Djevojka koja se svojom konstitucijom ne razlikuje puno od popularne fosne (daske petice).
Da je vide na Romaniji odmah bi je u pilanu strpali sa planom da od nje naprave dobro gazište za stepenice.
Rečnik / autori
RC
riblja corbica
na Vukajliji od septembar 2012.viđen 23. sep 2015.
0 definicija0 odabranih0 poena
Pitanje koje pokreće priču o nekome ko trenutno nije tu, ali je pomenut, a ima nadimak koji je dovoljno intrigantan za onog ko ne zna priču kako je do tog nadimka došlo.
Nije to neki Sale, Đole, Peca, Igi, Džoni ili Miha, jer zna se da je to uglavnom izvučeno iz imena ili prezimena lika, nego je to neki Bojler, Drvoseča, Govno, Ljakse, Klingonac ili Ustaša, što jasno implicira da se iza toga krije neka priča.
- Dobro, znači sve smo se dogovorili.
- Jesmo. Kod mene u kolima smo ti, Sale, Đole, Peca i ja, a kod Banjca idu Pera, Marko, Sava i Žile Jebač.
- Da.
- A usput, zašto ga tako zovete? Ne deluje mi baš kao da je neki jebač.
- Žile ti je jebač par ekselans. Jebe, jebe, pa promeni ruku.
- Pa otkud da ga zovete tako onda?
- Ma bio Peca u Rumuniji nešto poslom. I mi tu zaboli kod Žileta, nas par, blejimo, gledamo TV i tako to. Žile sedi za kompom, nešto kucka po fejsu i priča nam kako je sinoć jeb'o Zlatu iz njegove zgrade. A ta Zlata, to ti je jedna zlo pička. Najjača na svetu. Znači toliko je dobra da mislim kako nema šanse da to neko jebe. Barem ne neko ljudsko biće. Puca riba.
- I šta, Žile je jeb'o?
- Ma slušaj. Mi tu sad ono, ne verujemo mu, ali kako da proverimo to. Nema šanse. Mi ga iscimali da laže, a on se zakleo u kevu i istrajava u priči da je jeb'o Zlatu. Još nam neke masne detalje tu baca, kao zvizn'o je u dvojku, tibegov'o je i tako to. U sred priče Žile se nasmeje i pročita status što je Peca okačio na fejs. Ko sinoć nije jeb'o nek' mu crkne televizor. Svi se tu nasmejali, Peca sigurno opleo neku kuravu u Rumuniji, kad ojednom nešto puče i mi se okrenemo, a ono puši se Žiletov televizor sve u šesnaest. Rikn'o. Mi svi u komu i krenemo da ga punimo kako je lagao i on šta će jebiga, prizna da nije opizdio Zlatu.
- Au al' se potrefilo to, nevera.
- Kako misliš potrefilo?
- Pa ono, baš ovaj kad napiše taj status, ovom se slučajno pokvario TV.
- Nije to slučajno.
- Ajde sad, hoćeš da mi kažeš da može tako da se prokune i tako bude?
- Taj dan je nas troje bilo kod Žileta. Žile, Sale i ja. Sale je kresno svoju ribu veče pre toga i sve je bilo OK. Žiletu je riknuo TV, a ja dolazim kući posle, oba TV-a mi riknula. Nije to slučajno. Apstinarao sam tada duže vreme.
Konstatacija na ulični oglas o prodaji svega i svačega, od igle do lokomotive.
- Vidi ovo braćala.
OGLAS
HITNO PRODAJEM:
- Krevetac za bebu
- Katodnu cev za Grundig televizor
- Usisivač - Sloboda (Malo kvaran ali radi k'o nov)
- Ram za sliku - mesing
- Krunjač - Poljostroj '68
- Gumene čizme (Skoro nove)
- Mušku biciklu (Partizanka)
- Mikser marke Iskra (Motor skoro vinklovan)
- Smederevca
- Drvenu nogu (Broj 46)
- Periku (Dva puta nošena)
CENA PO DOGOVORU
- U brate, neko je sinoć zaspao za ruletom.
- Da znaš, il' ga je pajdo uzeo pod svoje.
Primer sva tri izgovora koji se koriste na našim prostorima.
Crno nam je svima isto.
