Što će reći: "družili smo se, zezali se, niko se nije usvinjio od alkohola, vrištali smo od smeha, grickali nešto super, gledali sjajan film i na kraju u 05:00h kupili sladoled i seli kraj Dunava, bilo nam je divno!".
Ali...nismo izašli. Zašto?
Evolucija izlaska:
1. Korzo (1880-1959); šetalište na kom se išlo sa materom pod ruku, šmekale udavače, i u ekstremno drskim slučajevima istima se i prilazilo zarad upoznavanja. Prilika za distanciranu socijalizaciju, s' prvim mrakom svi idu kući, dalje se pišu pisma.
2. Žurka (1960-1999); na javnom mestu ili u privatnom prostoru, prilika kojom se plesom, razgovorom druženjem i zaljubljivanjem proslavljaju život i mladost. Socijalizacija u pravom smislu reči, oslobođena svih stega zahvaljujući seks-revoluciji '60-ih.
3. "Izlazak" (ca. 2000- ): - Kukaš da ti tvoji daju pare, jer imaš 15 (ili 34, nebitno) godina i nemaš šta pametnije u životu da radiš (škola je samo moranje, hobiji nisu in) - Iskukaš, pereš kosu i biraš kaiš do 22:00h - Plačeš do 22:15h jer nisi pazario novu krpicu već nedelju dana (ako si žensko) - Ideš ispred trafike na -20, jer moraš da se otkineš da bi se ponašao kako trend nalaže, a piće na mestu koje red propisuje košta koliko pola dnevnice tvojih roditelja, pa ćeš uzeti jedno iz obzira - Stižeš (/donose te) u klub u 01:30h (jer si jako urban, gay je doći pre), na 280db piči muzika koja budi isključivo osećaje mržnje, usamljenosti i otuđenosti - Počinješ da budeš jako nadrkan i opasan, đuskaš kao da je sve u tvom životu mafijaški zakomplikovano/podređeno svrabu u podnožju pupka; izvodiš ritualne plesove sa pripadnicima "ostalih polova", ako od seksa nema ništa, nikom ništa - nisi ni hteo (jasna stvar); ako pak za seks ima izgleda, vodiš, radiš, ali stavljaš akcenat na činjenicu da si to uradio iz čiste mržnje - Ako si previše pijan da bi đuskao, kucaš svoje mafijaške poruke (sa naočarima na glavi, iako ni konobar ne vidi gde udara), pošto si već izdegustirao sve što jedan izlazak pruža, đuskanje je za pičke, naravno... - Hvataš taksi i voziš se samo do polovine puta (uzeo si ono piće, sećaš se...?), stižeš u 07h i ispričaš se sa roditeljima koji piju kafu. "Jel' ti bilo lepo sine?" Kakvo je to pitanje! Pa nije to stvar toga je li bilo lepo... - Ustaješ u 15h, posle serije povraćanja, dva tanjira supe i čaja od nane, oko 18h dolaziš sebi, i kapiraš da Facebook nacija zaslužuje da čuje za tvoj poslednji podvig
I na to se tvoj izlazak svodi. Da zadovoljiš formu. Vrhunac otuđenja, muzika (kao uvek jasan pokazatelj stepena evolutivnog napretka) nikad hladnija i besciljnija, sistem vrednosti kao da ga je Sadam Husein štrikao, što sa socijalizacijom sve zajedno - ne znam koliko ima veze. Nema veze koliko to košta (previše), ni jesi li upoznao nekoga zanimljivog (nisi), ni je li ti bilo lepo (nije). Ali bez "izlaska", provod nekako...
"Nije to to..."
Pa se mi pitajmo jesu li neki tamo Tadići, ili pre Nikolići krivi za mračnu izvesnost naše budućnosti.
Postklimakterična gospođa kojoj je neko rekao da je novinarka, a ona poverovala u to. Voditelj "kolažne" emisije, zapravo wannabe-celebrity showa, gde dovodi razne predratne (II svetski rat) slabo pokretljive gospodže i gospodu, ali i posećuje srpske emigrante iz istog perioda, preko kojih gleda da ulovi poneku slavnu ličnos' koje je redom odjebavaju.
Ulica, negde u LA. MAP u pratnji bivšeg dvorskog čistača klozeta kod Karađorđevića, koji je isti posao obavljao kod Čarltona Hestona a koji se slučajno vraća iz bakaluka tom ulicom. MAP brzinom zeca i veštinom zmije saleće ČH.
