Tip osobe koja ima problema sa razumevanjem ljudskog artikulisanog govora, te joj se sve mora objasniti putem pesnica.
Naziv potiče od grčke reči πυγμή, što znači pesnica, i nastavka istog porekla -fon, u značenju "koji govori jezikom", te se doslovno može prevesti kao "onaj koji govori jezikom pesnica".
(Srpsko-vizantijski granični prelaz Delfi, godina 1351. po Hristu; vizantijska vojska se povlači pred srpskom) Komnin: Alo! Ti, ti, buđavi, dolaz' vamo! Panajotis: Izvolite, gospodaru? Komnin: Begamo ovamo od Dušana, ako dođu ovamo, kažite da smo otišli onim drugim putem, jasno? Panajotis: Jasno kao da vas žena vara, gospodaru! Komnin: Vidi ga ovaj, pa leteće ti glava kad prođe Dušan, ej! Panajotis: Zapravo neće gospodaru, ja čekam da dođe Dušan pa palim da budem gastarbajter u Raškoj, triput veće plate. Komin: Samo ti odradi šta sam ti rek'o, pa pali posle i u Ahmenide ako 'oćeš. (Komnin s vojskom odlazi) (pola sata kasnije, srpska vojska stiže do graničnog prelaza) Panajotis: Dobar dan želim, molim vas da izvadite pasoše na stranici gde vam je portret i sačekate mirno da pregledam. (vojnici vade pasoše) (pola sata posle) Panajotis: Hvala vam svima lepo, dobro došli u Vizantiju, carstvo Hristovo na Zemlji. Dušan: Au jebote, koliko mu treba da mi overi pasoš, zbog tri grada sam pola sata izgubio, aupičkumaterinu. Mihailo: Pa lepo ja kažem, gospodine care, da nisu normalni, znate kako je dobro u ovom našem Novobrdskom bezviznom režimu, uđeš, spališ i gotovo. Dušan: Alo, carinik! Ti, ti, buđavi, gde je prošao Komnin ovuda? Panajotis: Molim Vas da imate malo više poštovanja prema pripadnicima pogranične službe, Komnin je otišao onim putem uzbrdo. Dušan: Ovaj mene zajebava, a? Je li, a kako je 3 000 ljudi otišlo tamo, kad se ne pozna trag u putu? Panajotis: Vizantija ima marljivu službu, ponosni smo na Puteve Vizantije. Dušan: (Mihailu) Ovaj mene stvarno zajebava? Mihailo: (Dušanu) Ma jok, samo je pigmifon, sačekajte da mu pičku polomim, pa ćemo videti kuda su pošli. (pola sata kasnije) Mihailo: Otišli su onim putem pravo pre 111 minuta i 15 sekundi, vremenski uslovi su bili relativno povoljni, dok je Komninov horoskop predvideo da mu se smeši poraz jer je Mars danas u kući Jarca.
Apgrejdovana Milutin metoda. Odlikuje se još većom brzinom odluka i potencijalnoj surovosti istih.
(poljana u Mačvi, godina 1353. po Hristu, 6863. ad Orbi conditum) (vojska srpskog i grčkog cara Stefana Uroša IV Dušana Nemanjića, koja se kreće ka severozapadu da bi presrela upad mađarske vojske, trenutno je postavila kamp; kampu se približava grupa nepoznatih ljudi) Stefan Dušan: Dobro, majku mu jebem, jesam li ja lepo rekao da oću da mi odvojite svinjetinu od kostiju, je li? Grigorije (kuvar): Oprostite, Vaše Veličanstvo, izgleda da naredba nije stigla do mene. Stefan Dušan: ALO HLAPENE! Hlapen: Da, Vaše Veličanstvo? Stefan Dušan: Da se uhapsi glasonoša koji je nosio moju naredbu Grigoriju i Grigorije, da se provedu u Zvečan i da ih tamo 2 godine držite na hlebu i vodi. Da li je to jasno? Hlapen: Naravno, Vaše Veličanstvo. Imate li još naredbi? Stefan Dušan: Ne, voljno si. Hlapen: Zahvaljujem. (Hlapen odlazi, prilazi despot Jovan Oliver) Stefan Dušan: De si Jovane, zmijo ljuta! Jovan Oliver: Gospodaru, približava nam se grupa nepoznatih