Po starijim ljudima, veoma sposobno biće. Ima sposobnost da se nečujno kreće, penje uz oluk, odlikuju ga nadljudska snaga, brzina i lukavstvo. Tačno da pomisliš da se vredi početi drogirati zarad svih tih mogućnosti.
-Sinko, zatvori prozor kad budeš izlazio. Zbog narkomana! -Zaboga baba na petom smo spratu, nije pauk! -Narkomani su to sine, njima kad zafali droge oni ne biraju način!
--------------------------
-Deco, pazite se narkomana da vas ne napa'nu! Oće oni to... -Kevo šestorica nas je, imamo sedamsto kila zajedno, gde će na nas. Nije lud! -Ne znam je l' lud, ali je drogiran sinko. Kad se nadrogira može u tom bunilu šta 'oće...
--------------------------
-Nemojte deco da vas neki narkoman nagovori na drogu... -Baba nismo maloumni, a i narkomani imaju pametnija posla... -Lukavi su oni sine, navuku vas na zlo pa vam kasnije prodaju! -Jeste baba, žešći su naratori i manipulatori! Tačno dominiraju pričom... -Ne filozofiraj nego pamet u glavu!
Kad vam zafali par dinara na kasi, a ne sitni vam se krupnija novčanica.
Kasirka:"Vaš račun iznosi 75 dinara." Vadim 70 dinara, ali mi fali onih 5, da ne sitnim crvenu. Kasirka me gleda kao da joj tih 5 od usta odvajam. Ja: (Mamicu joj bezobraznu, zinulo joj dupe za 5 dinara, a 300 puta sam im ostavio, sledeći put ću da im ostavim k***c, ima 50 para da čekam!). Sklanjam onih 70, vadim hiljadarku i dajem joj. Veštica vraća kusur uz osmeh i otpozdravlja:"Hvala, prijatno!" Šta bre prijatno, presede mi kupovina, ali se ipak iskezim i izađem iz prodavnice.
Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.
Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:
-Kolega Šešelj, izvolite. -Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni. -Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led. -E onda dobro. Skida sako, seda na stolicu. -Kolega, izvucite karticu sa pitanjima. -Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite. -Molim vas, kolega, izvucite karticu. -Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće. -Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu. -Ako je do procedure, onda dobro. Izvlači karticu, pročita je i kaže: -Mogu li da zamenim pitanja? -Zašto, ne znate ili niste sigurni? -Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije. -Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje. Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu. -Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje. -Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola? -Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka. -Dobro onda. I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara: -Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu... Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...
Knjiga u kojoj se objašnjava kako da se lepo ponašaš, a u kojoj se nudi hiljadu opcija kako da ispadneš smešan, ili da misle da nemaš muda, ili da deluješ kao manijak ili čudak.
Bacimo pogled na nekolicinu pravila:
PRAVILO: Osoba niža po položaju se ne obraća osobi višoj po položaju dok joj se ova ne obrati. POSLEDICA: Vraćamo se u period klasnog raslojavanja. Ako si kmet, ima da ćutiš i trpiš i nikom da se ne obraćaš. ____________________
PRAVILO: Razgovor sa muškarcem obavezno započinje žena. U prisustvu žene je poželjno smeškati se i gledati u oči. POSLEDICA: Stojiš pored žene, ćutiš, gledaš je u oči i keziš se kao manijak, a ona se usrala, gleda kako da pobegne od tebe, misli da ćeš da je siluješ. ____________________
PRAVILO: Ako je stepenište široko, muškarac ide ispred žene niz stepenice, a uporedo uz stepenice. Ako je stepeniše usko, prednost treba dati ženama. POSLEDICA: Penjete se uz usko stepenište, a ti pustiš komšiku da ide ispred, pa ona pomisli: ''Garant hoće pod suknju da mi gvirne. Manijak!'' ____________________
PRAVILO: Ako pri ulasku u lift primetite još nekoga u hodniku, treba zadržati vrata i ponuditi im da uđu u lift. POSLEDICA: - Gospođice, ulazite u lift? - Ne, hvala! (U sebi misli: Bože, hoće čovek da me u liftu napastvuje!) ____________________
PRAVILO: Prilikom vožnje liftom, treba stajati licem okrenut ka drugoj osobi. POSLEDICA: Ona stoji i gleda se u ogledalu, a ti stao iza nje, isto se gledaš u ogledalu. Ona misli: ''Šta hoće ovaj ludak i što mi diše zavrat?'' ____________________
PRAVILO: Muškarac je taj koji treba da zove konobara, ali nikako mahanjem ili dozivanjem, već očima. POSLEDICA: Ti kolutaš očima pola sata i bečiš se konobaru, a on te ne konstatuje, pošto gleda u sise onoj ribi što sedi pored šanka. ____________________
PRAVILO: Pri dolasku na posao se obavezno pozdravljamo sa ostalima. Tokom razgovora sa kolegom se možemo interesovati za njegovu porodicu i ljubazno postaviti pitanje. POSLEDICA: - Kolega, šta Vam radi žena? - Šta te boli kurac šta mi radi žena? ____________________
PRAVILO: Čak i kada smo ubeđeni da naš sagovornik ne govori istinu, nikada mu ne treba reći ''Lažeš!'', već prećutati ili eventualno reći ''Možda se varaš''. POSLEDICA: - Jebote, opalio sam sinoć onu komšiku. Kako je dobra jebaljka, ne bi mi verovao. Triput smo se kresnuli! - Možda se varaš. - Ti mene zajebavaš?
