Svađa u kojoj teško možete da pobedite, a i ako nekim slučajem pobedite, ostaćete bez devojke.
Rečnik / autori
DE
dekkybor
na Vukajliji od april 2010.viđen 20. feb 2012.
0 definicija0 odabranih0 poena
4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.
Nelson Mandela
Kofi Anan
Nema šta da se definiše, samo se setite ovoga kada vam neka skrndeljuša bude mudrovala na veliko, pa joj onda začepite labrnju.
Mi muškarci, da se ne lažemo, nismo naročito izbrljivi kada se radi o pukom polnom opštenju sa ženskom populacijom. Jebali bi sami sebe, samo kad bismo mogli da dohvatimo. Znači nema onih gluposti znamo se samo 5 minuta, ne krešem se na prvom sastanku, niti na javnom mestu, ne privlačiš me fizički, imaš spojene obrve, imaš prst manje na levoj nozi... Ma kak'i to. Samo upri, pa koliko izdržiš. Znači 3-5 minuta.
E, verovale ili ne i mi imamo nekakve kriterijume. To niste znale, a? Mislili ste da svaka rupa nađe zakrpu? Sad malo strepite da ne umrete same u stanu okružene gomilom mačaka? Prpa, zar ne?
Nema potrebe. Broj rupa koje ne nađu zakrpu procentualno je srazmeran broju Vukajlijaša koji nisu jebali. Znači 0,01-0,3%. Tako da, ukoliko ste bez nekih vidljivijih fizičkih mana (nemate pola glave ili imate palamar), naslovna rečenica, koju izgovara muška osoba željna pičetine, će vas zaobići u širokom luku.
- Brate, aj sa mnom do klonje.
- A? Pa nećemo valjda devojke da ostavimo same za stolom?
- Razumeće devojke. Đido.
---
- Koji kurac? Hoćeš da ti ga držim dok pišaš?
- Brate, je l' me mrziš? Ajde reci mi iskreno, znamo se već 20 godina. Da li me mrziš?
- Šta palamudiš koji moj? O čemu ti to? Da te mrzim ne bih ti celo veče nabacivao onu ribu.
- Ribu? Soma možda, pošto ima brkove k'o on. Još malo da ih podgaji pa će biti veće od mojih. Nos joj je k'o vatrogasno sekirče, zubi kao raspored časova, a da su joj uši malo manje zvali bi je Dambo. Da ne pominjem to što je ravna kao daska. Nema čo'ek za šta da je u'vati.
- Pa nećeš je ženiti, jebem te probirljivog. I ovako nisi jebo 3 meseca, otresi ovu, u mraku, da je ne gledaš i ćao. Pa ću ti opet posle tri meseca naći novu, hahahahaha.
- Hahaha, šupičkumaterinu! Bolje ja k'o čovek da ga bacim na Lisu Ann, nego ova posle u košmarima da mi se prikazuje.
- Kako oš. Ae polazi sad da ne pomisle da seremo zajedno.
Dobar dan pri ulasku u kladionicu.
- Dobar dan.
- Pazi baksuza, sa’će ku*ac da dođe.
- Hrk puj, je*em ti smrdljivi Oxford, da ti...
- E tako...
Jedan od mnogih mučnih koraka s kojim se susreće đak prvak u otkrivanju umetnika u sebi.
Poveren ti je ogroman beli papir, i zadatak da na njemu prikažeš prirodu. Jedna krivina, pa još jedna. Na vrhu dva zeca. Jes' da su veličine k'o taj traktor u podnožju, ali proporcija je za pičkice. Bara, kiša, i u isto vreme ogroman žuti kolut iza brda. Bole te uvo. Čuperci trave, pa šumetina. Linija do linije koje kao treba da budu stabla, i zeleni lampioni za lišće. Reka koja dolazi niotkuda i ide nigde, čisto zarad crtanja dve ribe u njoj. Mostić. Kuća na ge, sa dimom kakav ne izlazi ni iz Kamaza pod punim teretom. Lišće sa nepostojećeg drveta na sred livade opada u aprilu. Gistav Kurbe se prevrće u grobu. Konj, vezan pored kupusa. Hvališ se ostalima, iako se njihovi razlikuju samo po broju spojenih lukova koji treba da budu ptice.
"Učitelj'ce, učitelj'ce, nemam svetlo plave više, šta da uzmem za nebo?"
"Možeš oker."
Učenik koji, koristeći srpsku verziju pravoslavlja sa velikim brojem slava, veštim manipulisanjem uspeva da svaki izostanak učini opravdanim.
Profesorka: Da li je Srboljub Ćirilov prisutan?
Srećko: Slavi slavu.
Profesorka: Pa zar ne slavi svetog Nikolu?
Srećko: Mislite majski Nikoljdan?
Veljko: Ne, on slavi oba pošto nije siguran, da ne greši dušu.
Milinković: Meni rekao da slavi svetog Mratu.
Srećko: Da, to mu je babina slava... A mislim da mu je deda transformers, tako da ni to ne propušta.
Veljko: Zar nije po babi sveti Stefan Dečanski?
Milinković (vadi crkveni kalendar): Da li je to ista slava ili dve slave na isti dan?
Profesorka (preko kurca): Znate šta, recite da mu je to opravdano i nek' mu je sretna slava.
Nonšalantan odjeb na besmislene i nezanimljive žalopojke koje, niti te se tiču, niti na njih možeš uticati. Ili su, opet, sasvim na mestu, ali ti prosto imaš pametnijeg posla. Ko će se cima?
-Dobar dan. Imam problem. Naime, u mojoj ličnoj karti je izmenjeno slovo. Ja sam Mihailo, a ne Mihajlo. Sad mi to pravi raznolike probleme, a mislim takođe, da ni sam dokument nije validan. Pa sam došao da pitam šta treba da preduzmem da se to ispravi.
-Da vi'm! Šta je to? Aham... Jedno slovo? Ma aj'te molim vas, što pravite problem? Kakve veze ima šta piše?! Nego, hoćete se pomeriti, je l' vidite koliki je red iza vas?!
-Ali kako ću ja sad...?
-Ma šta mene briga. Evo, možete doći sutra kod koleginice! Pa vidite da je pet do dva, nemam ja vremena da se igram slovarice. Kraj mi radnog vremena, žurim kući, počeće mi serija.
-Ali ja sutra ne mogu jer...
-E pa šta ja imam s tim! Ja sam lepo vama izašla u susret, a vama ako ne odgovara... Molim lepo! Izvol'te pred Skupštinu! Doviđenja! AJMO SLEDEĆI!!!
Predstavlju pantalone raznih boja koji se nose u ratovima(mogu sve).Zelene(Suma),Bele(Sneg),Braon (Pesak),Plave(Policijske),Sive(Urban).Pantalone sa obe strane i leve i desne imaju dzep.
Kada naučiš roditelje da koriste internet, a onda aktiviraš Parental Control da ne bi išli na porno sajtove.
Kulturno uzdizanje pred moralno srozavanje koje će nastupiti još iste večeri.
