Iz ugla uzvišene gospode, koja se nastanila u uži i širi centar Beograda: Linije beogradskog GSP-a koje saobraćaju do prigradskih naselja, u kojima je i bog rekao laku noć, a nema nameru da poželi "Dobro jutro." (čitaj Sremčica ili Rušanj). Označeni su različitim kombinacijama od tri broja, a varijacije u slaganju cifara, mogu se istražiti, prilikom zaposlenja u firmi, čije je sedište u Ugrinovcima.
Iz ugla običnih smrtnika, jedino sredstvo koje ih može odvesti do željene destinacije. Svetlo spasa prilikom hladne noći, u kojoj se smrzavaš k'o ciganče na vetru. Ukoliko se četiri godine voziš linijom, čija je početna stanica kod kafane "Malo Kijevo" na Vidikovcu, a poslednja špediciono preduzeće "Bora Kečić", autobuse lokalce, možeš da obožavaš ili prezireš. Neki od popularnih "Seljobusa" su redovni i povezuju centar grada sa prigradskim naseljima, dok su drugi lokalni, služe kao jedina nit koja povezuje Sjebanište sa Okoguzištem, a na iste se čeka i po sat vremena.
601,602 surčinski 511 Sremčica - Glavna železnička stanica, popularni "petsto seljak" 521 "pesto dvaes gedža" 542 stara linija, nekada među radnicima rakovačkog basena popularan kao "Konkord" 531,532 Rušanjci 533 "Grobljanac" okreće se kod groblja "Orlovača" 107 PADINSKA SKELA - DUNAVAC 110 PADINSKA SKELA - ŠIROKA GREDA 300 i kusur Zaklopača, Ritopek, Boleč 400 i kusur Sedneš na Voždovcu pa gde stigneš, stigneš.
Uspeti u životu i postati neko i nešto, a opet ostati nepromenjen i dosledan sebi, ne izvitoperiti se pod teretom uprtih očiju. Izdići se iz rulje i sam tim distancirati od žgadiluka i gadosti sa njim uvezane. Rabota na koju se retko ko usudi, a još ređe ko uspe u tome, jer da bi izgradio ime moraš napustiti običaje, biti ludo pametan i skoro pa glupav da rizikuješ odbacivši sve, i biti sposoban da ponovo izgradiš, jednom rečju - obrnuti krug, a za to se mora imati hrabrosti, i to one najveće: da se odbace šarene laže, strah od kazne za nepoštovanje bapskih dogmi i da se progleda svojim očima. A međ' svetom je oduvek bilo više kukavica nego glupaka.
Postati neko i nešto, a ne glumiti besne gliste i parati nosem oblake - e tu se, bato moj, pada - odoleti izazovu pišanja po sirotinji mogu samo izrodi čovekovog semena, e tu je mesto gde pravi razlika između lika koga je opizdio pot asova i malo lude sreće i tu je gde je, i čoveka, koji je zaista poseban: po svim faktorima izrod iz statistike koja opisuje plebs, koji ne jebe živu silu, koji je rođen da fura po svome, i kad je bio sasvim sam u svojoj borbi video jasno svoj cilj i kada je logika padala, preživeo sito i rešeto, i konačno ostvario.
Izgraditi ime je glagol koji ipak živi od žgadije, koja priča, i u bunilu trabunja o delima Posebnog, ali poput pećinskog čoveka koji se bojao i divio vatri a ič nije razumeo, žgadija se pomalo divi, ponajviše boji, a vrlo malo razume. Rulja priča o jedino o onome šta vidi i opipa svojim masnim prstima, a poštuje jedino ono čega se boji. Onaj koji je izgradio ime nikada nije pričao, živeo je i video neke stvari i mnogo pre nego što je rulji postalo očigledno. Tu je sva razlika.
Sveopste prihvacen naziv za prodavce knjiga ispred Medicinskog fakultete u Beogradu. Legenda kaze da je pre mnogo godina, jedan Arapin zavrsio medicinski fakultet i video da hleba od mantila nema, te se okrenuo mnogo humanijem zanimanju preprodaje knjiga i skripti. Niko nije siguran ko je pravi Hasan od mnogih koji delaju u dr Subotica, mada to i nije vazno, sve dok legenda zivi...
-E, moram negde da nabavim knjigu pojeftino, stavrno mi se ne baca 1000 din -Idi do Hasana, kod njega ces je naci za 300 dinzi.. -Ko je Hasan od njih trojice? Osoba 1: Meni su rekli da je to onaj kod zbunja sto stoji... Osoba 2: Meni da je onaj kod dekanata... Osoba 3:A meni da je onaj iza dekanata...