MAP: Mr. Heston! Mr. Heston! Ja sam Mira Polak sa nacionalne televizije Srbije! Sećate li se ovog gospodina ovde? On je radio kod Vas! ČH: (prepadnut) Wtf?! MAP: Da li znate gde je Srbija? ČH: Ne'am pojma... U Francuskoj? Je'l ovo anketa? MAP: Znači, bili ste? Pretpostavljam da održavate tople veze sa Srbijom kao i da imate lepe uspomene zbog Vašeg gospodina čistača klozeta! On je iz Srbije, znate? ČH: Moj trenutni čistač je iz Meksika... MAP: Planirate li da snimate neki film u Srbiji, da glumite, režirate, kao producent?! ČH: Ne. U stvari, nemam pojma. Otkud znam. MAP: Thank You, Mr. Heston! Ovo je bio Čarlton Heston i kao što ste čuli, izuzetno voli i ceni Srbiju i gotovo sigurno će doći da snima film u našoj zemlji zbog izuzetno lepih eksterijera!
Bolna tačka balkanskog oca koji je očekivao sina-naslednika ("Sine nasledniče, sokole mali, dok smo živi tebi ne sme ništa da zafali!" op. cit Aleksandar Aca Ilić), a sada mora da ima u vidu miraz (što veći da one džukele Rajkovići ne počnu da laju da smo sirotinja, jebo im pas babu kroz helanke!) jer se podrazumeva da mora da se uda pa taman imala facu kao Đavolja varoš (da joj se stoka Đurovićka ne smeje kako je ostala usedelica). Ovdašnji otac takođe strepi za čast, celovitost i integritet himena svoje kćeri i svakog njenog druga ili "druga" propituje prema oprobanim UDB-inim metodama (da ona govna Jovanovići ne pričaju po komšiluku kako je "ta završila sve fakultete, ove naše, po komšiluku"). Ipak, posle bolne faze suočavanja sa istinom, kćerka postaje uteha i očeva miljenica. Ipak, očevi više vole kćeri, sinovi ionako vole da zajebavaju.
Očeva osećanja pri rođenju kćeri nepresušna su inspiracija za sve umetnike. Amir Rešić - Nino ispevao je pesmu "Ti si, ćerko, tatin sin" - bolnu, počesto kontradiktornu ispovest novopečenog oca, ali upravo te, vešto vođene kontradiktornosti otkrivaju samu srž čiste emocije, vrtloga u glavi nesrećnog čoveka.
Ja imam cerku, a mnogi sina. Oni se hvale, hvale pred svima. Al' moja cerka, lepa i fina, Zavesce svakog njihovog sina. (Očev bol, mnogi ga izazivaju svojim sinovima, čini mu se da svojom hvalom baš njega žele da povrede. "Od svih ljudi, baš JA imam ćerku, a svi ostali sina" - suština je ovih misli. "Ovo je uvreda prirode, Boga, nesreća, maler i ja, kao takav, imam pravo da svoju nesreću pretvorim u oružje protiv tuđe sreće, ja uzimam pravdu u svoje ruke i moja ćerka će zavesti njihove sinove" - udarac i kontraudar, u vidu dugoročnog plana za osvetu, kakve rađaju samo velike nepravde.)
Ti si cerko tatin sin, Na sudbinu se ne zalim. Ti si cerko tatin sin, Sa tobom se ponosim. (Refren kao tipična mantra, autohipnoza kojom otac želi da ubedi sebe da je srećan, da mu se nije desilo to što se desilo, da je žensko muško i da je ćerka sin. On dvaput ponavlja „ti si ćerko tatin sin” – on ne pokušava da hipnotiše samo sebe, već i novorođeno dete, sugerišući mu poželjan model ponašanja – model ponašanja sina. Ovde Rešić pokazuje svoje duboko poznavanje etnologije i folkloristike, dajući maglovit nagoveštaj o nastanku „virdžine”. Naravno, ovde ne govorimo o „virdžini” u potpunom smislu tog pojma.)
