Završila se još jedna radna nedelja. Otišao si kao i toliko puta do sada sa drugom u kafanu na po jednu.
Halapljivo navrćeš prvu rakiju. Ipak je radna nedelja gotova, valja se dezinfikovati. Malo ti se prospe i po bradi. Dok spuštaš čašicu i brišeš svoju bradu, vidiš jednu malu kapljicu rakije kako, poput suze, klizi niz spoljnu ivicu čašice. Ne znajući zbog čega, zagledaš se u tu suzu.
Navrnu i prva sećanja, ko zna odakle i zbog čega. Setiš se slike sa bukvarom i bojicama, dok si još maštao da postaneš pilot, drugara iz osnovne sa kojima si odavno izgubio kontakt, prve dečije žurke na kojoj si mešao crni i žuti sok, sve do prijemnog ispita. Onda srednja škola - prvo pravo zaljubljivanje, batine, prvo teško alkoholisanje, eksperimentisanje sa raznim stvarima, prvi prijatelji za ceo život.
Fakultet je bio najlepši period tvog života. Studentske žurke, zezanja, spavanje po ko zna čijim kućama, i prvi ukus slobode. Čini ti se da nije bilo memljivog podruma ili ćumeza u kom nisi stanovao. Posle izvesnog vremena, kada kupuješ stvari, više ne gledaš šta je najlepše, nego šta ćeš lakše preneti dalje u svom nomadskom životu. Osetio si po prvi put i šta znači biti gladan. I šta znači raditi, kada ti je kičma pukla preko studentske zadruge, ali si imao prvih par zarađenih crvendaća u životu. Saznanje koliko se teško dolazi do para te je i nateralo da se zabarikadiraš, ostaviš sve po strani i završiš fakultet.
Setio si se i NjE. Ko zna zbog čega i odakle se sad ona pojavila. Kao duh iz prošlosti, koji ti više apsolutno ništa ne znači, čak i ne možeš da veruješ da si sa NjOM ikada i bio. Ali ti je iz nekog razloga drago sećanje na NjU. I koliko god da ih je prošlo između NjE i ove sadašnje, TVOJE, opet ti je nekako draga i pomisao na NjU, i pored svih neprospavanih noći, muka, šetnji po zabitim uličicama samo da se izduvaš, sumnji, strahova, tuge... Shvataš da te je i to očvrslo, i da si zahvaljujući i NjOJ postao čovek. Čovek koji zna šta hoće, koji zna i da pati, da guta, drži u sebi, da bude strpljiv, ali i da uzme ono što želi.
I dođe ti teško kad se setiš onog malog i neiskvarenog klinca koji se slikao sa bukvarom i koji je maštao da postane pilot. Da je znao šta ga sve čeka i kakav će usput da postane, da li bi verovao? I da li bi danas umesto tog klinca plakala rakija kad mu dođe teško, ili bi taj klinac ipak smogao snage i zaplakao da je danas tu, samo da je znao šta ga sve čeka i čega sve da se sačuva usput?
Drugar te prene iz misli. Stigla i druga tura, a ti se zagledao u prvu čašicu.
Žurno brišeš suzu sa čašice dok je neko nije primetio, i nazdravljaš za kraj još jedne radne nedelje.
Poznata vrsta rakije koja se u stvari zvala "Guslar", a ovo ime je prepoznatljivo u narodu, jer je njen tvorac izvesni Miroslav Živadinović Zoza a.k.a Ludi trovač. Čovek nije smatrao ništa loše ako etil zameni metil alkoholom (jebo jedno slovo), e sad što od jedne čašice možeš oslepeti, a od nekoliko crkavaš ko otrovan pacov, to je već druga priča. Zoza je uspeo ubiti 43, dok je otrovao još 56 ljudi. Urbana legenda je da je pri loženju kazana i pečenju "Zozovače" pevušio pesmu "Poison" od Alice Cooper
I reče im : ''Idite sada, deco moja, i volite se i množite se dok vas ne bude toliko koliko i radnih ljudi''. I još im Gospod kaza i ovo: ''I iškolujte se, deco moja, u trogodišnjim školama jer vam više i ne treba a oni među vama koji to baš budu želeli neka idu i na Fakultet Sporta koji sam stoga a predviđajući tako nešto i izmislio. I naučite engleske izraze kao što su ''warm-up'', ''bench'' i ''gimme-more'' jer vam bez njih ljudi neće poverovati da ste ono što jeste.''
