Trovanje spavanjem. Uglavnom onim poslepodnevnim, kad dođeš s posla/faksa, sručiš se na krevet u nadi da sklopiš kapke na 20 minuta i probudiš se posle 3 sata, sa delimičnom amnezijom u poimanju vremena. Ako je na snazi zima, problem je još i gori, jer mrak oko četvorke dodatno zajebe situaciju, tako da postoje realne šanse da utripuješ da si se probudio u 2067-oj godini kao kapetan ekspedicije koja je krenula na Neptun.
- Kevo, nigde ne mogu papuče da nađem, voz polazi za sat vremena, pomozi mi jebote, propašće mi aranžman za Hurgadu, bre. - Injaaaao, mamin blenta se kuntaminirao. Aj, sine, idi umij se pa uzmi lopatu da očistiš sneg, napadao je dok si spavao.
Iritantni, snobovski, valjda akademski fensi rodjak od "ne znam". Dodavanje još jednog glagola u ušima onih koji ovo koriste verovatno ostavlja utisak finoće i intelektualne superiornosti, dok kod normalnih izaziva želju za nanošenjem povreda ovim prvima.
- E brate, kako se zvaše ona fanfulja iz "Gejmotrona" što ju je Džofri načičkao strelama? - Ne bih znao. - A kurac moj u svojoj nozdrvi da li bi hteo?
Kada teraš kola po razdelnoj liniji na putu, i 'jedeš' crtice.
'' Juče nas Ćomi vozio pijan kući. Dečko trokira i glumi pakmena, jede one crtice ništa drugo ne jebe ni dva posto. Onda blene u retrovizor i smeje se ko debil, kaže vidi sad i kenjam crtice. ''
Napredna realnost je izuzetno složena tehnika slična virtuelnoj realnosti, kojom se postiže efekat da se stvarno okruženje subjekta, koje je često sumorno i ponižavajuće i kao takvo bi moglo da dovede do nezadovoljstva i bunta, zameni prijatnim i umirujućim. Virtuelna realsnost koristi savremena tehnička pomagala, da bi se izmenila i iskrivila stvarnost, dok napredna realnost koristi izvore informisanja (TV, radio i novine). Cilj je eliminisati racionalno razmišljanje subjekta i prevariti njegova čula i prazni stomak, uljuljkati ga i po mogućstvu do svake mere pasivizirati. Virtuelna realnost se primenjuje na jednom subjektu, dok je je napredna realnost uspešno primenjena u praksi nad višemilionskim uzorkom. Virtuelna realnost se konzumira obično do sat vremena, dok postoje primeri subjekata koji zauvek ostaju u naprednoj realnosti. Potpuni efekat tako dugotrajne izloženosti naprednoj realnosti još uvek nije dovoljno ispitan.
Ono šta je bitno dok pričamo sa komšijom druge vere.
A: ...ma to komšo, kažem ja uvek, jebeš religiju bitno je ko je kak'i čovek. Draži si mi ti od pola komšiluka, bez obzira što si musliman. B: Pa drago mi je ako je tako. Nego slušaj, pravimo neko slavlje u subotu, dolazi mi i rodbina iz Bosne, pa ako oćeš navrati na piće? A: Videću, ako budem slobodan dolazim. Odo' sad, vidimo se! . . . C: Šta ti bi, što si se zadržao toliko? A: Ma sreo Ramu baliju usput, zvao me na neko slavlje u subotu. C: Pa oćeš ići? A: Sti luda bre, da me oni njegovi džihadisti zakolju tamo?!
