Posledica otkopčanog šlica.
- Sinko, izletila ti kurčina!
- 'Fala baba.
Rečnik / autori
IL
illusionist
na Vukajliji od april 2010.viđen 3. apr 2015.
104 definicije0 odabranih2.496 poena
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Ukidanje vojne obaveze.
Konačno! Na opštu radost svih prisutnih.
Dobre strane- tetovaže sa ramena i podlaktica tipa JNA78 će zameniti mnogo lepše, lepršavije s logoima vrtića i staračkih domova gde se bude civilno odsluživalo, jedva čekam da vidim Leptirići 2012., Naša radost 2011, Suton sreće 2011. itd.
Žene će aktivnije da se uključe, oklagije i varjače će da zamene topovima i haubicama, nećeš majci ti sad da se zajebavaš tako olako, stiže tebe maljutka u po čelenke, kakvi bre više tanjiri i ostali escajg.
Odahnuće majke sada maloletnih sinova.
Loše strane- Izbija se jedna od najtema za razgovor na okupljanjima za muškarce, već mi nedostaju sve one priče kako su bili najveći mangupi u kasarni, imali kapetana, vodnika, desetara zajebanog ali pravednog i ostalo što ide u paketu.
Ukida se ultimat odgovor na ženino- A kad sam se ja porođala a on odgovori -A kad sam ja u vojsci bio.
Tog mi baš nešto žao.
Majke ženske dece, sada maloletne, treba da se počnu zabrinjavati, šta ako odluče da za koju godinu ispune tatin san o sinu kojeg nikad nisu imali pa se prijave u vojsku a dobri NATO ih naravno pošalje put Avganistana i Iraka da tamo brane srpske interese?
Sve u svemu-dobro je, sad muškarci mogu nesmetano da se posvete kladionicama, listićama i uplatama. Ta je tema nepresušna.
Zbogom oružje, zdravo nargilo!
Ja, ti i mi.
Svi se mi proseravamo ciframa... "Mi smo njima toliko, oni su nama toliko"... U suštini cifra je fenomenalan mehanizam odbrane. Ako sve predstavljamo kroz cifru, sve ima manju vrednost. Nešta nije toliko bitno. Par hiljada dinara je par stotina evara...
Ponekad se pomera gore, ponekad dole da bi izgedalo lepše ili ružnije. Svi se mi konstantno svađamo oko cifara. Da li je u Jasenovcu pobijeno 700 000 ili "samo" 70 000, da li je u Srebrenici ubijeno 6 000, ili "samo" 1 200...
Cifre koristimo da ne bi morali da zamišljamo scenu. Kada neko kaže 50 miliona mrtvih u II svetskom ratu, mi vidimo mentalnu sliku petice i sedam nula... i baš toliko nam i vredi ta slika. Možda se neko zamisli i kaže to je veliki broj, ali NIKO ne može zamisliti ni 1000 mrtvih, a kamoli 50 000 000. Hiljadu mrtvih... hiljadu tela koje se raspadaju, hiljadu porodica koje plaču, hiljadu planova, želja, ljubavi, sećanja...
I sada pomnoži.
Na kraju se svi mi svodimo samo na cifru na nekoj listi.
Staljin je rekao "jedna smrt je tragedija, milion je statistika".
Ljudi ovo predstavljaju kao oličenje njegovog zla, ali u stvari to je surova istina. Sa jednom smrću mi možemo da se poistovetimo. Možemo da sažaljavamo mlad život i njegovu porodici... Milion je samo broj u našoj glavi, i poludeli bi kada bi pokušali da vidimo šta zaista znači milion mrtvih.
-------------------------------------------------------------------
Na kraju sam iznos cifre nije bitan, jer ništa nema vrednost kada se svodi na broj.
Ti si centarfor, mlad i perspektivan.
U odbrani tvog tima nalaze se tvoji roditelji, koji ti daju stabilnost i sigurnost. Stub odbrane, štoper - to je tvoja majka, koja će previše često da pazi na tebe, toliko da će zaboraviti na protivničke napadače. Iako je to u većini slučajeva nepotrebno i ometa te, to je samo njen strah od tvog eventualnog postizanja autogola.
Ćale je bek, uleteće često iz odbrane da ti pripomogne, ali će se vratiti brzinom Roberta Karlosa - ne samo da popuni rupu u odbrani, već i da štoper ne bi primetio njegovu preteranu slobodu u igri.
Babe, tetke, ujaci - bave se svojim zadacima, ali će povremeno da te "izbace" nekom novčanom donacijom, kao što zadnji vezni ume iznenadno da "spoji" svog špica sa golom.
