. Mi možda nemamo Ajfelovu kulu ili koloseum, ali su nam pičke vrhunske.
Novinarka: A kako vam se sviđaju devojke?
Elton Dzon: Pa znate, bio sam zauzet, nisam baš obratio pažnju.
N: Ajde, ajde bucko, priznaj jesi jebo nešto?
E.Dz.: Ne, znate.. moja seksualna orijentacija mi ne dozvoljava..
N: Kakva bre orijentacija, ne seri da nisi... (sašaptava se sa kamermanom)... Jao, pa ti si peder. Uh, sad mi je lakše. A znaš zašto si peder? Zato što si iz Engleske. Da si odavde na pamet ti ne bi palo da budeš. Pa, znaš li ti kakve su ribe ovde? Vrh. Gle'j, evo ja uopšte ne nosim gaće. Alo, bre pa pogledaj, ne ujedam...
Read only obraćanje gariju. Čak ni Lolek i Bolek nisu tako nazivali jedan drugog. Priča se da je na sekciji tehničkog (posle bi WoW) neki od avioničara to jednom izgovorio. Samo jednom...
- Ćao sinovac, ja sam Mare, Batin drugar. Super žureza, a?
- Šupičku bre!
Ako je religija tu da objasni zašto, a matematika tu da objasni kako - onda je filozofija tu da nam objasni kako je "kako" u stvari "zašto", "zašto" je u stvari krokodil, a krokodil je u stvari samo jedan veliki vrtlog patnje, svetlosti i vatre, a svemir se nastavlja i nastavlja zauvek, dok ne dođeš do kraja gde džinovski gorila baca buriće na tebe.
Koliko god da ste defetista, pesimista, nihilista ili šta već, posle definisanja srećnog niza shvatićete da ste produkt i učesnik neverovatnog lanca srećnih dogadjaja.
Za početak, jasno vam je da ste vi nečiji potomak i da su (sada već ti neki) vaši roditelji opet nečiji potomci. Nižući tako potomke i njihove roditelje možete stići veoma daleko u prošlost, čak do vremena kada se sam život na zemlji začeo, a to je boga mi jako mnogo vremena – negde oko 4 milijarde godina.
U to vreme, nije postojalo skoro ništa od onogoa što danas znamo da postoji. Zemlja nije imala planine, reke, šume i sve ostalo što volimo i čemu se divimo. Najviše je ličila na glatki Mars sa ponekom barom koja više podseća na veštičji lonac iz crtanih filmova nego na normalno jezero ili more. E, od tog trenutka pa nadalje za vas počinje niz srećnih dogadjaja ili tačnije prava lavina srećnih dogadjaja koji će posle 4 milijardi godina kao rezulat čitave jednačine proizvesti nikog drugog nego vas.
Da je neka karika srećnog niza u bilo kom tretutku (a bilo je mnogo trnutaka u periodu od 4 milijarde godina) pukla, vas sada ne bi bilo. Možda u tom slučaju ne bi bilo ni nas, to ne znamo, ali vas sigurno ne. Sreća je što je svaki, ama baš svaki, vaš predak bio dovoljno seksi da prca nešto ili da bude prcan, da bude dovoljno zdrav da doživi vreme za prcanje i da ga je prcanje sa suprotnim polom dovoljno privlačilo. Sreća je i što je svaki vaš predak bio dovoljno brz, snažan, okretan i inteligentan da izbegne da ga neka veća zverka, zgnječi, povredi ili smaže za neki od obroka ili užinu pre nego što je prcao i produžio srećni niz u kome ste vi za sada zadnja karika. Sreća je i što nijednog vašeg pretka nije udario grom, ugušio vulkan ili samlela stenčuga pre nego što je (sad već pogadjate) prcao. Sreća je i što nijedan vaš predak nije podlego nijednoj smrtonosnoj bolesti niti stradao u bezbroj kanibalističkih ratova što ih čovek vodiše u poslednjih 50.000 godina pre nego što je prcao i dodao kariku u srećnom lancu u kome vi sijate kao poslednji dragulj.
Naravno, sve ovo ne znači da nijednog vašeg pretka nisu rastrgli dinosaurusi, lavovi ili krokodili. Možda je neki od njih završio na nečijem koplju ili prosvirane glave u ratovima, ali budite sigurni - to se desilo tek pošto je PRCAO i dodao makar jednu kariku srećnom nizu.
I tako, karika po karika u srećnom lancu dugom 4 milijarde godina stigosmo do vas, trud se isplatio. Možda. Ali ne zaboravite da srećni niz treba nastaviti. Treba dodati sledeću kariku u lancu sreće. Zato, LJUDI! prcajte se što pre i koliko god možete! Nešto što može da prekine vaš srećni niz uvek vreba.
Koliko god da ste defetista, pesimista, nihilista ili šta već, da li se sada makar malo bolje osecate?
Ko je gledao ovaj video materijal sigurno se sad naježio i pomislio: "Idi, bre u ..."
Ko ga nije gledao topla je preporuka da tako i ostane. Ma koliko bili ljubitelji trešine - kajaćete se.
Ukratko o filmu: Marta Keler i Igor Pervić. Pokušavaju da izgovore neke rečenice.
Najogavnija zloupotreba filmske trake.
Iz kafane dopiru zvuci pesme "Ona plače, on je nežno ljubi". On ide u rat. Marta bleji na doku. Igor joj prilazi s leđa, spušta joj obe ruke na ramena kao da se uhvatio u vozić. Ona se okreće: "Obećaj mi nešto".
