Seljački urađena prezentacija.
Rečnik / autori
33
33Срки11
na Vukajliji od februar 2012.viđen 6. sep 2016.
0 definicija0 odabranih0 poena
Period od dve godine. Vrlo kratak vremenski rok, samo što nije.
Piše se malim početnim slovom i ne treba ga mešati sa političarem
po kome je nazvan, a čije ime se piše velikim početnim slovom.
Odnosi se isključivo na period čekanja na događaje u budućnosti
(nije neophodno da do njih i dođe), ali je zbog čestog ponavljanja
počeo da se koristi i u drugim uslovima.
Olimpijske igre se održavaju svaka dva vučića.
Osnovno obrazovanje traje četiri vučića.
- Jao Mico, otkad se nismo videle, sigurno ima dva i po, tri vučića.
Vidi ti ovog malog, al si porastao...
- Jeste, puni tri i po vučića, sad će u školu.
- I ti računaš u vučićima?
- Pa lakše mi kad kažem koliko imam vučića nego godina, odmah se osećam mlađe.
Mučni trend domaćih piar i marketing stručnjaka, specijalizovanih za iritiranje i idenje na izvesni živac. Najčešće su u pitanju prepevi nekog domaćeg evergrina, tek da ti brzo uđe u uši, a još brže ogadi original.
Smelije kompanije se čak odlučuju za potpuno originalnu kompoziciju, pisanu od nule, koju će zatim forsirati na svim programima u jutarnjim časovima da te podmuklo teraju da je tokom dana pevušiš. Ah, da... toliko se umeju osiliti i umisliti da su kreirali hitčinu da će radi dodatne reklame organizovati nagradne igre gde će animirati potrošače da šalju snimke u kojima je cilj što bolje i interesantnije otpevati to govno od numere.
Smislite neku dobru reklamu, jebale vas sigurice sa stihovima ispod kojih bi i Kaleta Gospodara Vremena bilo blam da turi svoj potpis!
(Zdravko - Pjevam danju, pjevam noću)
"Tempo danju Tempo noću,
Tempo ima sve što hoću"
(Čorba - Nemoj srećo, nemoj danas)
"Mi smo eto tu iz kraja, nije život jedna Maja
Popij jedan Jelen za nas, hajde Mićko, hajde danas"
(Zdravko - Jedina)
"Dis je jedini od svih,
Koji ima šta mi trebaaa"
(EKV - Krug)
"Ovaj klip sam posejo, ovaj klip sam stvorio
Ovaj klip sam ubrao, pa opet zasejo
Žetva misli, žetva zna, sve što znamo ti i ja
ZP hibrid voli, ZP hibrid nosi, ZP hibrid razbija"
(Various Artists - Bože pravde)
"Todoriću, ti što spase od propasti dosad nas
Čuj ti odsad naše glase, privrede nam budi spas
Moćnom Ideom štiti, brani budućnosti srpske brod
Agrokore, Bože hrani, GMOom srpski rod"
--------------------------------------------------
- Dragi, možeš li da me snimiš časkom ovde, hoću da otpevam nešto?
- E, kul, ubiše mi maločas paladina, a zaneo sam se i nisam tri sata sejvovao, taman da malo iskuliram. Hajde, počni.
- Evo... khm, khm... JUHOR IDE UZ SVEEEE, JUH JUH J...
- Stani! STANI BRE! Šta to radiš, ženska glavo?
- Nisi čuo za pregenijalni #JuhorFaktor? Pa pevam pesmu za njihovu nagradnu igru.
- Nagrada? Kakva je nagrada za ovo blamiranje?
- Najboljoj izvedbi daju zalihe njihovih proizvoda. Ja sam uverena da imamo šanse, sigurna sam da imam to u sebi.
- Čekaj, ovo radiš za paštetu?
- Pa d... čekaj, šta ćeš bos na terasi?!?
Još jedna faza koju dečaci moraju da prebrode kako bi postali ljudi. Poput životinjskog zova na parenje, u srednjoškolskom dobu se javlja želja da se oproba kafanska atmosfera. E sad, to ne bi bio ugođaj da to nije ona kafana koju su čak i lokalni klošari prestali da obilaze u širokom luku.
Negde predveče, ulaze stidljivo dva najbolja druga u zabačenu kafanicu. Unutra domaćica i čovek srednjih godina koji joj je pomalo švaler, pomalo jebač, a pomalo i nije, pijan i izjada se...
obojica u glas(zbunjeno): Dobro veče...
Domaćica otpozdravlja, švaler se smeška...Sedaju za prvi sto, svako katapultira svoju mrtvu muvu sa stoljnjaka...
1. drug: E aj ti naruči rakiju, ja baš i ne znam koje postoje. Koja je najbolja?
2. drug(nimalo iskusniji): Videćemo... Izvin'te...
domaćica: Izvolite?
2. drug: Dve rakije. Koje imat...
domaćica(prekida ga): Može rakija. Evo...(vadi iz trulog frižidera neku univerzalku(tzv. usvinjovaču) i viče): Hoćete li i vodu?
1. drug(tiho): A joj, pa je l' tako gadna?