ljudi iz pravca sever-severozapad. Nose naše zastave, ali nam se čini da nisu naši. Stefan Dušan: Je l'? A što vam se čini? Jovan Oliver: Gospodaru, toliko smrde da su se konji poplašili, poslali smo pola čete da ih smiri. Stefan Dušan: Znači đarmanski špijuni. Ništa, slušaj ovako: Prvo ćete da ih istuširate šmrkovima, zatim ćete ih dovesti ovde pred mene. Jovan Oliver: Jasno, gospodaru. (pola sata kasnije; ljudi dolaze pred cara Stefana Dušana) Stefan Dušan: Garda, vadi mačeve i u borbeni položaj! (garda okružuje nepoznate ljude) Stefan Dušan: E sad, kad smo tu, ko vas je poslao da nas špijunirate? Čovek iz gomile: Niko gospodaru, mi smo Srbi? Stefan Dušan: Je l'? E aj ti meni tico otpevaj onda nešto. Čovek iz gomile: Moja mala nosi suknju mini, ispod mini napisala skini, moja mala nosi suknju maksi ispod maksi napisala taksi! Stefan Dušan: Aaaa bogami lepo vas je Lajoš opremio, ajde još jednu! Čovek iz gomile: Moja mala nema prednji zubi, kad me ljubi jezikom me ubi! Stefan Dušan: E bogami vas Lajoš nije dovoljno dobro spremio, vidiš da nisi ispoštov'o gramatiku, mešaš padeže k'o moja Jelena kukove. Čovek iz gomile: Ali gospodaru, mi smo naši, verujemo samo u boga i maiku srbiu! Stefan Dušan: Prijatelju, ako ti ne znaš da se ova zemlja više ne zove Srbija, onda to znači ne da nisi odavde, nego da si još severnije od Budimpešte, ako tamo uopšte žive humanoidna bića. Ali pošto sam dobre volje, neću vas ubiti, no idite sedite i jedite i pijte s vojskom, nek' vam je na čast što ste tako hteli da me zajebete. Garda, odvedite ih! (garda ih odvodi) Stefan Dušan: Nego gde ja ono beše stadoh. A da, Komnene, oš partiju šaha? Jovan Komnen: Ne pada mi na pamet, prošli put kad smo igrali, pojeli ste moju polovinu table u prvom potezu, nađite vi nekog pametnijeg. Stefan Dušan: Ajde, ajde, pustiću te ovaj put. Jovan Komnen: Neka fala. Stefan Dušan: Ljudi kažu da si govno, al' ja sam oduvek znao da si ti samo pička. Jovan Komnen: Nek' sam ja pička, bolje to nego da me opet pola sevastokratora podjebavaju na afterpartiju. Stefan Dušan: I šta ja sad da radim, reci ti meni. U stvari znam, odo' ja da ga izbacam u klonji, pa ćemo na put. (utom nailazi patrijarh Joanikije) Joanikije: Ju Gospodi pomiluj, vo imja Oca i Sina i Svjatago Duha amin, kakve to neblažene reči izlegoše iz vaših blagorečnih usta, presvetli među narodom? Stefan Dušan: Reko' "odo' ja da ga izbacam u klonji" Joanikije: Ah, vode, vode, brzo, Gospodi oprosti rabu svojemu Dušanu Stefanu na ovakvim bogogrdnim rečima. (pola sata posle; Dušan izlazi iz klonje) Stefan Dušan: E sad kad smo završili pripreme, mogli bi i u boj, a? Šta je s onim đarmanskim špijunima? Gardista: Gospodaru, onaj što Vam je pevao se dernja "Neću više da budem prljavi Mađar, od sad sam Srbin, do sad ste me zvali Janoš, od sad Srbislav da me zovete!"; što se ostatka njihove ekipice tiče, trenutno se tuku međusobno koga će Joanikije pre da prekrsti. Stefan Dušan: Hehe, matori nije imao pojma koliko će posla danas da ima. Neka ga, ionako zaludan bleji svaki dan. Nego kad matori završi, vi da date oružje ovim đarmašima i Srbislava da im postavite za komandanta, pa da krenemo da se najebemo mađarskih majki. Gardista: Razumem, gospodaru. Stefan Dušan: E sad, šta ja da radim... Odoh u stvari da ga