Da, baš tako, nepravilno. Ne "oba oka". Mislim neki i tako pokušavaju, al' nije to to, nema kletva onu težinu. Elem, obadva oka su često predmet u koji se osoba kune ili kune nekoga, kada i ne misli baš ozbiljno jer su male šanse da će neko naprasno da oslepi, dok u primeru kad se zakuneš članom porodice i slažeš, a istom se desi nešto loše, ima ceo život da se tripuješ da je to zbog tvog krivokletstva.
Lujo: Ja bi' znači sve cigane i jevreje i pedere pobio, šta ima to da živi i koti se koji kurac? Aki: Ne seri Lujo obadva ti oka, pa tebi čovek da da pušku i jevreja, ti bi tražio uputstvo za upotrebu i muda.
Neočekivani potezi na utakmicama, od kojih prosječnom posmatraču dođe da stavi kašiku za sladoled u mikrotalasnu, sačeka da se ugrije na maksimum i onda sebi polako iskopa oba oka i ne poželi da ikad više vidi.
- E, jesi gledao tekmu sinoć? Meni puk'o strim, posljednjih 20 minuta sam gledao na lajvskor.. - E, blago tebi, nije mi jasno kako ranije nisi prestao da gledaš! Nikad onoliko transferčina vidio nisam, da čovjek poželi da nikad više lopte u životu ne vidi, bjež', ne mogu da pričam o tome, sačuvao si dosta živaca, svakako!
Nezaobilazna programska kategorija na talasima lokalnih radio-stanica koje već vekovima pretežno uveličavaju privatna slavlja, venčanja, rođenja, krštenja, sunećenja, uspešno odrađene setve/žetve ili, pak, obaveštavaju svoj široki auditorijum o nesrećama kako NA, tako i PORED puteva, tj. ako istih uopšte i ima. Lista kompozicija koje se po svojoj maštovitosti ali i autentičnosti arlaukanja cenjenih izvođača umnogome razlikuju od mejnstrim seljanije koja nam se inače servira preko kanala sa jebenom nacionalnom frekvencijom. Izvanredna prilika da rendom dobrovoljni mazohista čuje nešto iz bogatog asortimana neke od mnogobrojnih alternativnih narodnjačkih produkcija i njihovih nesumnjivo napaćenih vokalnih umetnika i umetnica.
Ne. To nisu obične pesme koje se mogu slušati u bekraundu dok, na primer, razgovarate sa vašim prijateljima ili dok sa svojim poslovnim saradnicima razmatrate neke od zajedničkih kooperativnih interesa ( i prasetina, i jagnjetina, pa ko voli nek' izvoli; prim. prev ). U pomenutim numerama nikako ne možete !NE SMETE! uživati dok vozite kola ili skije ( ali vam to zadovoljstvo neće biti uskraćeno na redovnoj autobuskoj liniji Kuršumlija - Klagenfurt, pa čak i ako budete sedeli na krovu ), a sličan savet se preporučuje i u slučajevima ako je neka beba prisutna u prostoriji. Ova umetnička dela, naime, iziskuju aposlutnu svu pažnju svojih slušalaca, kako zbog "njojzinih" neponovljivih tekstova, tako i zbog svoje skoro sakralne muzičke podloge, približno slične onoj u Rigoletu. I kad već pominjemo slavnu operu g-dina Đuzepe Verdija, treba napomenuti da je napor da se ne otpeva jedna od "arija" iz iste prilikom slušanja liste iz naslova u rangu sa onim Sizifa, a u vezi sa kamenom. Pa, uživajte...