2. drug(sležući ramenima): Jebem li ga... Ne treba!
domaćica: Evo rakijice...
Dvojica drugova uzdišu, kucaju se, i onako s nogu je stuku na eks.
1. drug(kašlje, zamalo nije zaplakao): Dobra!
2. drug(jedva izgovara): Je l' može ona voda?
domaćica: Dolazi...Evo...
1. drug: Ja bih da platim odma'.
domaćica: 40 dinara.
1. drug: Ne, ne, obe.
domaćica: Pa da, 40.
Nešto se gadno skrljalo u kosmosu, administrator je obavešten. Trunka aminokiseline je nekako evoluirala u amebu, zatim u jazavca, pa direkt u organizam pod oznakom Miloš Biković. Po zanimanju metaglumac, što znači da glumi glumca, nešto slično kao Kičić, s tim što je Kičić ponekad i šaljiv.
Otkud Biković tu, da ne kažem koji kurac? Neki kažu: filmska traka je pukla, pa su je zalepili i on se odjednom pojavio. Drugi kažu: ovaploćen beskonačnim predanjem Siniše Pavića Mirotočivog. Niko ne zna zasigurno.
Bilo kako bilo, nanizali su se uspesi i paleta karakternih uloga. “Smoreni klinac”, “smoreni tinejdžer” i “neki smarač 2” brzo osvajaju simpatije publike.
Kenjao je često, prečesto, na setu su imali problema sa kujnom, pa je fasovao neku salamonelu. Stoga mu je i grimasa ostala u grču, koji se povremeno smenjuje sa zabrinutošću klase “kuća mi pod hipotekom, žena kod njenih”.
Trudi se on, ne kažem, muči da iznijansira svoju umornu facu, te tako dobijamo: “smooor”, “smorčina”, “smorček” i “he-he, ne, ipak smor”. Da ne grešim dušu, tu je i osmeh. Naravno, i taj osmeh je sam po sebi interna borba, te izgleda poput grča Galvanijeve žabe. Ono: Toma Nikolić na prvom času lepog ponašanja, lekcija: kurtoazni osmejak, kezić do četvorke okuzalno.
Napunio je mladi talenat i tabloide, dokazujući da je privatan život samo njegov, hajde, dođite kleti paparaci da snimite kako ću to da dokažem pred svima da imam svoju privatnost. Pajsad.
Član je partije, mason i/ili Mandrak, nema četvrtog objašnjenja.
- Pazi ga onaj lik kakosezvaše iz Montevidea postao zaštitno lice Avona!
- Šta reklamira? Smor dnevnu-masku sa papajom, a?
Pičku nikad video nije. Ali baš ona klasična budala koja misli da sve što leti, da se i jede. Zamuženko klasični koji će jebati tek kad mu neka tetka provodadžiše komšinicinu rođaku sa Peštera.
- E, da vam pričam, stoje dve devojke juče u klabingu za šankom, ja im priđem, i pred njima onako mangupski zaližem obrve izrknem se i pljunem i kažem ''Ćero, ko te jebe da mu ja popušim''. Uzela mi ona jedna broj, rekla je da će da me zove...
- Brate ti si beše rođen na carski rez?
- E jesam, od kud znaš, toliki sam car?
- Ne nego izgleda ko da pičku video nisi...
- Nisam toliki debil bre, video sam kevinu pičku! Kad se kupala pre neki dan xe xe...
- Daj vodite ovog pajsera, ubiću ga!
ili "idiotski dan". Dešava se s vremena na vreme. Nazvan verovatno po nekom Gligoriju iz nepoznatih razloga, možda baš zbog tog Gligorija.
Ustaješ iz kreveta u ponedeljak ujutro, sat si snuzovao deset puta i kasniš. Provizorno odbiješ krmelje, uredno svim ukućanima kažeš dobro jutro.
- Dobro jutro svima.
- Dobro jutro, Gligorije.
Ti se ne zoveš Gligorije.
- Koji Gligorije?
- Pa ti, Gligorije.
Izlaziš iz kuće vrteći glavom i ideš na posao/u školu/u pičku materinu. Na ulici se ljudi okreću za tobom. Čuješ njihov šapat: "Gligorije... Gligorije..." Kakav Gligorije koji krasnodar? U punom autobusu ti ustaju ljudi da sedneš i bojažljivo te gledaju. "Gligorije!" Deca počinju da plaču. Kontrolor se mršti ali ne sme da ti kaže da izađeš, sam skontaš i izađeš. Usput nailaziš na svoju devojku, koja te gleda zgađeno vrisne: "Gligorije, fuj!" i pobegne. Stižeš na posao odakle te izbacuju.
- Zašto?!
- Mi smo ozbiljna firma! Ne treba nam neki Gligorije!
Sediš u parku kao Mita Pantić. Prolaznici te gledaju, neki sažaljivo, neki zabezeknuto. Svi kažu samo jedno: "Gligorije". Prilazi ti neki čikica sa šahovskom tablom pod miškom.
- Jeste li za partiju, Gligorije? Mogu li da Vas zovem "Glišo"?