izbacam još dva puta, taman će za sat vremena ionako biti spremni. (odlazi u klonju) (sat vremena posle) Stefan Dušan: Jesmo li spremni? Gardista: Pa jesmo, ali će sa ovim bivšim Mađarima biti par problema. Stefan Dušan: Je l'? A što? Gardista: Zato što su svi uzeli imena Srbislav, Srba, Srboljub, Srboslav i Srb. Stefan Dušan: Pa dobro, podelite ih u niže jedinice po imenima, taman nam zgodno dođe. Gardista: Razumem! (12 sati posle, susret mađarske i srpske vojske) Stefan Dušan: Hlapene! Hlapen: (u sebi) Jeb'o te Hlapen više, Hlapene ovo, Hlapene ono, ceo život (glasno) Da, Vaše Veličanstvo? Stefan Dušan: Izvedi Đarme ispred. Hlapen: Razumem! NEK IZAĐE NOVA ČETA ISPRED Lajoš: Je li, Janoše, je l' ono ona četa koju smo poslali juče da se infiltriraju, gulaša ti? Janoš: Gospodaru, biće da su oni. Lajoš: Pa jebo te sataraš, kako je moguće da su prešli na njihovu stranu?! Stefan Dušan: Hlapene! Hlapen: (u sebi) Jebo te Hlapen više! (naglas) Da, gospodaru? Stefan Dušan: Reci der ovima iz pozadine da mi dodaju megafon! Hlapen: DAJ MEGAFON OVAMO! (10 minuta kasnije) Stefan Dušan: (preko megafona) UJAAAA, LAJOŠEEEE! (Lajoš okreće glavu) Stefan Dušan: WOLOLO* PIČKO RAVNIČARSKA
(bitka između Krajišnika i Osmanlija) Dane: Ma jebem ti život ćaćin, kad god idemo kroz ove turske pustare, vazda smrde neka govna. Mane: Kome zakon leži o topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom. Dane: Mani se mudroserisanja, nego mi reci gdje su ti Turci, da ih savatamo k'o miša u tikvu, pa da se vraćamo nazad, pun mi kurac ovog blata, 'oću nazad na moj Velebit. Mane: Miš u tikvi, što je nego sužanj? Dane: Je li, da tebe nisu poslali oni Crnogorci da nas podjebavaš? Mane: Zauzeti su bježanjem niz Durmitor od Turaka, kad će me slati. Dane (izvlači sablju): More nešto si ti meni sumnjiv, krv ti tvoju... Mane: Ma sprdam te bre, evo vidiš (vadi pasoš) Habzburgiše imperijališe ausvajs fir kebab entfernung und mit dem ćihu-ćihu faren (vraća pasoš), nego su se Turci izgleda opet su se pogubili negdje oko Sofije, prošli put kad smo ih čekali, oni došli do Sofije, pa su tri puna kruga oko Sofije obišli, pa na kraju otišli u Albaniju, izbili na more, pa poslali sultanu pismo kako je Austrija iskopala more, te da sultan šalje njima flotu da mogu preći. Dane: Je li more, što je ono u daljini? Mane: Koje? Dane (upire prstom): Ono, jebem te slepa. Mane: Kanda su Turci. Dane: A, lijepo, lijepo, biće uklanjanja kebaba i danas, to me već raduje. Mane: Dobra stvar u vezi uklanjanja kebaba je da to možeš raditi cio život i da ti ne bude dosta. Dane: Ma je l' ono oni jaganjce tjeraju, ćaću im ćaćinog? Mane: Kanda. Dane (vadi sablju): Aaaa, odavno nisam video Turaka koji imaju toliko intenzivnu želju za pogibijom. Zovi ostatak kumpanije, ja bi' da mi ovo koljemo, kume.
Brzo i pragmatično odrađivanje nečega, bez obzira na moguće negativne posledice ili smetnje u izvršenju. Ime dobila po kralju Stefanu Urošu II Milutinu Nemanjići (u narodu poznatom kao, jelte, kralj Milutin), koji je bio prvi zastupnik ove metode, podigavši četrdeset crkava od Dalmacije do Jerusalima, trsivši pet žena, pustivši muda toliko da je jedini u Evropi pobedio tatarsku hordu kana Nogaja, oslepevši sina koji se kurčio da mu uzme tron. Verovatno veći baja i od cara Dušana.