HIT-LISTA RADIJA "HERKULES" IZ PRĆILOVICE ZA MESEC OKTOBAR 2012:
⑩ Rade Radenović - "U ambaru seno gori, mene druga muka mori..." ⑨ Jasmina Kožura - "Mene drnda koj' god stigne jer mom dragom neće da se digne..." ⑧ Ždrale Goro i gudački orkestar "Status" iz Aleksinca - "Kupio sam novi traktor, osećam se k'o direktor..." ⑦ Predrag Pindović Pinda - ( trance mix ) "Daj mi, mala, pičke, pičke, ja ću tebi ćune ličke..." ⑥ Rajna Ajzdeković - "Ostah udovica sad pre neko veče, ko će sada, ko će sada rakiju da peče..." ⑤ Filipović Flipsi - "Što mi dete napravi, još idem u školu..." ④ Dejan Deki Prvulović feat. Mali Đanfranko - "Ja u grad kad iziđem, svakoj curi hrabro priđem...:on je šmeker, pravi šmeker:..." ③ Gojko i Gojna Kačar - "Mi se volimo, mi se volimo, a roditelji isti..." ② "Herkules" bend - "Idemo u grad, idemo u grad..." ① Dragan Petrović Srbenda i "Kosovski Božuri" - "Kad zagrmi s Kosova truba..."
Privremeno mentalno stanje momka koji prolazi kroz tešku fazu nakon raskida. Ona faza kada ne razmišlja ni jednom, a ni drugom glavom, već srcem. Tada se dešava da ožalošćeni ni ne primeti tako očigledne signale suprotnog pola.
Deset sati uveče, priroda, cvrče cvrčci. On je zapalio vatru čiji plamenovi daju toplu i nežnu notu crtama njenog lica. Ona neumorno vrti kosu, trepuće umilno i pušta da joj bluza sklizne sa jednog ramena. On, sav ozbiljan, predano prepakuje ranac za sutra, ni ne primećuje je. Ona, pomalo uvređena ali odlučna, kreće u nešto konkretniju akciju.
Ona (mazno): Baš volim što sam baš sa tobom ovde došla, tako si snalažljiv. Ne bih mogla sama bez tebe. On (ne dižući pogled): Ma da, oduvek me je zanimala priroda, kao klinac sam se sa najboljim drugom igrao Robinzona Krusoa, odlučili smo da provedemo veče sami u šumi, pekli kukuruze, bilo je do jaja, e kako mi taj ortak nedostaje.. Ona (zbunjena, ali nastavlja): Ali ja ni sa kim drugim ne bih išla na ovakvo mesto, sa drugim bih se plašila. Sa tobom se ne plašim... On (ne dižući pogled): Ja se ničeg ne plašim, ni zmija, ničega. Sanjao sam kako je neki piton ispred mene i neki mi kurac ušao u dupe i ja krenem da ga krljam nekom močugom krvnički, da crkne majku mu pokvarenu... Ona (uviđa priliku): A kad si kod spavanja gde ću ja da spavam? Moja vreća za spavanje je uska i za mene samu, a tvoja je široka kao za dvoje.... On (ne dižući pogled): Ma šta uska, ja sam u toj spavao, a kamoli ti nećeš stati, čuj boga ti, nisi veća od ovog vola. Ona (pokušava da probudi u njemu prirodnog zaštitnika): A ako me napadne nešto noću? On (ne shvativši): Ma šta će da te napadne, ću ti pokažem posle nešto što sam naučio na treningu, skok i okret pun krug, nogom ga sjebeš u facu i završio je karijeru. Ona (ušuškava se u kaputu i folira se da šmrče): Hladno mi je... hoćeš da me zagrliš? On (i dalje zabuljen u ranac): Prljave mi ruke od majoneza što je iscureo iz ovog izdrkanog sendviča, eno ti vatra pa se grej. Ona, razočarana i nadurena, okreće mu leđa i pakuje se u vreću. On (misli se u sebi): Jebote, ja rek'o ću da pojebem nešto vecčeras, a ova razmažena samo kuka...
Sastavni deo američke mirovne misije je izmišljanje rata, odnosno potpaljivanje žarišta tamo gde planiraju da budu mirotvorci.