Tu se Svevišnji malo odmori pa ponovo oplete: ''I kad završite škole ne budite jevreji na pare, deco moja, jer ima dovoljno budala koje će misliti da baš VI možete da im pomognete da skinu svoje guzice i bokove te će vas skupo plaćati i darovima darivati. I kad nakupite dovoljno para i darova, otvorite svoje sopstvene teretane sa odvojenim prostorom za Jogu, deco moja, i ubirite još para i darova jer toga nikad dosta nije. I vodite računa o sopstvenom telu i koži. I oblačite se u leopardovu kožu i ogrtače. I stavljajte puder, deco moja. I cepajte se u čmar. ''
Amin.
- E, gde ćeš, Makili...? - Imam trening. - Nisam znao da išta treniraš... - Pa, eto - treniram. Imam i personalnog trenera, ako baš hoćeš da znaš! - Hmm... A, ja imam kitu kojom bih ti taj celulit skin'o i bez da mi platiš, pa ti razmisli!
Fraza kojom se dostojanstveno i implicitno, na fin način nekome kaže: sagni mi se, popuši mi kurac itd.
- I ne možeš, ne možeš svakog dana da kasniš na posao! Da li ti znaš da one babe čekaju od 5 ujutru na svoje besplatne novine?! - Ma znaš šta...?! ... Ostavi me na miru i zaveži mi pertlu!
Životni vek. Tren, ako uzmeš u obzir da se Veliki Prasak desio pre 13 i kusur milijardi godina, u nekoj već postojećoj formi i dimenziji svemira. I da je ova naša loptica pretrpela gomile vulkanskih erupcija, kisele kiše, ledeno doba, kolizije sa asteroidima i kometama, nastanke i nestanke žive materije, evoluciju i istrebljenje. Bezbroj rođenja i isto toliko smrti (minus mi, koji jesmo).
Dakle, onog momenta kad počneš da se nerviraš što si niko i ništa, kad sitnim uspehom podstakneš svoju bolesnu ambiciju i još bolesniji ego, kad zarad malog, ličnog ćara ispadneš nečovek i prevariš bližnjeg svoga; seti se da tvoj životni vek traje minornih 80 godina, i to ako si živeo smerno i zdravo (čitaj: kao pičkica i papučar, a svi znamo da nisi).
E, sad, sa tih tvojih majušnih 80 godinica, koje predstavljaju zrnce peska u Sahari, naspram milijardi godina sveta i veka, pokušaj da zamisliš (mada nećeš uspeti) svoju ultra-piko-nano-egzistenciju u zaseoku zvanom Mlečni Put u ruralnom, zabitom delu nepreglednog prostranstva ovog Univerzuma. A bilo bi apsurdno da je jedini...
- Jedan himen, više-manje? Daj, zar stvarno misliš da je toliko bitno? Daš?
Šaljiva konstatacija koju možeš da uputiš kada navratiš u besprekorno čist stan, gde čak i pas miriše na deterdžent.
-Uuuu, čoveče kako vam je čisto, ovo kupatilo je sterilnije od dekontaminacione komore... -Izvinite zbog nereda... -Čoveče, pa ti si izglancao i četkice za zube, koga ste ubili ovde, pa da zamećete dokaze? - ispada mu čaša iz rukekašlj, kašlj Molim?! -Samo se šalim, hahahaha! -Ahaaaa, hahahahahaha, ovaaaaj, da, stvarno ste, hahahaha, duhoviti. khm, khm
Biti džentlmen znači biti istinski muškarac, biti Pravi Džentlmen, doći do određenog nivoa ponašanja i življenja koji podrazumeva integritet i zasluženo poštovanje. Nešto čemu bi svaki primerak mužjaka koji je prestao da sisa palac i otarasio se edipovskih želja da sisa kevu trebalo da teži.
Posebno kod nas na Balkanu. A još posebnije zbog postojanja ruralnog mita o Balkancu kao mačo Tarzanu, jebaču i "frajeru", koji inače ne postoji. Ako igde ima manje mačo muškaraca onda je to u našim krajevima, stoga balkanci kao stereotip uopšte i ne postoje. Fejk iskarikirani šovinizam sa primesama pičkopaćeništva se ne računa u mačizam.
