Izuzetno popularna zakletva među crnogorskom šabanerijom. Svako ko je došao u kontakt sa ovom izuzetno zanimljivom klasom ljudi bio je u prilici da je čuje, brat bratu, bar nekoliko puta. Obavezno se izgovara kao jedna riječ, brzo, uz neizostavnu uvjerenost da će slušalac posle pozivanja na najveću nacionalnu svetinju povjerovati i u najgnusniju laž.
-...i vozim ti ja do Budve, pičim sto peset na sat, bačam pod ručnu, pretičem na punu, spičio me adrenalin k'a manitoga! -Hm? -E! I neđe na p'o puta se naperi nečesova kolona sa šleperom. A ja reko, ako ću vas čekat pomamio se! Preteka' ti ja i kolonu cijelu, kad iza krivine murija. Gonili me, brate, neđe do Brajića, stić' me mogli nijesu u Audija! Zamaka' sam im poslije Cetinja. -Ne prdi, časti ti. -Ako lažem, ne pomaka se s' mjesta! Bez Brana moga osta'! Ako lažem, kam' mi u dom! Mrtve oči Stanki ljubio! -Ma lažeš, dajebeoca! -Ostrogami! ... -A brz je Audi, što jes' jes'
Drugari iz srednje škole, dobri učenici, perspektivni momci. Bili zaljubljeni u Zvezdanu, najbolju ribu u kraju, priča se da su obojica bili u vezi sa njom. Ekipa iz kraja je više volila Pericu, imao dobre fazone, pričao dobre viceve, dok su Dekija uvijek smatrali štreberom. Elem, došlo vrijeme za fakultet, otišli studirati u veliki grad, Deki kod starijeg brata Mihe , upisao medicinu, a Perica ostade sam, upisao i on kao nesto Pravnog. Našli i prve ribe na faksu, Deki smuvao neku Lacku ,solidna treba, a Perica navatao najbolju ribu u gradu, svi su pričali o tome. Studentski život je kod Perice uzimao danak, najbolja treba ,žurke, malo sna, a Deki nije mogao nikuda, samo knjiga, jer je bio pod Mihinom kontrolom. Nije prošlo dugo,skonta Perica da njega mala dribla a ne on nju, raskinu, poslije našao neku švabicu, pa grkinju, nikako da se smiri. Deki se u međuvremenu oženio sa italijankom srpskog porijekla Interkom Milanović, izrodili djecu Skudeta, Kup a prošle godine dobio ćerkicu Lišu, vele mala klempava k'o Dambo al' je Deki najviše voli. Postao Deki hirurg, obavlja najteže operacije. Vratio se Perica u svoju varošicu, u gradu pun kurac pravnika, nema posla, navata ga neka Jagodinka Palmić na bebu, a ima zajebanog očuha Dragana Markovića, i morade Perica u brak sa njom, nema druge. Dođe Perica nekad u kafanu pa kad čuje "Devojku iz grada" od "Slavuja iz Mrčajevaca" otvori se jadan, ma živa duša. Kaže :"Sretnem nekad Zvezdanu, malo je oronula, izgleda k'o posrnula kraljica, al' još ima sjaj. Ja sam igrao za raju, a Deki nije zanemario taktiku. Moj ti druže, ne voli ti život driblere, jebi ga"
Najkraći opis reljefa nekog mesta koje je smešteno visoko na strmoj planini, gde čak i koze koje tamo pasu travu moraju da koriste ručnu kočnicu, kako se ne bi otkotrljale niz strminu.
"Ma to ti je negde visoko na Kopu, tu i koza pase pod ručnom".
Emisija koja iz dana u dan, iz nedelje u nedelju pokušava jasno da nam stavi do znanja da nismo dovoljno dobri za EU. Fina voditeljka, savršeno podšišana umilnim glasićem govori o tome kako Švedska za ekološka istraživanja izdvaja čak 1% novca iz budžeta, dok Srbija (u ovom trenutku se sve menja, iskače joj vena na čelu i izraz čistog gađenja se stvara na njenom licu) ne izdvaja ništa(ovu poslednju reč izgovara takvim tonom da bi svako očekivao da u tom trenutku pljune na pod). Ona polako dolazi sebi i sa usiljenim osmehom najavljuje još jedan od priloga pod naslovom na temu "Kod-nas-je-tako-dobro-da-vam-ne-bi-dali-da-uđete-u-EU-ni-da-nam-date-još-tri-kosova"
Stanovnici Pukovca, sela blizu Leskovca, zajebani kao kratko ćebe, nezgodni kao tesne gaće. Strah i trepet južne Srbije. Ne plaćaju struju već petnaestak godina. Ulaze u medjunarodni voz u Leskovcu i vuku sigurnosnu kočnicu kad stigne u Pukovac. Ko nije dobio tepanje u Pukovac nije ni bio u Pukovac.
Zajebani su više nego Matevčani jer Matevčani svoje protivnike gone na sudu a Pukovčani svoje gone kroz njive pa do Morave mutne vode 'ladne gde ih uz pomoć pukovačke kobre udešavaju tako da ne valjaju ni bogu ni ljudima.
Omiljene žrtve su im fudbalske sudije i radnici Elektroprivrede. U poslednje vreme sudije duvaju u pištaljku i dižu zastavicu čim neko predje na pukovačku polovinu terena pa se broj invalidskih penzija u Fudbalskom savezu Srbije naglo smanjio. Nesrećnici iz Elektroprivrede još uvek nisu shvatili sa kime imaju posla pa im se dešava da im Pukovčani vežu šarplaninca za banderu kad se popnu gore da isključe struju.
Postoji priča da su se u autobusu potukli kondukter i Pukovčani, vozač je zaustavio autobus pored puta i zajedno sa kondukterom odmaglio što dalje a autobus su pokupili nedelju dana kasnije. Ovo naravno nije tačno, svako ko ima dva grama mozga bi čekao najmanje pola godine da ga malo zaborave pa da se vrati po autobus.
Na onom svetu duše Vikinga, Vandala, Huna, Mongola i ostalih strašnih ratnika mirno napuštaju prostor ispred nebeske zadruge i idu da cirkaju negde gde neće da smetaju pokojnim Pukovčanima.
Tablice zakačene na vozilu koje, između ostalog, imaju i ulogu da "pomognu" vozačima da što bolje slože psovku i da što lakše pronađu zajednički jezik sa drugim vozačima. U zavisnosti od one skraćenice koja stoji pre broja, vozači tačno znaju čiju majku trebaju da pominju.
Nišlija u Beogradu: Ajde bre seljačino južnjačka, pa možda tako voziš u onoj tvojoj zapizdini, ali ovde bre mora brže to malo.
Beograđanin u Nišu: Vidi iseče me! Pa pizda li ti materina beogradska, idi bre u Beograd pa tamo tako vozi, govno beogradsko nadrogirano.
Užičanin u bilo kom većem gradu: Ajde bre malinaru šugavi, idi kući pa vozi tako traktor na njivi, govedo zemljoradničko voćarsko ; ajde bre muslimančino.
Vojvođanin negde ispod Dunava i Save: Ajde bre Mađaru govnjivi, vuci to govno malo brže, idi bre u Mađarsku pa vozi to govno.
I tako u nedogled, Zaječarce šalju na Gitarijadu, Leskovčane na roštilj i da sade papriku, Pančevcima psuju majku radioaktivnu, a strancima... strancima psuju sve po spisku, tu nema predrasuda.
Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.
-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj! -Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC! -Jeste, i to u erekciji, moj lično! -Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret... -Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem! -Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim. -Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!
-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu... -Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!