(Zamak Nemanjića u Nerodimlju, Leta Gospodnjeg cuie (iliti po današnjem računanju 1315)) Gospodar Boleslav ulazi na kapiju. Boleslav: Di ga je Milutin? Čuvar: Eno ga gore, opet je upao u neki trip da gradi manastir. Boleslav ulazi u svečanu salu. Milutin: ... i tako ti kažem, oću da mi sagradiš brod crkve od slonovače i zlata, a baci i malo rubina, nemoj da štediš da ne prođeš ko majstor Đurđije na tavče. Arhitekta: Razumem ja gospodaru, ali ne možemo ovde da turimo slonovaču, ima padne crkva sa stene pravo u more. Milutin: Onda raznesi stenu. Arhitekta: Ali gospodaru, ta stena ima četres iljada stopa, kako da je raznesem? Milutin: Otkud ja znam, ti si taj arkitekta ili kako se već sad to moderno kaže, ti bi to trebao da znaš, koj smo te kurac slali kod Jonisa u Smirnu, da viriš mladim Grkinjama pod suknje i piješ vino, pizda li ti materina? E de si Boleslave, kućo, nema te 100 godina, nešto si mi oslabio, šta je, nema više divljači kod tebe dole u Makedoniji, a? Boleslav: Ma nešto slabo ove godine, moram da se zadovoljim običnim prasećim i ponekim fazanom, nego nisam zato došao... Milutin: OOOOJ HREEELjLjAAAAAAAA! Hrelja: Izvolite, Vaše Veličanstvo. Milutin: Slušaj 'vako. Ima d'odeš gore do Raške, i vikneš vojvodi Momčilu da nalovi četres iljada srndaća i tries iljada jelena za mog druga Boleslava. On će verovatno da se nećka, u fazonu "nemam toliko", ali da mu kažeš da će da mu u suprotnom dođe Milutin, pa ima da najebe gore nego onomad kad mu je tašta sručila istopljeno zlato na noge kad ju je nazvao debelom Mađaricom. Jasno? Hrelja: Jasno, Vaše Veličanstvo. Milutin: E vidiš Boleslave, nešto sam naumio da sagradim još jedno 20 crkava, pa da pređem polako da gradim zidove, reče mi Nebojša kad je bio dole u Carigradu da su došli neki što jedu kerove, kako ono reče da se zovu....Šinezi, Minezi, neki takav zonfić, pa da su oni bili nekad davno u tripu da se pregrade on Mongola, te su izgradili zid duž cele granice, te sam ja mislio kad mi osvojimo Carigrad, Rim i Jerusalim, biće nam dosta, onda ćemo da se i mi ogradimo, al' da bude po jedan zlatni toranj na svakih 200 stopa. Boleslav: Da ne bude malo mnogo to, a? Milutin: Ma dobro, može i na 210 stopa. Ulazi čelnik Joakim. Joakim: Presvetli gospodaru, hteo sam da ti javim da se vaši sinovi Stefan i Konstantin opet takmiče ko će da poseče više vizantijskih vojskovođa, iako ste im vi to izričito zabranili. Milutin: I ko vodi? Joakim: ...Pa ja mislim Stefan, bar je vodio trinaest razlike, sad je negde prošlo poluvreme. Milutin: Ma pusti ih, nek se igraju deca. Nego ja imam jedan zadatak za tebe. Joakim: Recite, kralju. Milutin: Juče sam primetio da mi je Džeki nešto nervozan, izgleda da ga onaj Josif nije hranio dovoljno, pa sam ga preventivno obesio za noge na Zvečansku tvrđavu. Elem, pošto izgleda da magacin nema dovoljno hrane, moraćemo opet da idemo po zalihe. Joakim: Je l' opet Tatare, gospodaru? Milutin: Njih ćemo, mada mi je onaj prethodni kontingent izgledao kao neukusan za Džekija. Ako opet ne budu valjali, preći ćemo na Mađare, reko mi veterinar da oni imaju više proteina. Imaš tri dana da mi dovedeš jedno 200-300 Tatara, ali dobre da mi izabereš. Joakim: Bojim se da nećemo stići da ih izaberemo baš za tri dana... Milutin: Dva dana. Joakim: Ali... Milutin: Dan i po i idete sa drvenim sabljama. Joakim: Razumem, gospodaru. Milutin: I nemoj više da me nerviraš, ima da prođeš kao Vujica vojvoda sledeći put. Joakim: A kako je on prošao, gospodaru? Boleslav: Jesi primetio kako ćopa na levu nogu? Joakim: Da Boleslav: E pa to mu je iz detinjstva, kad je mazno dijamantski kliker Milutinu. Milutin: Dobar je čovek, ali dijamantski kliker je dijamantski kliker. Joakim odlazi. Milutin: Nego, što si ti beše Boleslave uopšte dolazio? Boleslav: Pa danas vam je svadba, kralju? Milutin: Svadba!? Boleslav: Pa da, jel se sećate da vas je mađarski kralj molio onomad kad ste ga uvatili za gušu da ga ne udavite u Tisi, već vam je dao onu svoju sestru za ženu. Milutin: Au, pa ja se toga ne sećam. Moram da batalim medovinu, izgleda da mi je neko stalno truje, valjda su zato danas umrli ona trojica što sve probaju pre mene, a i ja osećam neku gorušicu ceo dan. Boleslav: Biće da je tako, nego šta ćemo za ovu svadbu. Milutin: A jel bar neka pička? Boleslav: Pa nije da nije, kažu da ga je pola mađarskih grofova bacalo svakog dana misleći na nju u poljskim veceima. Milutin: Pa dobro, poslužiće koji dan.