Mesto gde su Rimljani tukli Avare, da bi potom Avari i Sloveni tukli njih, a onda Sloveni tukli Kelte i Avare, te potom bili tučeni od strane Turaka i Ugara, koji su se tukli i međusobno, da bi na kraju Turci bili potučeni, a Slovenima ostalo da se tuku s Ugarima, potpomognutim Austrijancima, koje su potpomogli Nemci, kojima nije bilo dovoljno da se jednom tuku, nego su došli po još, da bi, na kraju, kad nije bilo više nikog s kime bi se tukli, Sloveni počeli da se tuku međusobno.
Običaj da se, po ugledu na premijer ligu, kalčo i ostale vrhunske lige, utakmice igraju nedeljom. I dok se u prvim ligama takmiče timovi u kojima igraju odgovorni i dobro plaćeni profesionalci, u našim beton i džej ligama uglavnom igraju mladi izgovori za sportiste, koji u suštini vole fudbal, ali ne mogu da se suzdrže od odvaljivanja alkoholom subotom (vikend jebiga). Treneru ostaje jedino da se nada da su igrači rivalskog tima sinoć popili više od njegovih. Ako rešiš da suspenduješ pijane, nećeš imati igrača ni za prvu postavu, tako da trenerima ne preostaje drugo do da gledaju kako im komirani igrači pogubljeno trče po terenu, peglaju kraj aut-linije, i cilj im nije da pobede, nego da živi dočekaju makar poluvreme.
- Pedja ti si trezan, ti čuvaš desetku. Ja ću sedmicu, sinoć sam bio sa njim kod njega u selu u kafani, dobrano smo se upropastili. Pa da ne mučimo jedan drugog, nama dvojici i nerešeno odgovara - mi ćemo polako..
Ukazuje na toliki stepen napaljenosti, da kada bi muška jedinka uletela u žensko međunožje, već bi u prvom minutu opiljci ko od drveta toliko leteli, da mu ni najnovije "Štil" naočare ne bi pomogle da sačuva oči.
...iskrivljeni društveni moral današnjeg čovjekovog sociološkog habitusa, kazuje da se ove tri notorne vrline mogu dokazati samo na "junačkim megdanima", "zaostalim viteškim dvobojima", "muškim ponosom", tj-"borbom za ispravnu stvar"... ...ali čojstvo, junaštvo i čast se nikada nisu dokazivali na megdanima, dvobojima ili ponosom, već brigom, nježnošću, pomaganjem, saradnjom i prije svega saosjećajnošću i saživljenjem...
npr:
Nije častan onaj koji se bori za svoju zemlju na bojištu, i ima pregršt odlikovanja,znački i znamenja ali u svom "drugom životu" kod kuće, ženu ponekad iz "samo dobre namjere"-šibne, sa djecom se ne bakće, vodeći se mišlju-"ženo tvoje je da vaspitavaš"...
No častan je onaj koji nema niti jednog odlikovanja iz rata, a prošao je što i ovaj gore pomenuti, samo se nikada nije trpao u prvi red, a kada dođe kući svoju ženu prvo zagrli, i jedva čeka ćerku u krilo da stavi, a sina da pomiluje po glavi...
Praporci i zvona su samo vanjski izgled, perije koje služi samo za pokazivanje...
Čojstvo i junaštvo nije kada se znaš dobro potući, za drugove daješ sve a kući majka ti radi deset poslova, otac iako je u penziji i dalje zarađuje za tvoje hirove, a ti dođeš domu svome i niti pereš sudove, niti usisavaš, niti hoćeš da prašinu pobrišeš, jer se vodiš mišlju-"sramota me je da radim ženske poslove"...
Čojstvo i junaštvo je kada si tu uvijek za drugove, ali prvo kući da odradiš poslove, nebitno da li majci, ženi ili djevojci...
Ne mjeri se čojstvo razbijenim glavama, već koliko si ih uspio sačuvati od razbijanja... Ne mjeri se junaštvo sa tim koliko si spreman sebe dati, već koliko si spreman razumijeti druge...
Nezaobilazna pesma na srpskim veseljima. Uz nju se bar par minuta osetiš zajebano - zato što si Srbin i zato što si pijan.
U BOOOOOOJ KRENITE JUNACI SVI KREEEEEEN'TE I NE ŽAL'TE ŽIVOOOOT SVOOOOOJ... . A: Dođe mi da uzmem pušku i da odem da jebem mamu amerima. B: I meni brate...gde si služio vojsku? A: Civilno, u crvenom krstu, ti? B: Ja civilno u nekom bolničkom restoranu. A: Do jaja, aj idemo da pevamo B: ajmo... KREEEEEEEN'TE I NE ŽAL'TE ŽIVOT SVOOOOOOOOOOOOJ!!!