Često se sećaš svoje prve simpatije. Umiljato lice, a ispod đačke kecelje, haljinica na falte, bele hulahopke i cipelice na kaiš, ma idi bre! To je ono prvo klinačko snimanje kad ti nije jasno šta ti se tačno dešava, ali primećuješ da ti je pogled često prikovan na to malo žensko čeljade. Tu posle bude još par simpatija kroz osnovnu školu, malo intriga po leksikonima i glasina na velikom odmoru. U tom dođe pubertet, srednja škola i onda BAAAAM! Zaljubiš se kao mladi tetreb u sezoni teranja, a da ne znaš 'de teraš. A osećaj - neopisiv. Ona ide sa tobom u razred, ne možeš da dočekaš da dođeš u školu, pa se lickaš, pa se pickaš, pa trebiš mitisere i ostale bubuljke, pa rokaš pola litra bruta, eventualno denima, pa teraš kevu da ti pere ''pe'stokeca'' dva puta nedeljno da što pre izblede, pa mora prljavo-bele starke i jakna vijetnamka, pa čitaš Prevera i vežbaš recitovanje, pa se uživiš u ljubavne jade mladog Vertera ili oficira Vronskog, pa kao nešto i sam pišeš, pa si sav romantičan i ustreptao, sliniš dok sam u kući gledaš ''Sjaj u travi''... Ne treba naglašavati da si pred ekipom ultra-huligan, uvek spreman da zapodene šorku i nabode najvećeg u suparničkom taboru. Slušaš samo njujorški hard-kor i koristiš sve opijate kojih možeš da se domogneš.
:Matursko veče, poslednji ples, on konačno skuplja hrabrost da je pita za igru, i ona pristaje:
Oboje ćute dok se lagano njišu. On je ispunjen, svet je njegov i ne postoji više ništa i niko osim njih. Ne vidi joj lice jer mu je nos u njenoj kosi, ali kao da je to sad pa bitno, grudi mu pucaju od neopisivog naleta sreće, ljubavi, šta li je? Pokušava da joj nešto kaže na uvo. Šta ''nešto''? Sve bre, od onog 1. septembra pre 4 godine, pa do današnjeg dana, svaki dan u magnovenju i svaku besanu noć, i Prevera i Rakića, i Tolstoja i Hemingveja, i svaki derbi koji je gledao, ali nije video, i svaki ukor roditelja koji je slušao, ali nije registrovao, i zašto mu je slab prosek i ne može da upiše fakultet, i kako je slušao Parni Valjak iako babi nije isteklo ni 40 dana, i svašta bi joj još rekao, i o stvarima koje ga interesuju, i o onima koje prezire... A poslednji ples traje li, traje, svečana sala se okreće oko njih i cela Zemlja i sam Svemir, dok se njemu čini da stoje nepomični, daleko od svega. E-mol označava kraj pesme i on konačno odmiče lice, a da nije procedio ni reč, hvata njen nesigurni pogled pun nečega, ali on ne zna čega. Ona polako hoda unazad, njega već zovu drugari da ukrste ruke i ispiju špricer na eks, ona ga još uvek gleda, a on stoji nepomičan na mestu koje je do maločas bilo centar Univerzuma. Krenuli su taktovi neke vesele pesmice, svi su poskakali i podigli ruke, nije je više mogao videti i momenat je iščezao u nepovrat. Od te večeri ju je veoma retko viđao. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . :20 godina mature, uzavrela atmosfera, potoci alkohola: Ona (vidno pijana): Pa gde si ti šmokljane, toliko dugo? Nisam te videla godinama, na 10 godina mature nisi ni dolazio? Ništa se nisi promenio, isti onaj mladi pavijan, doduše sada već malo osedeo hahaha. Sedi bre ovde... On: Eeeej, vidi nju. Super izgledaš, kao da se nisi 3 puta porađala! Pa pričaj, kako život? Ona: Pa moglo je biti i bolje. Preudala sam se pre par godina, mada i ovaj skot dosta pije, maltretira decu i mene, tražim način da ga ostavim, ukratko. Ti, govori? On: Živim u Kanadi, radim u fabrici konzervi, vozim Harlija i pomalo sviram bas na našim zabavama tamo. Imao sam problema sa drogom i alkoholom, ali sad sam dobro. Nisam se ženio, dece nemam. Eto... Ona (posle duže pauze): Koja si ti pička od čoveka! Imao si nas na keca sve one godine, a nisi imao petlju da realizuješ jebeni penal! Zbog tebe fakultet nisam završila, mnogo sam se brinula kad te je droga uzela pod svoje, onda si otišao preko, a ja se udala za prvog koji je naišao, jer je u kući više bilo nepodnošljivo... A sećam se, kad sam te ugledala onog 1. septembra kad smo krenuli u srednju, eeej noge mi se odsekle... :pričala je do dugo u noć, staloženo i po redu:
On više ništa nije rekao, samo je sebi nasuo prvu čašicu alkohola posle 8 dugih godina apstinencije. Osetio je da su opet centar Univerzuma. Samo se on ovoga puta okretao u suprotnom smeru.