Za moju cerku ja nocas slavim, I malo zbog nje vazan se pravim, Jer hocu nesto da kazem svima, Ko ima cerku, ima i sina. (Bol povređenog je jak, ali on ima plan u svojoj glavi: njegova ćerka će vršiti potpuni uticaj na druge muškarce. Osećaj moći koji će posedovati njegova ćerka, a kojom će upravljati on, trenutno mu nadomešta zadovoljstvo i on se „pravi važan“ i slavi u čast simbola svoje buduće moći. U poslednja dva stiha on glasno, urbi et orbi, svima onima koji imaju sinove najavljuje svoj plan u hermetičkoj formi, zlokobnim tonom: „Ko ima ćerku, ima i sina.“ Ćerka će se udati i imati apsolutni uticaj na svog muža. Otac takođe ima uticaj na ćerku i novi zet nadomešta prazninu nerođenog sina. „Vi imate sinove. Budite uplašeni, jedan od njih će postati moj.“)
Od nje mi vece sad nema srece, Sve bi joj dao, nije mi zao, Jer ima jedna prica ustvari, Ko cerku ima majstor je pravi. (Oduševljenost planom. Bol je prevladana i sve dolazi na svoje mesto, jer pravda je spora ali dostižna i ćerka postaje uzrok duševnog zadovoljstva oca i on neće oklevati da joj obezbedi znanje i sredstva ne bi li ispunila očekivanu osvetu. Kako bi razblažio zloslutnost ove mračne pesme, Rešić uvodi urbanu legendu iz svakodnevnog života: otac kome se rađaju kćerke poseduje izuzetnu seksualnu moć. Tako se slika o ocu-osvetniku na neki način razblažuje, daje mu se dodatna satisfakcija, koja je i simbolički vrlo važna, jer tako otac nije ni na koji način oštećen u pogledu svog libida i seksualne moći, koja bi u slučaju rođenja sina prešla na njega.)
Obavezan inventar svakog pravog srpskog domaćinstva/kuće/stana/ognjišta. Naročito dobro ide uz miljee i ostali hekleraj. U srećna vremena nabavljala se preko sindikata, od akvizitera po preduzećima i to uglavnom na metar. Naročita pažnja posvećivana je opremi tj. povezu da se slaže uz regal, a da istakne porculansku gondolu, uspomenu iz Vrnjačke Banje i do pola popijenu rakiju iz flaše u obliku Opel Kadeta sa sve čašama. Ne čita se, nego stoji da gosti vide, čime se stvara privid "načitanosti"; izuzetno, knjige služe svojoj svrsi tek na moru i to pod uslovom da ih je napisala Mir-Jam.
Među vlasnicima regala su naročito popularne enciklopedije i "debele knjige" u kožnom povezu jer u njima "ima sve", "Veliki narodni kuvar", Pelagićeva "Narodna medicina", sabrana dela Ive Andrića/Miloša Crnjanskog/Dobrice Ćosića, par monografija o Titu, a u poslednje vreme i "Čujte Srbi, čuvajte se sebe" Arčibalda Rajsa i "Molitve na jezeru" Nikolaja Velimirovića. I naravno: "Leksikon stranih reči i izraza" Milana Vukajlije.
Pošto gosti posedaju i posluži se aperitiv, a pre nego što dođu mladenci i posluži se predjelo, muzika odsvira "Reših da se ženim dok sam jošte mlad" pa zatim krene u veselijem tonu ("Danas majko ženiš svoga sina", "Svadbeni venac", "Neka peva ova kuća") kada se najslobodniji gosti hvataju u kolo sa dostojanstvenim osmehom na licu. Kolu se priključuju i ostali gosti, a muzika svira brže i brže sve dok ne zasvira "Moravac". Tu nastupa kolovođa đavo. Na prve taktove "Moravca" salom za venčanja se prolomi urlik "IJAAAAAAAAAAAAAOOOOOOO!", svatovi se okreću i traže izvor i otkrivaju ga u čoveku sa obe podignute ruke uvis. Čovek preskače sto, suverenim koracima prilazi kolu i hvata se na čelo. U tom trenutku menja se njegova fizionomija: hipnotisanog pogleda, ispravlja se, glavu zabacuje unazad, slobodnu ruku smešta iza leđa ili se hvata za rever i nabacuje dostojanstven osmeh. U početku znalački sitno veze nogama da uhvati zalet, a kada Kićo Guerini oplete "Čokoladni voz" ili "Mitraljez kolo" počinje da drma glavom, ramena okreće u trenutnom smeru kretanja kola, a nogama podražava Majkla Džeksona iz vremena dok je "Bad!" bio svetski hit. Tu ustanovljava da ostatak kola ne može da ga prati, pa se izdvaja i staje na sredinu i nastavlja da samostalno prepliće za primer, a ako neko i pokuša (pa čak i uspe) da ga prati, kolovođa đavo donosi stolicu, penje se na nju ne prestajući da igra i okreće noge oko nje u maniru iskusnog akrobate. U tem muzika zasvira tuš, predjelo se posluži, a kolovođa usijan odlazi na mesto, naručuje vinjak i pita prvog do sebe kad će više ti mladenci, jebo im pas mater.
