Ko je upisao fakultet koju godinu pre i posle 2000-te, a igrao je ovu igricu, verovatno ga nije završio za manje od sedam godina. Bilo je tu i amatera koji su igrali samo kampanje, oni se ne računaju. Mnogi su radi nje kupovali mrežni kabl po cenu da još dva meseca ne zamene pregorelu sijalicu u vc-u i tri dana da ne okuse pivo. Taman kad je posle 5000 odigranih partija smorila, Rusi su razvili hakersku kič nadogradnju VOG, koja je dodala novu dimenziju i produžila zavisnost bar još godinu dana.
- Brate, jebala te Izra i ti nekromanseri više, treba tri sata da ti bacam imploziju na te kosturove
Kruna karijere svakog akademskog radnika, njegova lična Biblija, vrhunac njegovog znanja koji oslikava višegodišnji rad i trud. Istovremeno predstavlja njegov lični doprinos tome da ga sve kolege i hiljade studenata zamrze za sva vremena.
Suština je u tome da redovni profesor, koji je prošao sva moguća i nemoguća usavršavanja, trenigne i stručne seminare u jednom trenutku donosi odluku da napiše sopstveni udžbenik, umesto da prevede strani ili nastavi da koristi udžbenik odavno preminulog kolege.
Tim udžbenikom planira da ućutka sve zavidne kolege koje pričaju da je sredio doktorat preko stranke, da natera raspuštenu studentariju da izgovara njegovo cenjeno ime sa dužnim strahopoštovanjem, da navede bivšu ženu da iseče vene jer ga je ostavila i optužila da je sposoban jedino da palamudi o toj staroj knjizi koju zna napamet.
O njegovom udžbeniku ima godinama da se raspreda u svim akademskim krugovima. Ne može on da napiše običnu knjižicu od 200-300 strana, kao što je to uradio njegov kolega koji predaje na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Ipak je on veliki drmr, ekspert u svojoj oblasti, gostujući profesor na više stranih univerziteta - sve to mora da bude kristalno jasno kada se otvore korice.
Udžbenik mora biti toliko dobar da se zbog njega posvađa na krv i na nož sa zavidnom koleginicom sa predmeta koja pak tvrdi da je njeno štivo kvalitetnije i lakše za interpretaciju. Zbog tog udžbenika će joj udariti šamar na sred kolegijuma, pred svima obrisati dupe slikovnicom koju ona naziva svojim delom i odlučno odbiti da je pojebe kada mu to sledeći put zatraži. Netrpeljivost će preneti i na decu kojima će zabraniti da ikada progovore reč sa njenom decom. Njegovo delo je toga vredno!
Budući da nema uslove da izmisli rupu na saksiji i otkrije nešto novo, preostaje mu jedino uvođenje terminologije koju još niko nije upotrebio i neverovatnih metafora koje mu padaju na um u trenucima najveće inspiracije.
Teško jeste ali udžbenik mora imati istu osobinu koju autor pronalazi u sebi - vrhunsku nenadjebivost.
Strategija je najmarkantniji deo personalnosti preduzeća. Za preduzeće strategija je isto što i za moreplovca zvezde na nebeskom svodu. Ovo se naročito može objasniti kada se pogleda kjustomizacija, kostjumizacija i kjustomerizacija proizvoda datog preduzeća.
Pojava vidljiva prilikom snošaja sa cupikama teškim jedva 50-tak kila, vižljastim kao mačići, koje prevrćeš po rukama, nosaš ih na kiti uz stepenice, obrćeš ih naglavačke za stojeću šezdeset devetku... a kad treba da iz gepeka izvučeš vreću cementa od 50 kila da bi na ujakovoj terasi u Čortanovcima zakrpio popucali beton kičma ti puca i stenješ "Pu, pedeset vam majki jebem svima koji ste ga pakovali tako!"
Razgovor koji vodiš sa samim sobom u poslednjem ispitnom roku.
'Bem ti sitno žito!! Ne seri da mi naletelo ovo pitanje?! Jao, Lazare, jebem te malera!! A lepo sam osetio, i Crni kad me zajeba! preskočio lekciju... šio-mi-ga-djura, preskočio lekciju! Sve nabubao smrad..jaooooo.. šta pišu ovi ljudi, sunce ti?? Dobro, skoncentriši se, smiri se, ima nade! Idemo na drugo pitanje, polako! Leleee! Padam...Padam sad je zvanično! A ne smem da padnem, jebo ga ja.. poslednji rok, šta da kažem kevi?? A ćaleta sam već obrlatio da sam dao uslov.. e, moj Milovane!!! Hranio si idiota!! Ček, stani, opasulji se, još ništa nije gotovo, a Crni se ubi od pisanja, šta piše, ruka mu se osušila, šta piše kad smo zajedno učili, proklet bio dan kad sam seo d' učim s njim!!?? I reko sam lepo da neeeću više pivo da cirkam pred ispit, reko sam lepo, nema više bludničenja!!! Pazi bre, Sanja što se razgolitila majku mu! Ima mala potencijala, ipak nije suva štreberka jebem joj sve po spisku, što se ovako nije skidala kad se ložila na mene onomad?! Došla da popravi devetku, osećam, mater joj štrebersku. Eeee, gde je meni devetka??? Pa, ja da imam devetku ja bih sad u kafani ispod stola bio, a na uvce bi mi išla neka Tomina, PU! Nemaš sreće, Lazare, nemaš sreće, pa da ga jebem! A jebeš kurvu, šta ću s ispitom, serem mu se usta, na Megatrend sam treb'o, za bolje nisam, pička mu materina, i ovce bi bolje sačuvao na livadi nego što ću ovaj faks da završim!! Sudbino kleta! Uh, ništa..... Jebeš ga, iz kuće da bežim dok se ćale ne o'ladi, pa sledeće godine.... a u kurac!!