- E, brate, otkud ti ideja da se smuvaš sa Milicom? Ima barem 110 kg, dvaput je teža od tebe, ima leđa k'o Tajson, a bulja joj ima vlastiti poštanski broj. Daj, nađi neku normalnu. - Rođo, ružnoća je relativan pojam. Milica je lepa na svoj način. A i da se ne lažemo, dala je pičke na prvu. I ne boji se nijedne poze. Voli da eksperimentiše. Daje mi da upirem u nju k'o u životinju. - Auh, kol'ko si ti sjeban! Kontam da će i murija da te drka jer će pomisliti da vodiš jebenog nosoroga kad te vide sa njom. ------------
- Tamara, jesi ti i dalje sa đembelim Markom? - Jesam, što? - Ma onako, video sam ga da juče uzima dve tepsije bureka umesto jedne standardne u pekari pa sam mislio da si ga ostavila i da tako leči depresiju. - Nemoj biti prostak. Marko nije ružan, on ima... Ono nešto. - Da, ''ono nešto''. Misliš na ML Mercedes, pet kuća i lanac prodavnica mešovite robe? Jebote, kako mi se kenja od vas sponzoruša. - Pričaj šta hoćeš, meni je sa njim divno. - Mogu misliti! Kad legne na tebe ne znaš da li ćeš umreti od pucanja unutrašnih organa uzrokovanih težinom većom od Jupitera ili gušenja, pošto mu dah neodovljivo podseća na radijaciju u Černobilu.
Njih 200 se gura u kadar. Trude se da ih makar malo kamera uhvati kako se kikoću, pucaju balone ili otvaraju nevešto usta na neku izdrkanu pesmu.
Srećniji će čak i za mikrofon, da otpevaju svoj hitić, koji će za par godina biti zaboravljen, ili neki evergrin Silvane ili Tome. "Dobre su i tvoje pesme" rekoše "al bolje da idemo sa proverenim stvarima. Samo obuci nešto gde ti se vide bradavice. Ne ful, naznaka samo. I otvaraj usta kao da pušiš".
I onda...oko 11 i 30. Tamni se ekran. Dim iz veštačkog govneta plavi pod, i u crnoj haljini izlazi ONA. Sa sve sisama, usnama kao da je pojela četrdeset tona semenki i promuklim glasom. Potpuno sama, ne mora da se gura sa nesrećnim sportskim komentatorom Raletom Simićem ili plodom slabina blaženopočivšeg Mirka Alvirovića. Samo ona, veštački dim, eventualno koja PINK balerina... i kukavica koja liči na njenog oca u Beogradu, dok prolaze kroz crveno.
Kako je ona to zaslužila?
Uvek je bila prosek pička. Uvek. Čak i 2006. kad je bila plava i extra curvy, bila je u najbolju ruku... parče. U 2018. je nakaza.
Pesme su joj limunadica. Pošto je sve iz 90-ih slušljivije od današnje kakofonije - pamte se. Ali to važi i za druge iz devedesetih.
Da li je takav tretman zaslužila mitskim urokanim mužem, čije je ime kandidat za ulazak u SI sistem fizičkih jedinica, kao jedinica za prebačene veš mašine preko granice u jedinici ratnog vremena - AR?
Nije.
Zaslužila je jer smo mi proklet narod. Izbacili smo za 1400 godina postojanja, desetak pristojnih osoba, sedam od kojih nisu želeli da imaju ništa sa maticom, a za ostalu trojicu se država pobrinula da ih mrzimo još od dečjih udžbenika.
