Večito pitanje koje devojke postavljaju same sebi pre izlaska. Ma, mogu granate da padaju, tenkovi da prolaze tik pored njih, zemlja da se razdvaja na pola, njima to u tom trenutku nije bitno, bitne su štikle. Onda kreću dogovaranja, da li se nose štikle, ako se ne nose, zašto se ne nose, ako se nose, zašto se nose. Ako samo jedna u društvu želi da ih obuje, neće to uraditi, jer ne želi da se izdvaja. Ako samo jedna neće da ih nosi, obuće ih, jer opet, ne želi da se izdvaja. Jer... Žene znaju zašto.
Una: Jao, da li da obuvam štikle? Lana: Aman, devojko, idemo u Dangubu, sti luda? Una: U, mnogo me zabole. Ionako sam veći metalac od onih što ne peru kose i nose Metallica majice. Lana: Kako, hoćeš, ja neću sigurno. Una: Dobro, onda neću ni ja.
Rečenica koju izgovaraš kad napokon uvidiš pravi razlog nečijeg prenemaganja, odnosno uzrok nečijeg mušenja.
- Aj u zenba, nema nikog! - A ne mogu... - Ajde, ajde! Nije ladna voda. - Ma, ne ulazi mi se... - Ajde, bre, koji ti kurac, jesi dobila? - A nisam... - Šta je onda? Skini pantalone i upadaj. - Nisam ponela... - Kupaći? Pa, šta. I ja sam u boksericama. - Ma, ne kupaći... - Ne nosiš gaće? A to li je muka... Pa, što ne kažeš. Evo, i ja ću da skinem. Ajde upadaj. - Okej. ~~~~~~~~~~~~~ - Ćale, izlaziš s kevom negde večeras? - Ma jok, vidiš kakvo je vreme. - Dobro je vreme, šta mu fali. - Kiša, bre! - Ma, kakva kiša, šta je to... Kišica. Idi, bre, negde s mamom, nisi je 100 godina nigde vodio. - Dete, dosadan si. A i nije mi ni do čega, boli me glava. - Dam ti kafetin. Slušaj, dao mi drugar neke karte za bioskop, ima sto posto da ti se svidi film. - A što ti ne ideš? - Ne volim ja Adama Sendlera... A i... A i dogovorio sam se da se vidim s devojkom večeras... - A to li je muka! Jebem mu miša, kaži jebiga, pa ćemo da iskombinujemo nešto.
Mesto gde su Rimljani tukli Avare, da bi potom Avari i Sloveni tukli njih, a onda Sloveni tukli Kelte i Avare, te potom bili tučeni od strane Turaka i Ugara, koji su se tukli i međusobno, da bi na kraju Turci bili potučeni, a Slovenima ostalo da se tuku s Ugarima, potpomognutim Austrijancima, koje su potpomogli Nemci, kojima nije bilo dovoljno da se jednom tuku, nego su došli po još, da bi, na kraju, kad nije bilo više nikog s kime bi se tukli, Sloveni počeli da se tuku međusobno.
Neizostavni ritual pred to čuveno veče posle koga navodno postaješ odrastao čovek. Inače, celo to praznično raspoloženje koje se da uočiti na slikama je zaostatak iz vremena kad je zaista vredelo proslaviti završavanje srednje škole, kad si posle srednje škole mogao da budeš nešto malo više od golog kurca.
Kad prelistavamo nečiji fotografski album sa slikama s maturskog, obično počinje tim slikama iz kuće. U centru pažnje je, naravno, maturant. Ako je žensko, onda su je udesili do neprepoznatljivosti. Najčešće od najružnije ribe naprave jebozovnu ribu (karao bi je da si za četiri godine shvatio kako dobre noge ima, sad je kasno), a od najbolje ribe naprave strašilo da ga ne pogledaš. Ako je muško, najčešće je uvučen u odelo koje mu nije baš po meri, vise mu rukavi kao ruke mladom pavijanu, ili se pak obukao kao najgori šaban, kao da je krenuo na grand paradu, jer je odlučio da kupi odeću koju će da koristi i kad izađe neki put u svoj grad/selo. Metalci se ne računaju u ovaj opis, oni su posebna priča.