-"Kaži šta"
-"Da ćeš da se vratiš"- kreće joj suza
On joj briše suzicu: "Prva suza je kanula. Sad će da nagrnu i njene sestre... Ne plači, malecka. Više volim osmeh na tvom licu"
Ona mu stavlja glavu na rame, slika se prepliće sa nekim vodoskokom, njih dvoje blede, Toma i dalje peva. Oboje misle isto: "Ne mogu da verujem da konačno glumim u filmu"
Po definiciji, to je bilo koje sredstvo kojim se eliminišu emocionalna bol, destruktivni impulsi, pretnje samopoštovanju, neželjene misli, sećanja itd.
U praksi, to izgleda ovako:
Poricanje ili denegacija: To je kad te šutne devojka posle poduže veze, pa kad te ljudi pitaju da li si okej, ti kažeš da jesi, a u stvari si skenjan kao nikad. Posle izvesnog vremena počneš i sam da veruješ u to da nisi skenjan.
Potiskivanje ili represija: To je kad postoji doživljaj koga si u početku bio svestan, a onda ga zaboraviš, jer je mnogo bolan za tebe. Na primer, kad potisneš kako si se sa šest godina u vrtiću usrao u gaće, pa su ti se svi smejali kad ti se ljenk pojavio na guzici, a ti si plakao. Onda te posle 15 godina ortak podseti i navru ti sećanja odjednom.
Pomeranje: To je preusmeravanje agresivnih impulsa na prihvatljiv objekat. Tako klinca maltretiraju u školi i tuku ga, a on ne sme nikom da pisne, pa onda dođe kući i iskali bes na mlađem burazeru.
Projekcija: To je kad sopstvena neprihvatljiva osećanja opažaš u drugome. Na primer, ložiš se na devojku svog najboljeg ortaka i rado bi je karao, ali ne smeš da priznaš, pa nabeđuješ nekog trećeg ortaka da bi on to radio.
Reakciona formacija ili nadkompenzacija: To je pretvaranje neprihvatljivog impulsa u suprotnost. Na primer, imaš komšiju za koga znaš da je patološki ljubomoran i da te mrzi iz dna duše i da bi te najradije zaklao, a ponaša se suprotno uvek kad te sretne, i kezi ti se kao da si mu brat najrođeniji.
Izolacija ili intelektualizacija: Može se ogledati u razdvajanju osećanja. To je kad gajiš ljubav prema devojci, voliš je i poštuješ najviše na svetu, ali nikad ne bi bio u stanju da je pojebeš. S druge strane, karao bi većinu riba koje poznaješ i trsio bi ih u sise i u čmar, ali nikad ne bi mogao da ih voliš i poštuješ.
Identifikacija sa agresorom: To je usvajanje osobina osobe koje se plašiš. Tako su neki favorizovani zatvorenici u nacističkim logorima bili mnogo više okrutni prema ostalim zatvorenicima, nego sami nacisti.
Sublimacija: Pomeranje agresivnih nagona na nešto što je društveno korisno ili prihvatljivo. Tako neki stomatolozi svoj urođeni sadizam sublimiraju kroz društveno koristan rad - lečenje zuba, a u stvari, sve vreme uživaju dok ti nanose bol.
Racionalizacija: To je kad neko svoj sumnjiv poriv prikazuje kao plemenit. Na primer, kad učitelj-sadista tuče decu, a kaže da to radi samo zato da bi ona bolje učila. Ili kad devojka ne da dečku da joj svrši po faci, a onda joj on kaže kako je to dobro za kožu lica.
Tip koji pogleda jedan dokumentarac i onda je spreman da se pretvori u Hajda iz veselih 70-ih i da celom svetu objašnjava pravu istinu koju su oni suviše slepi da vide. Na nekoj objektivnoj skali iritantnosti (od 1 alimpićke do 10 alimpićki) veselio bi se na čelu iznad mtv bendića koji furaju crvene kravatice a tik ispod onih šarenih reklama za ajpod i jebene AliMekbil. Doduše ruku na srce nećete ga na prvu prepoznati među svetom jer je mirne ćudi i uljudan sve dok ne provali da niste kao on latentno lobotomisani od strane Pitera Džouzefa i Zeitgeista i da ne kapirate da oni u stvari noću Amerima stavljaju čipove između prstiju i da im ispaljuju gudru iz satelita u supu, tada će mu iskočiti žila besa na čelu i biće spreman da vam satima prducka o pravoj istini, ljudima iza zavese, i tome kako treba da ugasimo televizor i upalimo mozak i da ne kupujemo naftu jer od tih para teraju Mijanmarsku decu da prave patike.
U kategoriji onih koji zaziru od jednog ekstrema, pa zato odlaze u drugi ali beskrajno gluplji, Cajtgajst revolucionari su ipak male mace u odnosu na hipike, arafatkaše, zalagače za prava životinja i aktiviste za da se deca ne biju već da se vaspitavaju nežnim rečima i milosnim pogledima, sve zajedno idealne kandidate za jedno krstarenje sa startom u Duizburgu a ciljem u Grebenu Lorilaj.
Iz svega ovoga se izuzimaju fanovi Digitalnog anđela, kojima je taj film ipak neko najverovatnije slučajno poturio između Nodija, Fifi cvetića i Dore čizmice.
Matori oni te gledaju, nemoj da dozvoliš da te oni gledaju jer te oni gledaju i sve znaju.