Sa tačke gledišta potencijalnog zeta, ukopanog u mestu kao mladi los kojeg je presreo čopor gladnih kurjaka, svesnog na čijoj se teritoriji nalazi, stvar koja je u rangu crnog humora.
Obećao je tata svojoj mezimici da će biti prijatan prema tebi, te će se suzdržati od klasičnih i pomalo arhaičnih "Koje su tvoje namere?" tipa pitanja. Ali nije matori lisac sisao vesla, zna on koga ti natežeš kad god ti se štrokavi miško digne, pa će ti zato oružjem u vidu podjebavanja vratiti milo za drago, sladeći se dok od tebe, naizgled opuštenog lika, trema pravi običnu sojku.
Ona: Tata, mama, ovo je moj dečko. On: Drago mi je gospodine, gospođo... Tašta: Dobrodošao! Možeš slobodno da me oslovljavaš po imenu. Tast: Mene možeš slobodno da oslovljavaš "Gospodine". Ona: Tata! Tašta: 'Ajde idite vas dvojica u sobu dok mi postavimo večeru.
- Znači ti si taj zbog kojeg sam ja morao danas da propustim lov. - Žao mi je ako ste zbog mene... - Pa što si došao ako ti je žao? - Pa ja... - Hahahah... Šalim se bre, ionako mi se nije ustajalo jutros. Sinoć sam se zapio sa nekim prijateljima. - Hahah... - Šta je smešno? - Ništa. - Pa šta se smeješ onda? Je l' ti smešno to što mi se sad ceo dan povraća ili što neću biti u prilici da skinem kapitalca? - Ništa, ništa. - Zezam se bre, šta si se ukrutio? Nego, je l' čuvaš ti ovu moju malu? Da je čuvaš sad, kasnije kad ostarite i kad tebi dođe iz guzice i glavu možda bude kasno pa ti ode kod komšije. Hahahahaha... - Nadam se da neće. - Što si tako ozbiljan, nisu ti smešne moje šale? - Pa jesu, nego... - Što se ne smeješ onda? Šta, ti samo voliš da se smeješ drugima, je li? - Pa ne, ja samo... - Opusti se bre, momak, ne ujedam ja. Idemo da jedemo.
Neobjašnjiva pojava u srpskom jeziku. Obično se upotrebljava jedna krajnje "neophodna" rima, koja rečenicu čini ispunjenijom. Izgovara se iz različitih potreba i nepotreba. Neki primerci koriste ove rime, kako bi unapredili svoje, vrlo česte, proste rečenice u svakodnevnom govoru.
....a ako vam se Vuk Karadžić povampiri, obrali ste zelen bostan....
Brate obučem se ja OVO ONO, neke nove gilje DŽA BU i odem do grada. Dogovorio sam sa nekom ribom KURAC PALAC. Čekam ja taksi LEVO DESNO, kad ONO KAO riba mene zove. Ja kažem "halo" a ona ni PET ni ŠEST kaže da neće da me vidi. BRATE JEBOTE popizdeo sam znači odem nazad gajbi sav smoren. I TAMO VAMO porukice i cimanje i posle je KAO ŠATRO iskulirao....
Znate ga, sigurno. Gledali ste filmove u kojima on glumi, a možda ste čak i bili te nesreće da čujete njegov bend, "Tries sekundi do Marsa". Da, oni metiljavi emo pank smarači. Ono što je za njega karakteristično, jeste da ako si muško imaćeš neodoljivu želju da ga fizički povrediš svaki put kada ga ugledaš na ekranu. Jednostavno ima tu neku pičkastu facu i pedersku auru. Iako nije gej, budi neku sumanutu homofobičnost u tebi za koju imaš osećaj da bi nestala samo ako bi mogao da mu odvališ onako junačku šamarčinu preko lica. Da li je u pitanju neka ljubomora izazvana činjenicom da on "taki, kaki je" može da ima bilo koju ribu ili je to do njegove kenjkavosti koja ti budi poriv da automatski uspostaviš dominaciju, nije poznato. Ono što je sigurno, jeste da je svaki režiser u čijem je filmu Džared glumio, imao o njemu potpuno isto mišljenje poput tebe.
- Kada je Džared došao na audiciju za "Borilački klub", režiser Dejvid Finčer verovatno nije razmišljao više od pet minuta šta će sa njim. Tako je ovaj dobio ulogu lika koga Edvard Norton uništi od batina, te ostatak filma nosi masku preko lica. U drugom Finčerovom filmu prvo mu sprže facu, pa ga ubiju.
- Meri Heron, rediteljka sumnjivog seksualnog opredeljenja, Džekiju je, u svom filmu "Američki psiho", uvalila ulogu iritirajućeg japija koga Kristijan Bejl izmasakrira sekirom.
- U "Rekvijumu za snove", Daren Arnovski imao je drugačiji pristup - dao je Letou ulogu pajdomana koga heroin potpuno razjebe, pa fasuje gangrenicu i odseku mu ruku. Takođe, keva mu prsne, a riba mu postane kurvetina.
- 2004. godine, Oliver Stoun, shvativši prirodu ovog glumca, dade mu ulogu pedera koji umre na kraju.