Serija koju obožavamo uprkos tome što 90% vremena nemamo pojma šta se zbiva.
Bilo koji stažista: možda je pseudoneuroplastična hiperdektomija u predelu hiperkardijalne aorte. Bilo koji drugi stažista: ne, nema ospica iza levog uva. Bilo koji treći stažista: a beringokokusni virus koji napada parapolipeptičke mrvice u slezini? Bilo koji četvrti stažista: onda ga ne bi svrbeo domali prst na levoj nozi. I to ne objašnjava činjenicu da mu je srce toliko slabo da će umreti za deset sekundi. Haus: Svi ste vi idioti. To je kambodžanski grip, koji se nije na vreme manifestovao na magnetnoj rezonanci jer je pacijent jeo sladoled od malage na Kopakabani prošlog aprila. I lažov je. dajte mu mentol bombone i oporaviće se na vreme za svetsko prvenstvo u košarci. (završna scena: Haus kod kuće svira klavir, i peva Odu radosti unatraške. Na bantu jeziku. Obožavam tog čoveka.)
Po mišljenju mnogih, krajnji stepen zbunjenosti, zapanjenosti, zabezeknutosti.... Po jačini daleko ispred ''kao položajnik pred električnim šporetom'', '' kao Pinokio u 10 kubika drva'' a prema ''kao bumbar u mešalici'' ''kao bubamara u hektaru lucerke'' da i ne pominjemo...
''Šta si zinuo k'o Rus na obrijanu pičku?!? Ko da nikad nisi video dizel-juga!''
0-10 godina: - najveći rival, pa taman to bilo preskakanje lastiša - jedina osoba koju mama voli više od vas - najomraženija figura na tom jednocifrenom rođendanu, teraju vas da se slikate zajedno i ti tripovi - ona vam je razbila glavu kamenom ispred kuće 10-15 godina, dominantni period mužjaka ljudske vrste - smejali ste joj se jer je počela nositi grudnjak - smejali ste joj se kad se zaljubila u komšiju koji je stariji od nje - na rođendanu dolazi drugi dan sa svojom kevom na kolače - tražite priliku da joj pokažete da sve radite bolje od nje, bacate kamenje, pravite gumpuške i ostale "ber grils" ludorije - smejte joj se jer je glupava 15-18 godina balans između polova - na rođendane ne dolazi ni sa kevom - opasno počinje da se tripuje i da diže nos - vi tada naravno počinjete da pijete u parku - neće da se javi a ni vi ne ostajete dužni oko 18 godina nalazi presudni momenat i ženska imerija uzvaraća udarac - prvi put se pakuje u vašem mozgu u folder "dobre ribe" - razni momci je prate iz škole, izlazi u grad, kasno se vraća - ima momka, nekog alternativca, koji naravno ne može da popije litru vinjaka i zbog tog je pička bar u našem komšiluku - vi ste hteli da je pitate da ide sa vama na maturu - ona je išla sa nekim drugim, jer je nisi ni pitao, ali si se dokazao tako što si vatao hemičarku za dupe na litri vinjaka i dve buksne 18+ i vreme koje dolazi kasnije - i dalje lajkuje vaše statuse na fejsbuku - vi proveravate njen status veze na istom - gledate slike sa letovanja - zabrinjavajuće je prijatna na ulici kad vas sretne - keva i dalje pita za nju
Nužda ne bira ni vreme ni mesto i zato se desi često da nas stisne baš kad smo u gostima. E sad, među primitivnim životinjama je njuškanje izmeta i obeležavanje teritorije sastavni deo normalnih društvenih odnosa, dok je kod nas ljudi to nešto krajnje neprirodno i sramotno.