Braća i sestre su poput nekadašnjih, klasičnih krila - probiće pored auta i uputiti ti centaršut u vidu saveta ili neke slične pomoći. Mada umeju da budu i poput savremenih krila - praktično tvoj partner u napadu.
Najbolji drug - polušpic, plejmejker, tvoj najbliži saigrač. Vašim bravurama i duplim pasovima jurišaćete i na najjače, i na najgrublje odbrane. Izvodićete egzibicije. Ponekad neće ići sve po loju: upadaćeš u zamke, kasniće pasovi, ali i ofsajd je za napadača.
Padaće het-trikovi i crveni kartoni, neko će na svom putu dobiti stalnog partnera u napadu, neko će ostati ptica selica, ali zapamti jednu stvar - kompletan napadač je samo onaj koji igra u oba smera, koji radi za svoje saigrače isto kao što i oni rade za njega.
Pokretači mladog, poletnog čoveka sve do dana kada prestaje da biva mlad i postaje ogorčen - tada ti isti, ali sada već neispunjeni snovi postaju noćne more, košmari.
Noćna mora svakog tinejdžera sa malo paranoičnijim roditeljima. Negativna aktuelna dešavanja koja se, po mišljenju vaših roditelja, šire kroz vazduh i koja će pogoditi baš vas, kao neki domino efekat, Iako vi uopšte niti znate o čemu se radi niti ste u toku.
-Kevo, odo' ja u grad.
-Nemoj sine večeras. Je l' si čuo bila je neka masovna tuča u Novom Pazaru?!?!
-Dobro bre šta ja imam s' Pazarcima?! Odo'.
-More vraćaj se 'vamo!
-Idem do drugara, kevo.
-Ne idi sad! Jure Mladića!
-Pa šta ja imam s' tim?!
-Možda bude neka racija pa uhvate tebe! Vidiš ovi Belgijanci uhvatili nekog slikara ni krivog ni dužnog.
-Ma ja sam pljunuti Ratko! Id...
-Sedi kući bre!
-Ćale idem na bazen.
-Nemoj da ideš na bazen konjino je l' si čuo što se neko dete udavilo u moru u Crnoj Gori?!
-Ćale ej! Ja idem na b-a-z-e-n!
-Sedi kući more!
-TV: U diskoteci poznatoj pod nazivom "Trideset trojka" došlo je do
pucnj...
- Bolje ja ovo da ugasim da ne čuju moji neće da me puste na rođendan večeras.
-E ćale, je l' si čuo što u Teksasu u nekoj srednjoj školi bio masakr danas?! Troje poginulo i dve ranjene devojke. Da ne idem ja u školu danas a?
-More šta mene boli kurac za Teksas, marš u školu!
-Tako sam i mislio.
Kod nas nekako,sve je teže postati alkoholičar, jer da bi u Srbiji bio alkoholičar moraš da se ne trezniš nedeljama, po nekoliko meseci. Što u Evropi smatraju alkoholičarom, to je kod nas običan vikendaš, ili rekreativni alkos.
No, najlakše ih je podeliti po tome kakvi su kad se napiju i po tome koliko često piju.
Prema ponašanju kad se napiju dele se na:
-Volim-vas-sve tip:
Lik koji kad popije ide od osobe do osobe, godine i pol nisu bitne, ionako tada sve voli, ljubi, grli. Često najbolji likovi na pijankama, zagrli te dva minuta ispriča ti kako te je oduvek gotivio al' kako nikad nije imao prave prilike da se druži sa tobom, ako si muško, ako si žensko, kako je zaljubljen u tebe, od pre jedno pet minuta, ili pačića, zavisi, uglavnom, kažeš mu da moraš da ideš i neće se naljutiti.
-Ajde-da-im-jebemo-mamu lik:
Čovek koji kad izađe negde sve ga smara, stoji kod stola pijan, manje od svih ostalih, ili mrtav pijan, ne postoji srednja faza kod ovakvih, brani ekipu, i drži stol da ne padne. Uvek nasrtljivi, najgori likovi za ''pravljenje krugova'', al' opet gotivni kad su sa tobom (nešto ih i ne volim kad su sa drugim ekipama, a ni oni mene).
-Je-l'-moguće-da-me-ostavila lik:
Lik koji uvek ima nekih emocionalnih problema, pa zato i pije sa vama, uvek mrtav pijan nađe da vam se jada, kad je vama do skakanja, njemu kreću prve suze i ''brate moj, jedino tebe volim, ne vredi sve su one kurve, brate moj, je l' možeš ti meni da veruješ da...''.. Jako dosadni likovi, trebali bi malo da se opuste,kad nađu devojku onda je super izlaziti sa njima, dok je nemaju, uvek tuguju za prošlom.