- Ama kakav Gligorije, čoveče?
- Pa vi, mladiću.
- A po čemu to?!
- Pa piše Vam na čelu da ste Gligorije.
- MA KAKAV GLIGORIJE? ŠTA TO ZNAČI GLIGORIJE?!
- Ne, stvarno Vam piše na čelu. Govnetom.
Rimovano naravoučenije: Piješ vinjak, a gladan - sutradan je Gligovdan.
Kratak siže: u početku Gabrijela živi u štali, nema jednu nogu, gluva je, slepa, nepismena i siromašna. Nema za hranu pa mora da jede šljunak.
Posle 100 epizoda Gabrijela i vidi i čuje. U 120-toj epizodi izraste joj noga. U 150-toj epizodi postaje direktor banke.
U 250-toj epizodi dobija napad slepog creva, svi muskarci u seriji plaču. U 300-toj epizodi saznaje da ima oca, brata, majku, očuha, jetvru i svekrvu, i da su svi oni veoma bogati te je samim tim i ona bogata naslednica. Svi muskarci u seriji plaču. U 312-toj epizodi saznaje da joj je otac sam sebi brat blizanac a da joj je majka umrla čim se rodila. Svi plaču, naročito se u tome ističu muški likovi.
Dve epizode kasnije banka koju vodi bankrotira, svi je mrze, ona plače, svi u seriji plaču. Plače i režiser i scenarista i koscenarista.
Ta epopeja traje cirka 20 epizoda.
U 340 epizodi vraća se do štale u kojoj se rodila i tamo joj gatara kaže da ce imati sreće u životu. Plače Gabrijela, plače gatara, plaču svi muskarci u seriji, plače moja baba koja prati tu seriju, plačem i ja jer je Gabrijelu konačno krenulo.
Na kraju, posle 500 epizoda proročanstvo se ispuni, moja baba počinje da prati drugu špansku seriju u kojoj, na početku, Lusinda živi u štali, nema jednu nogu, gluva je i slepa...
Naziv za tu čestu situaciju kad se sjebe šmi, pa smo primorani da na laptopu koristimo tač-ped.
Ona: Šta mi radiš, ljubavi?
On: Evo, mučim se... Nedostaje šmi.
Ona: Awwwww... Ti meni nedostaješ...
On: Ma, ne, bre. Šmi mi nedostaje.
Stariji čitali, mlađi igrali.
Prvi red: Uglavnom štreberi, zapisuju revnosno od profesorovog "dobar dan" do "doviđenja", uz po mogućstvu ispravljenu glavu jer smatraju da postoji šansa da profesor upamti baš njih od 1000 studenata.
Drugi red: Isključivo štreberi, oni koji u sebi psuju familiju ovima iz prvog reda jer su stigli pre njih na predavanja i zauzeli im mesta.
Treći red: Štreberi kasnioci, bila gužva po gradu pa im je kasnio i autobus. Psuju familiju ovima iz prvog a i ovima iz drugog, u sebi naravno dok se keze profesoru.
4. - 7. red: Oni što završavaju faks u roku, tu su da isprate šta treba, zapišu po nešto, gvire šta pišu ovi iz trećeg reda, za slučaj da nisu čuli nešto od "ovih iza".
"Ovi iza" (8.-poslednji red): Realno boli ih. Jedan je došao na predavanje jer je čuo da je profesorka dobra riba, dvojica sede tu jer im u studenjaku ne radi grejanje, ostali igraju zanimljive geografije. Da studiraju geografiju možda bi i završili u roku, u suprotnom "nema 'leba".
Nauka s kojom se prvi put susretnemo negde oko šestog razreda osnovne škole. Nekima predstavlja problem, nekima ne, ali ono što je kod nje najzinimljivije jeste da što je detaljnije izučavate sve više saznajete o nesavršenosti njenih jednačina, ogleda i zakona sve u svemu.
6. razred: F=m*a
Dakle sila je jednaka proizvodu mase i ubrzanja.
1. godina: F=m*a
Sila je jednaka proizvodu mase i ubrzanja ako zanemarimo ostale faktore.
3. godina: F=m*a
Sila je jednaka proizvodu mase i ubrzanja ako zanemarimo ostale faktore, sa eventualnim manjim odstupanjima u zavisnosti od mesta na planeti Zemlji gde se održava ogled.
4. godina F~(približno jednako)m*a
Sila je približno jednaka proizvodu mase i ubrzanja jer ni za jedan eksperiment ne postoje idealni uslovi.
1. godina studija:
Kada smo kod F(sile) zaboravite sve što ste do sada znali o njoj a pogotovu onaj glupi obrazac F=m*a. Da je tako jednostavno svi bi se bavili fizikom.
3. godina studija:
Dakle suštinski gledano F ne postoji, tačnije F je apstraktan pojam i u prirodi NE postoji.
4. godina studija:
Osim što F ne postoji ne postoje ni M ni A jer ni oni zapravo nisu dokazani u prirodi već su samo uzeti radi jednostavnijeg pojašnjenja i formiranja obrazaca.
Kraj studija: Ništa mi nije jasno, odoh da predajem fiziku deci.