Tu su mama i tata, prvi put zagrljeni posle bratovljevog ispraćaja u vojsku od pre pet godina. Smeju se od sreće kao da su dobili na lotou i ponosni su što im je dete uspešno završilo tu veliku školu, a još su srećniji što je ove godine bilo toliko uspešno u školi, pa čak ni na popravni ne ide.
Tu su naravno i sve moguće tetke, ujne, ujke, neke brkate babe koje maturant prvi put vidi i koje ga ljube oko usta kad ga vide, padne tu i neki dinar, da se ima za pićence večeras. Svi se oni utrkuju da se slikaju s maturantom, svojim ponosom i dikom, a ne prošuštaju priliku ni međusobno malo da se zagrle, pa onda i grupno.
Ali najveći džek, onaj koji daje šmek celoj manifestaciji, onaj bez koga cela ceremonija ne bi imala smisla, onaj bez koga to ne bi bilo TO, to je deda iz sela koji je za tu priliku obukao svoje najbolje odelo, nakačio orden iz rata na rever i nakrivio šajkaču, da može posle onako jebački da ošmeka unukove drugarice, da mu kaže ''Onu tamo devojčicu da ženiš!'' i tutne mu dvesta evra u ruke, pošto je prethodno odlučio da se isprsi i prodao tele. Slike sa njim su najveći kvlt.
I tako svi srećni i zadovoljni krenu do mesta gde se održava matursko veče da se pridruže ostaloj srećnoj i veseloj klici.
Neko ko se žestoko zajeb'o što je krivično delo učinio sa manje od 18 navršenih leta. Da je sačekao još neko vreme (do punoletstva) zaglavio bi u pritvor, posle pritvora i kratkog suđenja u zatvor, gde bi ga batinali, šikanirali, terali da se gruva u teretani, učili "zanatu" i, u kriminalnom smislu "od njega napravili nešto". Ovako, pošto je pokazao neoprostivu dozu nestrpljenja, čeka ga teška sudbina: posebni program za tretiranje maloletnika.
Zašto je to uradio? Da li je on zdrav i normalan? Da li je vaspitno zapušten? Da li se drogira? S kim se druži? Da li ga je loše društvo "povuklo"? A loš uspeh i školi? Sigurno da i to ima veze. Možda je i nemaština učinila svoje. Ima li oba roditelja? Kakvi su oni ljudi? Da li je u njegovoj široj porodici već bilo prestupnika? A možda su se svi ti uzroci sudarili u njemu, jadnom momku lišenom prave šanse? O Bože, zašto je to dete zagazilo putem kriminala??
- ALO BRE, KOJ' VAM JE BRE SVIMA, OBIO SAM KIOSK ZATO ŠTO SAM DEKINTIRAO!
Moja filozofija (nisam je ja izmislio ali je primenjujem)
Ako nešto ne znam po meni je logično da pitam, a ne da se foliram i ostanem stalno u rebusu. Internet je za to idealan jer možeš da pitaš razne ljude o raznim stvarima a da te boli uvo da li će neko da te zeza što nisi znao nešto.
Može i: "Ko da te Staljin ispratio na voz", uostalom kad u istu rečenicu ubaciš Staljina i voz, to ne mož na dobro da izađe. Izraz se koristi kao kritika nečijeg raspoloženja ili fizičkog izgleda. U gulazima su znali zašto.
Što si se bre, tolko umusila, kao da ti Staljin kupovao voznu kartu?
glagol uzeti je prosecan glagol prosecnih mogucnosti, ali je (preko veze) dobio neverovatno rasirenu funkciju. on moze da pronadje mesto u svakoj recenici, samo pod uslovom da je rec o neformalnom dijalogu. izvorno predstavlja cin faktickog hvatanja za neku stvar rukama, bilo koje vrste. ali ovaj glagol ima takvu moc da moze da se koristi i kada ne vrsi svoju funkciju.
-I ona meni, brate, kaze da sam seljak! i ja, brate, uzmem i zdipim joj samarcinu.