-Znam-daj-još-jedno lik:
Lik koga boli tuki za sve vaše probleme, za sva vaša dešavanja, uvek je tu sve da sasluša i da na kraju da jednostavan savet koji u principu tada i rešava sve probleme: ''znam brate, verujem ti,nego ae mi uzmemo po još jedno''.
-Smoriša:
Lik koji je inače zanimljiv, ali to veče, i pored svog tog alkohola jednostavno, nije u elementu, najbolje ga ostaviti po strani te večeri.
Po tome koliko često piju dele se na:
-Cirozaši
Obično su to oni ljudi koji ne izlaze iz flaše, socijalni slučajevi, koje uvek nađeš ispred prodavnice,koji ti ne traži 5 dinara zato što je gladan,nego što mu fali za Jelena ili Lava. Obično jako dobri, ali ih je život nekako izmučio pa sad utehu traže u flaši. Zabradatili, u nekoj staroj odeći, a higijena im je davno zaboravljeni prijatelj.
-Vikendaši:
Mi, obični smrtnici, koji pet dana uz obroke pijemo sokove, idemo na posao/ u školu i onda sa velikim entuzijazmom očekujemo taj dugo očekivani petak-subotu da se oduzmemo k'o vozačka dozvola.
-Alkoholičari u pokušaju:
Oni koji piju samo radnim danima a ne vikendom, jer su skontali da ih ima nekako više pa im je računica jednostavnija, viđaš ih stalno po nekim kafanama za zagrevanje petkom kad kreneš u grad, a ovim danima greju klupu ispred prodavnice,dobri stari likovi iz kraja.
-Alkosi u najavi,:
Oni koji na pauzi na poslu popiju po jednu, pa posle na kafe pauzi još po jednu, kad dođu kući jednu dve, ustvari kad god im se ukaže prilika. Obožavaju velika dešavanja tipa svadbe, ispraćaju.
-Dobro veče, momci,lepa muzika, kako vam se čini, vi nniste pozvani?
-Oo gazda sve je super,na nivou, ma ne znate vi nas, mi smo s mladine strane.
-Dečko ovo je ispraćaj.
Fraza koja opominje da ukazanu priliku treba iskoristiti što je pre moguće. U suprotnom, sa svakim odmaklim trenutkom, prilika se sve brže i brže kotrlja ka neprilici, a možda čak i ka odsustvu prilike.
Pun mesec. Tiha Ražnatovićeva sa radija otapa srca. Svež povetarac sa prozora ćarlija. Sramežljivi nevini devojčurak i iskusni "latino look-a" pastuv Natego De Stigo, nalaze se u krevetu. Zagrljaji, poljupci, sirova požuda... Devojčurak popušta pod naletima burne strasti kojom odiše njen uskiptali ljubavnik molećivog glasa. Odlučuje se na trnoviti put bez povratka.
Devojčurak: Je li me sigurno voliš?
Natego De Stigo: Evo ovde oči da mi ostanu ako te ne volim ko sestra da si mi. Nikad žensko više ne video dabogda ako te lažem.
D: Ahhh, tu me ljubi, tu. Ček, ček... A znači ako me ne lažeš, ti oćeš da menjaš još devojaka?
N: ...šta kažeš? Kako misliš to?
D: Pa to je logična posledica kad se kuneš da nikad žensko ne vidiš ako me lažeš.
N: ????? Ama bre...???... nije bre, ti si jedina koju mogu da volim. Evo očiju mi ovih, nikad se ne pomerio s mesta dabogda ako te lažem.
D: Dobro, verujem ti. Uh, uh, jako si strastan. Samo polako molim te. Mislim da sam spremna!
N: I ja sam, ko zapeta puška. Ništa se ne sekiraj luče. Samo se opusti, sve će biti u redu.
D: Ijao Natego. A da nismo malko požurili. Šta će reći naši. Mislim ipak su kućni prijatelji, a nas dvoje se družimo od detinjstva. Možda je prerano?
N: Ama ništa se ti ne sekiraj. Samo se opusti.
D: Uh, ah, kako si strastven. A jesi li stavio kondom?
N: Aha, kondom. Umalo zaboravih. Evo sad ću... Uh, sunce ti ebem... uh, uh, jao... naopačke. Ček, evo sa' će. Evo ga!
D: Jao, kako si strastven. Ali moraš malo, mislim, kako da kažem, dole... Čini mi se da sam malo stagnirala.
N: ???...šta kažeš...???
D: Želim te dole!
N: Aha, nije problem... (šljac, mljac, mljac)
D: Kaaaako si ti strastven. Mislim da sam spremna...
N: Evo me, pristižem!
D: Natego, a je li mogu da te zamolim samo da skokneš da ugasiš svetlo.
N: Ni najmanji problem. (škljoc)
D: Najbolji si! Obožavam te, želim te! Ahhhh, spremna sam...