Jer zlo, kič, šund, nestručnost, smrad, govno prekriveno šljokicama...mora da buja.
Zato će Žitorađanka do neizbežno brzog kraja ove ujdurme zvane država Srbija snimati specijal nekim drugim danom, ne dozvolivši sebi da se pomeša sa nesrećnim Ralom Simićem, Memedovićem, zvezdom granda iz 2010. ili Slagalica voditeljkom broj 4.
Al' neće još dugo, jebem nam svima mater. Neće još dugo. I taj kraj neće biti bombastičan. Biće obično crkavanje tuberkulotičnog psa.
A: Jesam ti pričao prošle godine kad nam je pop došao da osvešta kuću? B: Jesi, sećam se hahah... A: ...dođe on nama kao da svešta kuću i otvori mu moj stric vrata... B: Ma znam, ono za kvadrate, pričao si. A: ...i pita on strica "Koliko kvadrata ima?"... B: Da, da, sećam se priče, kažem ti.. A: ...a stric će njemu "Što, da nećeš to da krečiš?" HAHAHAHAHAH B: Da, dobra fora, nisam se ovako smejao od prekjuče, kad si zadnji put ispričao to...
- Ćao Sandra, šta ima, kako si? - Evo, mi malo izašli u šetnju hehe... - Jao, duša mala, koliko ima? - 18 mjeseci, ljubav mamina, još malo pa ćemo ga upisati u jaslice. - (ček jebem ga, godina ima 12, znači 18 - 12 = 6, aha godinu i po dana) Jao, baš divno. - Kako ste vi, kako su vaši? - Dobro, eno žena kući, sprema ručak, sad za vikend dolazi i sin, napunio 778 mjeseci ljubi ga tata, još malo pa ga ćemo ga upisati u penziju...
Mučenik ovdašnji, treći dan po pismu ( primanju plate ) kada shvati da će ostati večno raspet na krstu između želja i mogućnosti. U nedostatku para ostaje mu jedino da nemoćno širi ruke i da se nada čudu.
Rata kredita - 13000; ( a na šta sam ga potrošio - da refinansiram prošli, jebem te Kusturice! ) Struja : - 3000; (dobro je nije još zaladilo, na zimu sam najebo!) Čistoća : - 500; Telefoni : - 3000; ( ko da je centrala, a ne kuća ) Ženi za " u kuću" : - 10000, (kurac joj deset, nek se stisne malo) 8000; Eksurzija sinu : - 4000 ; ( Hrvatska inostranstvo!!! Ej, jebo te Rim!) Fudbal sinu : - 1000; ( ako ne bude Piksi od njega ima da mi odradi sve do dinara ) Ćerki za ples : - 2000 ; ( Ko da ih Đogani uči, a ne debela Milada ) Crta Miki u kafani : - 1500; ( dopisuje mrcina sigurno, al daje na crtu- šta ćeš, jebiga)....
I ostane mi tačno 1000 kinti za pljuge, ako Klagenfurt ne prođe najebo sam.
Početak rečenice kojom projektujemo svoje glupe postupke iz prošlosti na apstraktnu jedinku.
- I bilo sve super na večerici brate, riba krenula da priča o sebi i svidela mi se baš. Sve dok na kraju nije rekla neki šokantan detalj. Pazi sad, navodno da ne briše nikad bulju posle kenjanja papirom nego je samo ispere kantom vode i čeka da se osuši, kaže Turci tako rade. I navodno da je to neki zaštitni znak hipsterske organizacije u kojoj je ona novopridošli član. Ne znam šta da mislim, sve ostalo u vezi nje je ok. - Bljak. Otkači to odma. Podseti me brate da imam jednog ortaka koji je pio vodu iz vece šolje puna tri dana jednom kad su mu ukinuli vodu zbog ne plaćanja. - Hahahahhaahh kakav komad budale jbt hahahahhh. - Da ahahhhah. - A što si ti tako crven?