Džentlmen nije gospodin, gospodin može da bude svako ko iskešira dovoljno za Hugo Bos odelo ili je spreman da proda bubreg ne bi li mu italijan fegetlija po meri sašio sako i upario kravatu sa gaćama. Da su gospoda džentlmeni, imali bi punu skupštinu istih, ali nažalost ako bi smo skupštinu nazivali po tome ko u njoj obitava, mogli bi komotno da je zovemo i štala.
Pravi džentlmen mora da bude oličenje ravnoteže u svemu. Da balansira na desnoj nozi dok levom šutira kretena u dupe, u jednoj ruci da ima knjigu dok drugom pokazuje srednji prst sistemu, jednim okom da gleda napred a drugim da merka konobaricu. Mora da bude svestrana osoba, sposobna za sve ali ne i spremna na sve. To razlikuje dileju koja pokušava da probije glavom zid od džentlmena koji zaobiđe zid, uzme pneumatski čekić, sruši ga a onda se vrati i pregazi preko njega. Džentlmen u životu radi ono što voli ali time ne ugrožava druge, ne smeta i ne smara o tome. Veoma je važno ne biti smarač, ne dosađivati svojim stavovima kada niko nije pitao za njih, ne drobiti uvek o istim temama i ne siliti sa duhovitošću. To je odlika Pravog i tu se dobro ocrtava ona ravnoteža što sam je spomenuo. Biti nametljiv kada treba ali ne stalno, imati smisla za ofanzivu i defanzivu, taktičnost je džentlmenska vrlina.
Još par stvari moram da spomenen u vezi džentlmenovanja, jedna je veoma važna, a to su žene. Istinski Pravi poštuje žene, tu se razlikuje od Balkanca koji je i dalje zaljubljen u svoju mamu jer ona zna da ujutru voli prženice sa babinim džemom i kafu sa jednom i po kašičicom šećera i najradije bi se oženio mamom ili ženom koja je podobro emulira. Dakle, poštovanje prema ženama je osnova odnosa sa njima. I da se ne shvati pogrešno, da naglasim, poštovanje a ne lizanje dupeta radi dobijanja pristupa međunožju suprotnog pola. Da bi neko bio Pravi Džentlmen, mora, nažalost tako je, da ima samo jednu ženu. Zašto? To je jednostavno pitanje sa komplikovanim odgovorom. Da bi se razlikovao od ostatka muške populacije i da bi ostao koncentrisan na važne stvari ne sme da landara k'o muda za veprom. Od toga boli glava, nije higijenski a nema ni smisla. Koncentracija je važna jer se tako fokus prenosi na druge važne stvari u životu, a to žena može da postigne sa Pravim. A i super su žene, ponekada daju smisla besmislu, ponekada oduzimaju smisao svemu ali zato uvek, uvek prijaju.
I zadnja stvar u ionako predugačkoj besedi je poštovanje. Poštovanje ne kao usađen refleks učtivosti koji besmisleno podseća na nekadašnje ideale i obrasce ponašanja već poštovanje kao odraz zdravog razuma i kulture. Da dam jedan banalan primer: Uđeš u GSP, sedneš, do tebe dva starca drve o tome kako je omladina iskvarena, drogira se i generalno kurcu ne vredi, onda te jedan od njih pogleda "ustaj konju, ja sam četresšeste bio na radnoj akciji" pogledom. E sada, takvoj bagri ne treba ustati da mu život ovisi o tome, nije lepo biti fin prema debilima koji te bez upoznavanja okarakterišu loše, besmisleno je i nimalo logično. Po meni, ne bi bilo kulturno ustati takvom čoveku jer reakcija na nekulturu treba da bude sam još veća nekultura, bahatost a ni fizičko nasilje ne bi bilo na odmet. Što opet dovodi do jednog obrasca kojim bi džentlmen trebalo da se vodi. Ko tebe kamenom ti njega nikako hlebom nego pištoljom ili bombom. Ne oko za oko nego glava za jednu dlaku sa dupeta. I po meni, to je skroz ispravno i pošteno. A treba da funkcioniše i u drugom pravcu, ko tebi džak oraha, ti njemu dva džaka oraha dogodine kada tvoj orah rodi. Džentlmen je bolji prema onima koji su dobri prema njemu i gori prema onima koji su loši prema njemu.
Apsolutno bezodgovorna izjava devojke koju si probao da smuvaš. Rezultira tvojom totalnom konfuzijom. Ne možeš odmah da znaš jel' nešto nije u redu s' tobom ili je ona totalno "pukla", a nemaš snage da nastaviš razgovor..