Nesudjeni hipster svoje generacije. Dok su svi drugi zlikovci (iako je on za mene heroj, jeb'o mater onoj ptičurini) svakim novim gestom kršili sve moguće zakone ikad stvorene od strane čoveka i bivali mejnstrim, on je kukavac konstantno kršio i krivio zakone vremena i gravitacije. I što je još i najgore, uvek bi ispadalo da ih je iskrivio sam protiv sebe.
Ja, gledam Kojota kao klinac:
Iseče rupu na metalnom mostu, trkačica stane da jede tu, on iseče rupu oko nje, ceo most padne zajedno sa njim u ambis, trkačica ostaje na tom isečenom krugu lebdeći u vazduhu.
Naime, kada su zagoreli engleski humanitarci i doktori (jer njihove plavokrvne frigidne kučke nisu redovno davale pičke) krajem '70ih i početkom '80tih godina prošlog veka išli šatro da pomažu lokalnoj bedi u Kongu i Nigeriji, a ovamo su prcali svaku iole zgodnu crnkinju (a što da ne pak, ima se može se), naravno da su morali da zakače neku veneričnu bolest. Iako su znali za to, njih je boleo kurac (i to ne samo od silnog kresanja crnkinja), jer su oni bili nenadjebivi, u fazonu - ovi crnci nisu nikad čuli za penicilin i aspirin pa zato i umiru ko žuti, mi bre lečimo i malariju! Ehej, malariju! Ali kurac, maj čebs, nisi znao još za AIDS, i period inkubacije, pa si u pabovima vatao mlade studentkinje, jebao, lizao čmar tamo nekom francuskom turisti pederčiću, koji se posle vratio u zavičaj da obrađuje vinograd kod oca i strica koji ga je od malena seksualno zlostavljao. Pa je taj isti pederčić otišao u Pariz da nađe ženu svog života, jer mu je ćale reko da mora da nastavi porodičnu lozu, oće čovek unučiće da ljulja. On i jeste navatao neku, oće devojka, što da ne. Ima pare, vinograde, sad što je on derpe, nema veze. Naći će ona već jebača. I našla ga je. Neki Nemac što vozi stodvestrojku i kupuje kvalitetna vina od njenog svekra. A taj Nemac već ima ženu. Neku što mu zet namestio. Fina ženica. Ali kurac! Nemica je to! Jebe se ko štuka! Radodajka! Jebala se sa Milunom, gastabajterom iz Donjeg Mudova, čovekom koji nikad pičku nije video u rodnom selu. Došao iz bede u Minhen, iz traktora seo u Opel Askonu. Radi za 400DM nedeljno u nekom magacinu i to kod gazde što kupuje vina direkt iz Francuske! A nije čak ni ružan, onako, lepuškast mladić. Zapao gazdarici za oko. Došao posle godinu dana u rodno selo. Usput pojebao kurvu iz Slovenije. Iskopao temelj za kuću od zarađenih marona. Napravio najveću kuću u selu. Sa tri sprata i fontanom ispred. Oženio se. Dobio decu. Kasnije opalio neku gostujuću pevaljku u kafani... Nisi ti kriv Milune, krivi su oni Englezi...