Arhaični zaostatak RTB na RTS. Zadatke za ovu veselu smotru znanja sastavljaju vrhunski enigmatičari, članovi-osnivači "Serbsko-knjažeskog družestva enigmatičarov", dok je za modernije oblasti zadužena Omladina DSS. Učesnici kod gledalaca obično izazivaju sažaljive emocije, a oni koji ostvare najbolje rezultate dobijaju vredne nagrade od sponzora emisije.
(Asocijacije. Upravo ističe vreme.)
Voditeljka: Miodraže, brzo, konačno rešenje? Siroma Miodrag: Joj..... Ako nije VIŠNJA! Voditeljka: Tako je, Miodraže! Konačno rešenje je v i š nj a! Pod A: baba - baba Višnja je majka Njegovog Sijateljstva Miloša Obrenovića, našeg kneza, pod B: višlja, gramatički neispravno, a može da se kaže i višnja ali ne u istom smislu, je li tako, sad vam je jasnije, pod C: Ita Rina, čuvena glumica, poznata je njena ljubav prema višnjama, ako se zabavljate čitanjem filmskih žurnala i pod D: Želimir Kulišić iz poznatog muzičkog dueta "Želimir i VIŠNJA". I da vidimo tabelu...
Voditeljka: Čestitam, Miodraže, vi ste pobednik finala Slagalice i dobili ste vredne poklone od naših sponzora, a to su: vikend sa pojačanom ishranom u Prolom Banji za dve osobe, mesečna zaliha Minakva prirodnih negaziranih sokova sa vitaminom C za zdrav život, a dobili ste i najnoviji model kineskog terenskog automobila MRSHWAN sa auspuhom!
Baba kraj malog ekrana dedi: E vala volim što je dobio siroma', pogle' kakav je, grdan, ko zna da l' ima da jede!
EKV je odlična grupa. Njihova muzika je izvanredna, nešto sasvim drugačije i - hm, ajde-de - pametnije od onoga što se ovde konfekcijski proizvodi. Kao takva, EKV je zacementirana kao majlstoun u ovdašnjoj muzici i verujem da je to stav svih koji ih vole.
E, kurac! To nije dovoljno! Vi koji imate ovakav stav pokazujete koliki ste mediokriteti, mali ljudi, zatvoreni za Arhiestetiku, Arhiharmoniju, Arhimetafiziku i nejasno je kako se usuđujete da kažete da "slušate EKV" a da time ne skrnavite Milanov i Magin Sveti Lik! Vi, ljudi jedni najobičniji, ne razumete i nikada nećete razumeti sve valere i nijanse Milanove Poezije! Vidite, EKV se ne "sluša", EKV se ŽIVI. Ako ste to razumeli, stoko sa najprimarnijim emocijama, da nastavimo dalje.
Na ovom svetu ne postoji, niti je postojao, niti će postojati niko - NIKO - ko je pametniji, inteligentniji, načitaniji, jednostavniji, a opet tako komplikovaniji od Milana, koji nije bio čovek, kako to vi mislite, nego Nadbiće. Ako ne razumete zašto je to tako, nema svrhe ni govoriti, to znaju naše Izabrane Duše u koje je ušla Svetlost. Milan je nepogrešivi Prorok, svaka Njegova Reč odiše Mističnom Maglom Nejasnoće iz koje izranja Smisao - avaj! - tek kad se događaj koji predviđa dogodi. Takođe, ako vam se njegova muzika čini monotonom i dosadnom, to znači da bi trebalo da se terate u pičku materinu i jebo vas Bajaga, što ćemo vam glasno dobaciti u sebi. A ako ne razumete nijednu Njihovu pesmu, nema vam mesta među Nama, koji razumemo čak dvadesetinu Opusa. Stravično ćemo se namrštiti na vas ako kažete da je Milan umro, jer On NIJE umro, nego je jednostavno izvršio Apoteozu! Još ako pomislite samo da se Magi overdozirala, onda ćemo se na najužasniji i najokrutniji način izbečiti i prevrnuti očima jer Ju je zapravo Milan pozvao!
To što tražimo ulicu za Milana je Naše iskušenje da bismo došli čisti pred Njegove Oči, to je najmanje što Mu pripada i doći će dan kada iz svakog zvučnika i sa svakog ekrana gledati na Nas Njegovo Sveto Delo a vi, stoko neslovesna, ćete gledati u Nas - Mudrace i nećete Nas više zajebavati zbog Naših neskladnih lica i zbog Našeg Devičanstva (koje čuvamo za Milana, a ne zato što smo "uobraženi skrndelji i iskompleksirani smarači")!
