Auspuh
Vrlo bitna stvar taj auspuh - mali al moćan - jer tu se nešto dešava on samo virka onako al tu mu je snaga jer je tako pritajen a jak
a onda vidiš ceo auspuh na ulici kao zaklanu neku životinju i zgaditi se razruši ti iluzije
vuku neki auspuh cigani kao mrtvo nešto kao meh neki i on više nije nako dostojanstven i moćan beda jedna
Isto se desilo i sa repom od kita - rep od kita koji viri to je super - al posle ceo kit je samo jedna ogromna masetina ko zoran stevanović
zato sam zavoleo ajkule one su cele lepe
Borča
Када желите да дочарате колико сте далеко ишли, само пут упоредите са путањом аутобуса 95 до Борче.
Аууу док сам се довукао до бабиног села, ко пола пута до Борче да сам прешао!
Професоре, Марија касни. Она живи у Борчи, и кренула је пре сат времена али је морала да се врати по пасош.
Ajmo jedan X dur/mol
Rečenica koja odvaja "obrazovanog" i "čuvenijeg" narodnjaka od ostale "neobrazovane mase" narodnjaka. Svaki narodnjak koji misli da je dao umetnosti nešto veliko ima na ovaj način da se proserava sa pratećim bendom.
Mlada zvezda Granda, ispala u trećem krugu (jer je direktni konkurent imao sms podršku privrednog giganta iz Gornjobelobočkog okruga) svoju stečenu slavu koristi tako što, na svadbi Nevene Krstović i Jovana Mirkovića pod šatorom u selu Krševica, ovako komunicira s bendom:
"Grgi, ajde jedan G-mol..."
(Grgi tipne jednu dirku, al ipak sačeka šta će ovaj da se razdere, jer pojma nema šta mu je palo na pamet, nit zna gde je taj mol)
MZG: "Dao, sam joj džak papriku...(Grgi sad shvata i počinje da gusla, MZG klimne glavom i nastavi)...jer nemadoh ništa drugoooooooo..."
Time se MZG distancirao od ostalih i postao je umetnik.
Jebe nas k'o tuđe
Ортак који испаљује четр'естри пута за једну исту ствар. Знамо да нас воли, али је чкицапи у души и нема своје ЈА. Обичан неодговорни павијан, али сјајно друштво за неке друге ствари, зато га и својатамо. И пошто је наш, нервира нас кад нас јебе као да ми нисмо његови. Да се трипут прекрстимо док га слушамо како измишља разлоге за испалу.
-Ае, значи, пакуј се у ауто и идемо на Ибарску да ждеремо, дугујеш клопу већ метар дана.
-Курац, не могу ни данас, знаш... имам нешто. Морам. Јебига, оно, обавезе, класика. Знате да вас не бих испалио никад?
-Ма, да. Не би. Јебеш нас к'о туђе, вековима. Сајси куђо, идемо сами.