Dramska pauza... Devojčurak se vrpolji nestrpljivo iščekujući svog dragog. Vrpoljenje traje. Nestrpljivo kašljucanje razbijaja tišinu. Tišina se vraća na velika vrata. Dramska pauza... Ljubavnik baca razočaran pogled na svoje međunožje, zatim strelja razjarenim pogledom zaprepaščenog devojčurka... Frustracija mu u očima sija...
D: Pa zašto me tako gledaš? Pa ajde!
N: A sad ajde, a? More bre da se nosiš u tri lepe pičke materine i ti i svetlo i tata i mama i kurtoni i ljubav i svi da se nosite. Evo ti tvoje gaće, oblači se i odlazi molio bih te lepo. Laku noć.
Ljudi koje ne poznajemo, ali nam se jave srdačnije, čak i više prijateljski od naših prijatelja. I mi njima. Možda zato što se ne poznajemo. A komšije nam se više ne javljaju, samo okrenu glavu kad se sretnemo i prave se da nas ne vide. Ni mi se njima više ne javljamo.
Možda je tako i bolje. Valjda je to zato što smo se tako dobro upoznali.
Ipak, nekako mi deluje da nema loših ljudi. Možda ih je nekad bilo, ali sad ih sigurno nema. Mislim da je to zbog toga što nema dovoljno dobrih da lošima prebace da su loši. Oni koji i pored sopstvenih kostura u ormaru zaviruju u tudje i šire dalje pronadjeno, pa zle ljude obaveštavaju da su zli, to su samo licemeri.
Takvi mi ne trebaju, mada kad bolje razmislim ne trebaju mi ni oni drugi, ali opet ne mogu ni bez onih prvih, a ni bez onih drugih, kad nema trećih.
to ti e kad sednes na stolicu na koju se neko posro
Godina je 2121. Tehnologija je uznapredovala, sve je mnogo naprednije, sofisticiranije, ljudima je lakše za živeti, jer su se, jelte, u prošlosti ubijali od teškog rada. Nekada je romantika bila pozvati devojku na večeru, kupiti namirnice, pročitati recepte iz nekog fensi kuvara što nam uvališe na TV-u, mučiti se ceo dan da to liči na nešto. Staviti na sto najbolji stolnjak, upaliti sveće, prigušiti svetla, uštekati neki sentiš, sve savršeno postaviti da ona vidi kako si uredan i pedantan i kako si toliko romantičan da će ti na kraju večeri morati dati tvoju itekako zasluženu nagradu. A sad, sad je to malo drugačije. Naravno, i dalje ju moraš pozvati na večeru. Oko namirnica se ne moraš nimalo brinuti, tvoj frizider koji očitava rok trajanja je već skotao da se moraju kupiti stvari, takođe je i pročitao kuvar koji je skinuo sa, naravno, interneta, pa će sve sam naručiti da ti donesu na prag, jer, daleko je odvoziti se do hipermarketa, iako se tvoj auto vozi sam. Kad to sve donesu, stvari su već plaćene, automatski se kredit odbija sa kartice. Bacaš se na kuvanje. Namirnice samo utrpaš u rernu, kao u veš mašinu, i čekaš dok peć to sve ne sredi i izbaci ti već savrčeno spremljeno jelo. U međuvremenu tvoje kućno osvetljenje je već podesilo iluminaciju po parametrima koje si uneo, a sveće, ma kakve sveće, kakav old timer to koristi. Tvoj sto je već izbacio lampice postavljene na strateškim mestima, tek toliko da se sve lepo vidi, stolnjak je nepotreban, sve je od ultratankog, ali i dalje superčvrstog sintetičkog kristala. Devojka dolazi, vidi kako je sve sređeno, uživa u jelu ali ipak je malo smorena što mora žvakati, mogli su i za to nešto da konstruišu. U pozadini svira space orkestar na mp27 plejeru. Posle jela izađete na terasu, legnete u ljuljašku, a ti joj sav pametan pokazuješ i tražiš sazvežđa na svom i-hightech pod-u. Odlazite u sobu, ti sav u nadi da ćeš dobiti, skidate se, predigra, ti već umireš od napaljenosti, kad ono... Trt Milojka, nema kondoma. Psuješ mamu jebenom frižideru i dostavljačima, a pogotovo inženjerima sto kroz celo ljudsko postojanje nisu smislili nešto umesto prekopotrebne gume.
Ova priča se odnosi ukoliko si u nekoj od razvijenih zemalja. Ukoliko živiš u Srbiji, koju još uvek razmatraju za EU, ostaješ na Yugu koji i dalje pali na gur i frižideru u kojem je crklo svetlo. Jer kao po običaju, kod nas sve dolazi sa zakašnjenjem.