Šo reče Stankela, mesto randevuja prečke i stative. Ono, sigurno da ima neku čar kad daš evrogo u raklju na primer dropkom, a goša neverue.
Evo recimo kacam igro za Parisen Žermen protiv nekih Mađarština, misim da se zovu Videoton ( zipa slučajeve šo su dali ime klubu, mogli su ga nazovu Ulicakrov, nevera) Nači prolazim jednog, okrećem se kažem čmokaj ga Husaru, i onda znači sigurno lomim još jednog metodom biciklica i već sam negde ispred šesesterca. E pazi sad ovo, saću vam pokažem, samo ne mogu sad u Paćotiju, tad sam nosio novu kopu - Najku, naš kaka kopa lagana ko čarapa i još blista, očetko Pantela pre meča. I stojim ti ja na ivici šesesterca, sigurno nek to bude ivica ove Diana unikatne tapiserije, rolnem loptu Adidas Fivernova i uvatim je spoljnom - udarcem vrste efe i pravo u raklju. Goša u faznu stoji pomičnosti bez. A sutra u Lekipu naslovi tipa: “Pantela pokvario Video(ton)”, “Pantela, što opet u raklju? ” i tako, al neće Pantela da se hfališe. Evo, nek novine pokažu, slučajno pono. A naače šo mi došo posle poslednjeg sudijskog zvižduka njihov levi bek, neki covpa mali prljavi zbrčićima smešnim nekim i kao: Pantela aj daj dres. Ja ga gledam, de da dam original od Najkea broj desetka razumeš za Homu neku il neki takav kurac. Al aj dao sam, Pantela je dobar čovek. Aj sad Sveti otac, duhovi i braćala sigurno. Ameno!
Kada vam neko preti svojim odlaskom (tipa oratk na basketu preti da ce otici kuci ako mu se ne prizna faul) a vi da bi ste mu stavil do znanja da vas zabole ona stvar shto ce vas lishti svojeg prisustva mu lepo kazete PUTUJ IGUMANE...obichno sledi i I NE MISLI NA MANASTIRE
Cartman: Fuck you guys im going home! Kyle, Stan, Kenny : PUTUJ IGUMANE I NE MISLI NA MANASTIRE!
Najblaži, gotovo i neprimjetan (pod uvjetom da ga neko drugi ne spomene) osjećaj "post-raskidne" nostalgije za nekom osobom.
- E, matori, a što si ti sam? Gdje ti je riba, a? - Koja? - Kako koja, pa Marina!? - Aha... - Nismo vise skupa, ali moj šlic je za nju uvijek otkopčan.
Ona je ovo, ona je ono, ali tebi - ona je sve. Drugi je pljuju - ti je braniš. Drugi je ne podnose - ti je obožavaš. Svidja ti se... Mnogo. I previše. Lud si za njom. Za trenutak pored nje dao bi deset godina pored bilo koje druge. Sve one su tako... a ONA je ipak tako... Ali, ti si njoj drug. I ništa više. Samo još jedan običan drug, a ona je tebi... prosto sve. Tako je bilo, tako će ostati i to te boli, grize, kida iznutra. Ne jedeš, ne spavaš, nemaš više ni inspiraciju da definišeš nešto na Vukajliji. Preostaje ti samo da pokušaš lečenje narodnim lekom za sve...
Kad saznam da li terapija deluje (trajno, tj. na duže staze), javljam vam. Trenutno je još u fazi testiranja...
Potvrdan odgovor vrlo koristan prilikom odgovaranja na pitanja na koja se baš i ne može odgovoriti sa da i ne. Uglavnom svi su srecni i zadovoljni dok(ako) druga strana ne skapira zajeb.