Devojka sama u kafiću, nigde nikog dva metra oko nje. Kažeš ortacima "pazi sad" i odlaziš kod nje.
Ti: Ćao, primetio sam te pa bi' hteo da se upoznamo.. Ona: Naravno! (upoznavanje) Ti: Vidim sama si pa mi je bilo lakše da ti pridjem.. Ona: Nisam sama.. Ti: Aha, čekaš nekog?! Ona: Nisam sama, imam gliste. Ti: (Mozak ti tiltuje) ne pada ti na pamet nikakav odgovor na ovo, okrećeš se i dugim korakom odlaziš. Ortaci: Šta bilo? Ti: (i dalje u šoku) ima dečka, valjda..
Mnogo koristan izraz. Primer štednje, jer su u nekim situacijama reči sasvim redundantne. Od koristi je raznim ljudima u raznim prilikama.
**
(student koji nešto vrda na usmenom ispitu)
- Dakle, kolega, tvrdite da je Čoser bio renesansni pesnik? - Taj rad! - Vi niste ni pipnuli knjigu, je l' tako? - Taj rad... - Ništa, kolega, evo Vam indeks, vidimo se u narednom roku. - Taj rad.
--------------------------------
(čovek nije nešto religiozan, ali poštuje tuđu religioznost)
- Hristos se rodi! - Taj rad!
--------------------------------
(osobu apsoluno boli tukidid, tj. narodski rečeno, potpuno je indiferentna prema onome što druga osoba palamudi)
- Ne možeš da veruješ, uzeo sam Di Marcio hambaker za bridž poziciju od nekog lika za samo 20 evra, sad ću da ga ugradim na strat, nemaš pojma kako će dobro da se čuje! Nego, žao mi da sečem, moraću da kupim novi pikgard, ne znam samo da li da tražim polovnjak ili da idem po prodavnicama, ili kod majstora. Šta ti misliš? Da nosim kod majstora? - Taj rad.
--------------------------------
(a sad malo interno)
- Onaj La_Haine je baš neki nadrndan lik, a? Sigurno ništa skoro nije jebo, šta misliš? - Taj rad.
Ili
- Kako smara ova Majav. Samo nešto morališe. - Taj rad.
Ili:
Ovaj Predražinjo je sigurno 2-3 čoveka koliko ga ima onlajn. - Taj rad.
To su divna čuda tehnike u vidu motornih alata za pešadijsku upotrebu (jedan čovek ih sam koristi, drži u ruci ili na ledjima i radi sa tim). Da bi alat bio pogodan za mučenje robijaša/vojnika/fizikalca koji radi sa njima, mora da ispuni sledeće zahteve:
- Koristi ga uvek jedan čovek sam, a ostali beže od njega da se ne povrede. - Uz njega mora da se nosi kompletno zaštitno odelo bez obzira na klimatske uslove (najbolje je ako prži sunce). - Nikako ne može da se kontaktira rukovaoc dok radi, što zbog buke od alata, što zbog zaštita koje nosi. - Mora biti teži od 30 kilograma. - Mora da pravi buku veću od 120 decibela. - Mora da podiže prašinu koja smanjuje vidljivost, na tačno toliko koliko ste udaljeni od kraja alatke koja uvek može da vam otkine nogu ili ruku. - Mora da se gasi tek onda kad sasvim nestane benzina. - Mora biti dovoljno jak da rukovaocu uvek može da izbije oko, odseče prst, stopalo, šaku, nos i sl. Kada je sve po planu, mora makar da natera suzu u oko posle pola sata rada. - Posao koji zahteva njegovu upotrebu, ne sme da traje manje od dva sata. - Osim prašine, rukovaoc mora da proguta ugljen monoksida iz auspuha sprave ili ekvivalentnu količinu nekog drugog otrova koji ona emituje, dovoljnu za dobijanje pristojnog malignog oboljenja.
Najzastupljeniji primerci robijaškog alata kod nas su: Motorka Kobra Žaba Bič
- A da ti firma kupi Štilov bič, mnogo se lakše kosi nego ručno, kosom? - Taj robijaški alat nosi ćaći svome da kosi oko kuće!
Parola kojom se vode prsate kandidatkinje za mesto sekretarice, svesne činjenice da šefovi međusobno ne pričaju o masterima i kursevima koje je ista završila, već da li je pogodna za fircanje, da li dobro to radi i koji broj sisobrana nosi.
- Ja sam masterirala finansije, a ti? - Ja imam dve petice, kontam da će biti dovoljno.