U slučaju da u napuštenom selu od pet stanovnika izbije džinovski gejzir nafte, za dva dana će plasirati priču po kojoj su se deda Milorad i čiča Stanomir toliko mrzeli i podstrekivali nacionalnu mržnju, da su Ameri prosto morali da intervenišu sa 75000 vojnika da reše sukobe i pritom, tek usput, započnu masovno eksploatisanje energenta. I tu će morati da ostanu bar 70 godina- do poslednje kapi nafte!
„Ekspresni voz za London-Pariz-Milano-Torino polazi sa četrnaestog koloseka..“ Čuo sam dok sam stegnutih pesnica trljao sanjive oči, pogled je prestajao da mi bude mutan i slabo fokusiran i najednom sam pred sobom vidio namrgođenog čovjeka sa plavom kravatom. Je l' znate da su Hrvati izmislili kravate ? Elem, mora da je bio utorak , vrijeme je bilo.. Pa, manje-više grozno.
- Šta oćeš ? - Da se makneš sa te klupe, da odeš da nađeš neki posao, današnja omladina samo loče a ništa ne radi, u naše vrijeme je bilo drugač..
Naravno, nisam namjeravao da slušam odvratnog policajca, ja nikad nisam ni bio dobar momak, sve što je u ovom trenutku zanimalo moj smušeni mozak je bila ta crna rupa u limenci piva koja je nepomično stajala tu kraj mog kreveta, stare klupe na još starijoj željezničkoj stanici.
- "Ajde dobro, de ne zajebavaj, vidiš da ne znam đe mi je glava?"- Progovorio sam dok sam ustajao sa mog mekog dušeka nakvašenog pičkastim nebom koje namjerno nije prestajalo da jeca. Pljunuo sam na moj krevet, jebi ga, garantovano mi je kroz podsvjest prolećela ideja da pljunem đubre u plavoj uniformi ali je moja svijest pesnicom nokoutirala tu suludu misao te je tako moja sluzava pljuvačka završila na potpisu dotičnog Marka koji je izgleda mnogo volio neku Svetlanu jer je njihova imena uklesao nekim vrlo oštrim nožem a pored napisao „zauvijek zajedno“. Jebeno zauvijek, kurac zauvijek. Kao da zauvijek postoji ima da prohujim k'o jesenji vjetar, neću ostaviti nikakav trag, mog se imena niko neće ni sjećati, život je moj čestica u poređenju sa zakonom ogromnog univerzuma. I na kraju šta mi ostaje ? Kurac. Koračao sam polako i gledao moje ispucale patike, korak po korak ka trafici sa jasnom namjerom da kupim cigare i kafenu bočicu piva.I ništa nije moglo da promijeni moj pohod ali sam na jednoj klupi, sličnoj onoj koja je meni pravila društvo tokom dugih noći, ugledao starca sa braon šeširom koji je sa suzom u oku zurio u crni notes:
- Dobar dan. - Dobar dan, sinko.
Nastala je nekakva tišina, možda je i meni bezobraznom bilo žao čikice u crnom kaputu, ni sam ne znam zbog čega ali sam upitao:
- Možde je od hladnoće, možda od kiše, možda i od tuge... Čemu suza na tom naboranom licu,ponosna starino ? - Eeeeh. :dugi uzdah je zaparao tišinu: - Stvarno ? - Pogledaj ovaj notes , sinko. Imam osamdeset tri godine, tu sam oduvijek upisivao brojeve mojih prijatelja, bilo je među njima svakakvih ljudi, i onih dobrih i onih naopakih.. - Ali .. - Znam, znam, jedan red je prazan. Upravo sam obrisao broj svog najboljeg druga, više nikad neću okrenuti taj broj telefona. - Žao mi je. - Ne treba da ti bude žao, sinko. Pred tobom je život, nisi prevalio ni četvrt vijeka i vjeruj mi da bi bilo sramota da žališ za bilo čime.Ja sam trenutno sam na ovom svijetu, sinovi su mi odrasli, otišli su ka zapadu u potrazi za boljim životom, nikad nisam imao zadovoljstvo da se igram sa svojim unucima. Pokazao bih ti njihovu sliku ali , na žalost, nemam ni to.Sve što sam imao je bio moj prijatelj, sada je otišao i on. Oslobodio se muka ovog dosadnog života.Ostajem sam sa ovim vjetrom.Jesenjim vjetrom koji mi je jedini svjedok !