Bolje pojesti radioaktivnu jabuku i prostreliti glavu indijanskim kopljem, nego se upuštati u nešto takvo. Ukoliko ste ih samo slatko pogledali, ili im se okrenuli rizikujete monolog koji je ispunjen smaranjem u narednih tristošezdesetosam minuta tj. do trenutka kada izađete. Nije bitno kako vi izgledate i da li delujete zainteresovano za razgovor oni će vas smarati do te mere da ćete u nekim trenutcima pomisliti da iskačete kroz zatvorena vrata ili ne daj Bože prozor. Teme sa kojima će da vas smaraju variraju od vremenskih prilika, trenutne situacije u državi do njihove trenutne situacije u porodici, o tome kako su oni nekada jebali sve što se moglo itd.
- Op pardon. - Jao sinko kako si mi fin, pa odakle si ti? Mora da si iz Beča. - Nisam odavde. - Ih vidiš ti sinko ovo vreme kakvo je, malo ružno malo kiša. A sve je to do tih testiranja amerikanaca u zrak što ispaljuju, ne znam šta bih ti rekao. - Ma da, baš smaraju. - A baš sam pre par dana imao nameru da vodim unuka na Adu ali rekoše da su organizovali neke mitinge i nisam mogao. Za koga si ti sinko glasao? - Linkin Park, jašta najbolji. - Nisam čuo za njih, moguće je sinko da ti nisi upućen, ali nemoj onog Tadića da izabereš, on je veleizdajnik, najgori. - MAJSTOREE!!! SREDNJAA!!!!
Odredjeni bendovi koji nisu osnovani dok se Zemlja još uvek hladila i za koje matori roker-moler iz lokalne kafane ne kaže da su mnogo kul. Jeste da ti bendovi imaju svojih mana, ali svi ih imaju. Neki manje, neki više. Kada se neko ipak osmeli i prizna da sluša neki od tabu bendova, postaje meta podsmeha trve okoline koja će vašu glupost prepričavati mami dok im petnaesti put pere novu majcu mejdena da bi delovala staro. Ne mora čak ni da mu se svidja životno delo benda, dovoljno je da ga je neko čuo kako pevuši neki ozloglašeni hit dok se tušira.
-Merilyn Menson - onaj vokal je peder i ne zna da peva, a nije stvarno satanista nego se samo pravi! (kao ne rade to svi blekeri) -Korn - paaaaaa brateeeeeee, to je trip metal, jer oni se tripuju mnogo! Nemaju pojma bre oni! Na pitanje "što?" odgovor je - pa zato! Pitaj Pekija metalozavarivača eno ga cepa vrančugu kod Radeta u kafani. -Evanescence - to nikako nije bre kul bend pa pobogu! Muški vokal je ošišan na kratko!!! A i peder je!(nema veze što nije) Kada im kažete da je činjenica da bend ok zvuči, makar u akustičnoj verziji, zato što Amy Lee razbija kako peva oni vam kažu da ste pozeri i da idete da slušate Korn. -Linkin Park - Na tvoje objašnjavanje da iako i nisu baš kvalitetan bend ipak stoji činjenica da nema ko nije čuo "Numb" a da nije zapevao, pa makar pod tušem, nesvesno, oni odgovaraju - da, ali oni su šatirani!!! Jak argument, nema šta.
-------------------------------------------------
Iako ne slušam nijedan od gorepomenutih bendova (jeste, usrao sam se da me ne hejtujete) smučilo mi se pljuvanje nečega bez preke potrebe. Ako je nekome potrebno nešto za pljuvanje, neka okrene DM sat. Zajebite rok i metal.
Premudra izjava koja se može čuti uglavnom iz usta onih koji pojma nemaju šta podrazumeva reč komercijalno. Takvi biraju da slušaju ono što je andergraund i po cenu oštećenja sopstvenog sluha, jer zaboga, "neću da se uklapam u mejnstrim". Kad ih pitaš šta je komercijalna muzika, kažu ti da je to ona koju većina sluša i da ako nju slušaš, ti si pozer, a i sami biraju da slušaju muziku koja uglavnom nije pojmljiva njihovom uzrastu, PRAVE SE da je razumeju i gotive, što je, jelte, opet neka vrsta pozeraja, ne? Ali, taj pozeraj je kul, jer nije mejnstrim.
U stvarnom životu, izvan sveta takvih mamlaza, definisanje komercijalne muzike potpuno je drugačije. Komercijalno je ono što se dobro prodaje, što svakako nije loše. Naravno, od kad smo rođeni, svedoci smo da se (bar u našoj zemlji), đubre najbolje prodaje, što mnoge nagna da sve (u domenu muzike) što ima dobru prodaju/slušanost, smatraju trešom. Takvi sebe smatraju "premudrima" u ekipi, oni su tako "kuuuul" jer ne gotive to "komercijalno đubre", ali u principu sledeći takvu predrasudu, biraju da ostanu uskraćeni za remek-dela poput Gorillaz ili Linkin Park-a, koji JESU slušani, imaju milionske preglede na jutjubu, milionske tiraže a ipak su fenomenalni! Zatim, apsurd cele ove izjave sreće se pri pomenu Kurt Kobejna ili Džima Hendriksa-a. Aspolutno svako ko tvrdi da je komercijala sranje, složiće se da su pomenuti izvođači carine, a činjenca je da su još za života bili izuzetno popularni!, dakle, može se reći, komercijalni. Dakle, komercijalno MOŽE (iako ne često) ujedno biti i kvalitetno, a muziku ne treba deliti na komercijalnu i andergraund, već na kvalitetnu i nekvalitetnu.