Mislim da su svi imali bar jednom u životu susret sa Izabranima.
"Bolji sam od tebe i staviću ti to do znanja, hteo to ili ne."
... ipak je Mauricijus bolji od Dominikanskih ostrva, iz iskustva pričam... ... jedva sam se snašao, da mi nije Garmina... ... obaviću par poziva, nemoj ništa da se brineš, sve će to da ti bude gotovo... ... ne, hvala, već smo večerali, bile su izvrsne njoke sa brokolima... ... rado bih pričao sa tobom, ali žurim na sednicu studentskog parlamenta... ... prepili smo, čivas me je dokusurio... ... "Klopku" ne možeš gledati, a da ti na pamet ne padne Kantov kategorički imperativ, bar ja tako mislim... ... bole me oči, ne mogu da pohvatam sliku na novoj plazmi... ... moj pokojnik, profesor doktor Đorđević...
Jedinstveni sukob prostora i vremena koje kasni. Uzrokuje manji zaplet u seriji pavićevskom metodom "koji/kakav", a običnom posmatraču izaziva zabezeknuće, bujicu psovki, akutnu neprijatnost i želju za pokazivanjem golog dupeta ekranu.
2011. - "Lepše sutra"
Milorad (otac familije): Gorane, vuci se u sobu i radi domaći! Dosta mi je više da idem u školu zbog tebe!
Goran: Si, šefe!
Abhazija (majka, glumi je Svetlana Bojković): Pobogu, kakve su to reči?! Šta ti znači to "si, šefe"?!
Milorad: Šta to znači?! To znači da ću do kraja školske godine da ga nadzirem i da moljakam po školi kao dživdžan!
Abhazija: Gospode Bože! Kakav dživdžan?!
Milorad: Pa običan dživdžan, ona sitna ptica što jede mrvice što mu bace drugi, dok drugu marišu i ćorišu!
2015. - "Biće bolje"
Dragomir (otac familije): Ne možeš u tome u grad! Lepo ti ćerko misliš na sebe, posle ja treba da brinem! Džigericu mi pojedoste!
Žaklina (ćerka): Tata, pusti me, baš je superiška!
Aritmija (majka, glumi je Svetlana Bojković): Dragi Bože, kakav je to rečnik?! Dragomire, šta joj to znači?!
Dragomir: To znači da ćete vi, gospođo, u najskorijem roku postati baba, jer će vam ćerka pre ili kasnije doneti vest da je zakačila!
Aritmija: Gospode Bože! Kako zakačila?!
Dragomir: Lepo, baš kao što ste i vi zakačili, gospođo, a ako bude zakačila ja ću da se otkačim!
2020. - "Lepše vreme"
Borislav (otac familije): ...a ti bi sine, umesto što gubiš vreme, konačno mogao da završiš taj fakultet, da i mi dobijemo neku dobru vest, a ovako sve crnja od crnje!
Cakani (sin): Ćale, šetaj!
Artiljerija (majka, glumi je Svetlana Bojković): Gospode! Šta to treba da znači?!
Borislav: To treba da znači da sam ja mator i da treba da idem na vazduh, a najbolje bi bilo da je to u parku neke ustanove!
Artiljerija: Bože gospode! Kakve ustanove?!
Borislav: Pa fine ustanove, one gde se leče ovakvi kao ja, gospođo, oni koji su malo pošašavili i podilkanili! I mogu li ja konačno da na miru popijem svoju kafu?!
Alternativa odsečnom odgovru ''NE!'' koju voditeljka TV Slagalice nudi u igri asocijacija, kako bi takmičaru pokazala da je blizu rešenja.
Plavi takmičar: A1 Voditeljka: Polje A1 je STRUJA Plavi takmičar: Kolona A - Elektrika Voditeljka (nakon trosekundne pauze i razmene pogleda s Milkom Canić: Mmnneee... To nije rešenje naše kolone. Plavi takmičar (u sebi): Pička ti materina glupava, mogla si lepo NE da kažeš, sad će ovaj crveni da pogodi! Crveni takmičar: A2 Voditeljka: Gitara Crveni takmičar: Kolona A je ''električna''. Voditeljka: Tako je! To je rešenje kolone A! Probajte konačno! Crveni takmičar: Da nije možda konačno rešenje CENTRALA? Voditeljka: BRAVO!