I kunem se, rođaci , bilo mi je žao poštenu starinu: - Je l' može nekako moja mlada ruka da posluži vašoj iskusnoj ? Molim vas recite ako mogu da uradim nešto za vas. - Za mene možeš da uradiš samo jednu stvar, da odeš i živiš. -Mo.. -Da odeš i živiš, da udahneš život punim plućima, da ga čvrsto zgrabiš i da nad njim imaš potpunu kontrolu, da si sam svoj gospodar i da jakim zubima mladosti stegneš prolaznost i da joj ne daš da te odvede sa sobom.Nemoj da ti jesenji vjetar bude jedini prijatelj.
Otišao sam, zagledan u nebo osjetio fantoma slobode , k'o da je bio pored mene. Osjetio sam život, nisam htio da plačem, ali brada mi je zadrhtala, rođaci.
Na prvi pogled nemoguća, nespojiva veza i epska drama bliske budućnosti. Zidanje Skadra na Bojani. Kao gej brak vođe Radovaca i ciganskog bosa iz Jabuke. Mogu 4 filma da se snime o tome. Gordi političari prepuni zahteva i ultimatuma, i seljak koga boli kurac. Oni kažu da je zakon tu da se poštuje, a seljak, da se zaobilazi.
- Dobar dan. - Dobar dan. Rakija? - Ne, ne. Hvala. Radimo istraživanje o priviknutosti seljaka na proevrposke uslove. - Da. - Nekoliko prostih pitanja za vas. Kada ste već spomenuli rakiju, znate da je zabranjeno praviti jaču od 55 procenata alkohola? - Znam. - Na ovoj flaši piše da ima 65 posto! - Štamparska greška. - Ali pisano je olovkom! - Ženo, daj hemijsku! :žvrlj: :žvrlj: Eto. 55. - Da li stvarno ima toliko? - Piše da ima. - Ali... - Piše! - Dobro. Imali ste skoro najezdu bubamara. Šta ste uradili? - Ma sve sam ih potamanio! - Znate da je to kažnjivo zakonom?! - Izvinite, pijan sam. Ne znam šta pričam. Lepo sam ih zamolio da odu kod komšije. Pitajte njega šta je bilo. - Ali... - Komšija je ubica! - Ok. Da li znate da svinja mora da se uspava? - Znam. - Pa kako to radite? - Pa malo joj pričam, tepam. Mazim je. I tako. - I ona zaspe? - Da. Čim je odvalim sekirom. - Gospodine! - Šalim se. - Dobro je. - Satarom to radim.
Moderno-korporativni termin za težak rad, ili ozbiljne razgovore.
Nastao je usled obrtanja životnih navika naglavačke i kao posledica laganog istrebljenja pravih zanata i zdravog fizikalisanja, koji su mesto ustupili brzom životu i skvoš-joga-wii-kuracpalac aktivnostima u slobodno vreme, dok posao i bilo kakvo konkretno posvećivanje nečemu podrazumeva isključivo i samo sedenje u fotelji različitih gabarita.
- Kolega Simiću, generalni rekao direktorki da loše stojimo, direktorka kazala menadžeru da je nezadovoljna, menadžer igzekjutivu da potera nas u proizvodnji da više radimo, a igzekjutiv pozvao šefa smene da svo petoro sednu i vide šta će s nas dvojicom. - Ništa, hajde i mi da sednemo, aukurac. Daj taj sendvič. -------------------------------------------------- - Markoviću, treći put ove nedelje kasniš na posao. - Ali kasnim samo dva minuta. - Dva minuta je dva minuta. Znaš, nas dvoje moramo ozbiljno sesti. - Ma sednete vi meni na, da ne kažem kurac, draga direktorka. Dajem otkaz i palim na građevinu ko čovek.