Sindrom koji se najčešće javlja kod ženskih osoba i to osobito mlađih. Ljudski primerci ženskog pola koji su uspeli da stave šape na određenog mužjaka u nekim slučajevima, usred neidentifikovanog slepila, dobijaju čudnu ideju da je njihov izabranik neviđeni šmeker, baja i planetarno neodoljiv. Rekla bi da mu sve pripadnice njene vrste, naročito željne, šalju ljubavne pozive, besomučno ga progone, vlaže na njega i, moguće, jure za njim ulicama vičući da osećaju želju da ih oplodi.
-Eto tako! Sad sam mirna! Od 800 prijatelja sam mu izbrisala 300! Riiiibeeee neke! Ne može to tako! Sad će da mi kaže što sam to uradila, ali baš me briga. Ne može on tako da se dopisuje s njima i da im lajkuje slike. Misli da ja ne znam! Sve bi htele da ga aduju, ali šipak sad! Svet je PUN drolja, kažem ti!
-I zamisli, idemo mi tako, kad prolazi Joca Droca, najpoznatija u našem selu. Zamisli šta mu je rekla! Rekla mu je: ĆAO. Zamisli samo, kako sme da mu kaže ćao? Šta ima ona njemu da kaže ćao? Da si joj videla oči! Samo što ga nije zaskočila! More, neće moći on tako svakoj seoskoj da se javlja!
-Kaže da sprema rad s nekom Tatjanom. Ne znam ništa o njoj. To me zabrinjava. Neki rad je uvek dobar povod, a sve bi htele s njim. Kladim se da su igrale na sreću. I tako, kaže on meni da radi s tom Tatjanom. Nadam se da je ružna i debela! Ali ko će ga znati, to mi ime zvuči nekako profuknjački! Oh, svet je tako beznadežno i bespomoćno PREPUN drolja.
Pred svaki vazan kolokvijum/test nastaje pravo bombardovanje sms porukama,a svaka precizno govori o licnosti osobe koja je salje.
Od drugarice ŠTREBERKE:" Jel si ti učila i ovo sto ne treba? Ja jesam i to i ono što ćemo raditi sledeci čas, šta ja znam,za svaki slucaj!"
Od drugarice NEUPUĆENE:" Oćemo sutra na pivo?"
Od drugarice VEČITOG STUDENTA:"E,ja ne izlazim sutra na kolokvijum,nesto mi nije dobro,al idem u šoping,'oces sa mnom?"
Od drugarice NEZAINTERESOVANE:"Iz čega je ono beše sutra kolokvijum?"
Od drugarice SNALAZLjIVE:"Ja sam onih 500 strana sazela na 5,i to odštampala na jedan papirić,pa ću da uzmem dedine naočare ili neku lupu,i to sve ću da sakrijem pod suknju!"
Od drugarice PESIMISTE: "Aaaaaa,ne znaaam šta da radim učim ovo ko debil,al neee ulaaaziii miii u glavuuuu,ja koo da saaam reeetaardiiiiranaaaa,evo plačem ceo daaan,pašću godinu!"
Od drugarice IZGUBLjENE:"E gde to ono beše?Koja zgrada?Koja grupa?Jel to kod asistenta Voje?A jel treba indeks?A vežbanka?Ko sam ja?"
Delom zbog ambicije ravne mungosu, delom zbog nemanja veze u opštini, delom što je za vreme predavanja bio u kafani završi ti on u mestu poput Korbevca, Moštanice ili Žbevca ako je srećan.Svaki dan putuje do tog sela i najbolji je ortak s vozačima. Meri matorim poljoprivrednicama pritisak, iliti pretisak kako ga one zovu, uzima od istih sir, mleko, jaja. Piše uput za bolnicu u veći grad, taman da seljak i proda nešto na pijaci ako je subota. Svestan je da je skretničar, ne zanosi se idejama da je elita, da je pripadnik 'humane profesije'. Virtuoz seljačkih brlja, veterinar po potrebi (kada je ovaj na nekom veselju ili bije ženu), majstor za frezu, da je komunjarsko vreme bio bi i u Mirovnom veću. Ponekad mu i nabace ćeru devicu , da se uda za 'doktora'...seljačka posla.
-Ti si beše lekar po zanimanju? Mmmm...mi žene smo slabe na to. -Ne, ja sam seoski lekar, nikakva ekstravaganca. Vadim krpelje bakutanerima iz bulje, pišem upute i to... -Pa dobro, humano je to! A kad ti dodje neka trudnica, ej! Pa ti učestvuješ u rađanju novog života! -Da, oko tog novog života, porodih juče jednu kravu, veterinar Žitko bio na parastosu. Tačnije, sama se porodila, pade ono tele od metar visine. Ja samo bacio onu posteljicu da ne razvuku kerovi... -Da, ali.. -Ne trudi se ribo...sa mnom društvenog statusa ubrati nećeš. Samo spanać i štavinjak za pitu od seljanki.