Nekoliko saveta za dobar rezultat u gostima: - na prvom mestu mera predostrožnosti: pre polaska u goste preispitajte vašu savest: "Da li Vam se zaista ne kenja?!" - u gostima izbegavajte kafu! pogotovu kafu s mlekom! - ali kada vrag odnese šalu i krene kolobocija po stomaku (jbte šta sam to jeo!), pažljivo snimajte situaciju. - procenite koliko vam je vremena još ostalo i svu svoju energiju usmerite na misaoni proces - neka um savladava telo dokle je moguće. - hladan znoj prekriva čelo i reže stomak - setite se reči Gospodnjih "Bdite i molite se! Duh je srčan, ali je telo slabo" - probajte da se setite da li je neko već išao u wc, jer ako nije, ići će; i snimite da li se još nekome ide u wc i dajte mu prednost. - skenirajte prostor okom predatora: gde je wc! (obično zatvorena vrata, od ostave se razlikuje po velikom plastičnom kvadratu za prekidače za bojler, grejalicu i napokon svetlo!) - izračunajte najkraći put do wc-a ali i ukalkulišite prepreke na putu, preskakanje stolica nonšalantnim hodom - i odzvonilo vam je! pre nego što ustanete pitajte domaćina gde je wc, iako ste već snimili gde je, fora je u tome da ne pomisli da vam se toliko mnooogooo ide. - lagano ustajte, bez naglih poteza, ali pazite da sve to ne izgleda kao "robo dance" i odšetajte do klonje u Napoleonovom stilu! - ulaskom u kazneni prostor ubrzajte sve telesne aktivnosti! spustite dasku, odkopčajte kaiš, šlic, jednim potezom svucite sve slojeve odeće, sputite dasku! - gubitak krvi u glavi, mrak pred očima, tunel sa svetlošću i lagana drhtavica u prvom trenutku sladostrašća, kada strano telo napusti organizam. - sledeći trenutak je već comeback to the real life! ne, niste u mrtvačnici kafilerije, pustite vodu odmah i to ponavljajte koliko puta je neophodno, samo pazite, domaćini su navikli da prepoznaju zvuke svoje wc šolje. - izvedite sve u što kraćem mogućem - jbte papir! gde je?! gde su novine? gde su mi jebene papirne maramice?! - Allahu Ekber imaju bide!!! sada samo još snimite neki umazani peškir ili korpu sa umazanim vešom da ne bi morali baš da izlazite sa mokrom guzicom. - dišite duboko kako bi što pre reciklirali sav vazduh iz wc-a. - kad se vratite za sto ne palite odmah cigaretu, bićete provaljeni, a i kaplice za oči je dobro nositi sa sobom.
Indija: - Odvedem ja krave na ispašu, sednem na obližnji panj, posmatram ih, vetar ćarlija, posle nekog vremena osetim nirvanu kako me prožima.
Srbija: - Odvedem ja krave da pasu, pustim Rundova da ih čuva, nađem 'lad u blizini, naseckam slaninu i poneo jedno čokanjče šljive. Posle nekog vremena osetim u leđa me nešto prožima, pa se ispružih, a ono meka trava. Milina.
Moja fioka je fioka koju ima svaki klinac. "Mama, jel ovo sada moja fioka?". Da, dobio je fioku... Tako je lepa i prazna. Stavio je unutra svoj autić. Da, to će biti garaža. Sada je stavio i čoveče ne ljuti se. Vreme prolazi... Negde među lajsnicama ze zavuklo pedeset para... onih malih žutih i debelih. Poslednje važeće pare u Srbiji. Sada nema manje od 1 dinar. Tu je i nekoliko bombona iz praistorije, mačkin zub koji je našao u dvorištu, nekoliko kamenja sa mora. Jedna praćka. Kauboj i indijanac, tenkići i topovi. Par rezača, gumica.... Kasnije se uselila prva potrošena olovka. Patentica koja se slomila. Hemijska koja se istrošila. Sveska za matematiku. Udžbenici sa rednim brojevima. Poslednji su imali broj osam. Evo ga, gel za kosu, jedan dezodorans, stari brijač. Kutija kondoma. Nekoliko diskova sa slikama koje više ne želi da gleda. Stari mobilni i punjač. Stara baterija od novog mobilnog. Indeks. Radnička knjižica, zdravstvena... Neka stoje tu, sada ne trebaju... Prsten... Tu stavlja burmu kada izlazi sa drugarima. Koverte od plata i računa... Čekove... Opet zdravstvena... Sada neka nova. Sa overom do kraja života... Bromazepan i Lasiks. Nalazi lekara, rendgen snimci. Ceo jedan život u toj mojoj fioci.
Promiče kiša... Nekoliko zbijenih crnih kišobrana gore... Nekoliko blatnjavih crnih cipela dole. Jedna lopata, mantija i gavran što se ljulja na grani. I lica koja ispraćaju. Plaču. Ali greše... Fioku su ostavili kući... A tamo je sve!
Kad ubijaš i istrebljuješ tigraste, a ove naše komarce puštaš da se slobodno hrane tvojom krvlju.
- Komarac! - Gde? - Eto ti ga na leđima? - Je l' tigrasti? Ubij ga! - Nije, ovaj je naš. - Aaa... Ako je naš, neka ga onda, neka doji. - Pravi si patriota, Mile - Služim otadžbini, Đuro