Krupne i zdrave šljive koje nisu za u kazan, već se odabiraju za slatko.
U osnovnom značenju izraz koji oslikava igrače vanserijskih kvaliteta, dok se u domaćim sportskim prilikama, a posebno fudbalskim neprilikama, koristi da opiše drvo par ekselans.
- Rašoviću, predsednik Ludogoreca mi je ponudio milione da ispadnemo večeras.
- Ali, Đuro, ja sam motivisao već igrače, proturio im cigare u karantin, vinjau u Saletovu sobu. Idemo na pobedu, definitivno.
- A ja sam već uzeo pare.
- Ali... Čak i Mitar mora da igra. Oprašta se večeras, ima da grize.
- I šta ja sad da radim?
- Ne znam, gazda, jedino da ubacim Šćepu da igra od nekog trenutka.
- Može, on pravi razliku, taman da potvrdi prolaz Bugarima.
Modni hit za vreme najvećih vrućina. Majica zadignuta tako da pozadi otkriva krsta, a napred oslobađa pivsku stomačinu.
- Uf, što je vruće, bokte, pruži der još jedan bip. Već mlako, e jebiga! Ček da malo isfuram topić.
- Nemoj, Lepri, ko boga te molim!
- Aaaaaah, to je već bolje. Eureka! Vid’ što imam klupče u pupku! Daj ovo sestri da mi ištrika nakurnjak. Hehe...
Ne, antiheroj nije glavni negativac, bezosećajno stvorenje, psihopata ili neko sličan. Jer da bi lik postao antiheroj, on mora da nosi neku poruku, mora da ima neko sopstveno viđenje sveta, i mora da ima dobar razlog za to da radi i da mu to pričinjava zadovoljstvo, a da pritom nema drugu korist od toga. Naravno, da njegovo delovanje bude u skladu sa moralnim kodeksom, koji doduše samo on razume, ali bez obzira.
Predstavnici ove grupe, koji meni prvi padaju na pamet su svakako Anton Čigur i Patrik Bejtmen. Jednostavno, to su ljudi koji u sebi nose sve osobine ovog sveta, u neku ruku, dostižu nivoe polubogova i postaju neuhvatljivi i nevidljivi predstavnicima "pravde". Oni ne gube. Beskompromisna inteligencija sjebanog mozga ih dovodi do nivoa kulta i zadržava ih tu. Jednostavno, ne možeš da ih mrziš. Bilo da dave prostitutke dok slušaju Vitni Hjuston ili Fila Kolinsa, pucaju u sve žive ili ljudima daju šansu da bace novčić. Pokriveni velom životne ironije i sarkazma delaju u polumraku i nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
Takođe, antiheroj može biti samo parodija na heroje, bilo parvelove, bilo na neke druge, ali pritom mora biti urađen sa stilom, tako da kroz sve svoje delovanje pokazuje apsurd borbe za "bolji svet", apsurd herojstva i oslikava prilično bednu stranu društva. Superhik.
U svakodnevnom životu ih i nema toliko, ili ih ima u mnogo blažem obliku, da to prelazi u domen zajedljivog starca koji sere po svemu, ljude koji znaju da daju smislenu kritiku i to rade sa zadovoljstvom, do ironičnih i sarkastičnih drkadžija koji jedva čekaju da pokopaju nekoga, u intelektualnom smislu, nešto kao Gregori Haus.
1 - Dobar dan, jeste li zainteresovani...
2 - Ne.
1 - Kažite mi šta vam treba.
2 - Ništa. U stvari, dupli Džek sa ledom i kesica cimeta ako imate.
1 - Gospodine, ovo je Vumen Sikret, imate mar...
2 - Ma nemoj mi reći.
1 - ket dole niz ulicu, 300 metara odavde.
2 - Nemoj ti meni 300 metara odavde, imaš li to što sam ti tražio?
1 - Nemamo, i bojim se da ću biti prinuđena da zovem obezbeđenje ako ne izađete iz prodavnice.
2 - Slobodno, u stvari, nemoj, čekaj. Imam još jedno pitanje. Jebeš li šta? Ili je l' te neko jebe, da formulišem tako, učtivije.
1 - Gospodin...
2 - A je li, koliko su ti ove tange sa tregerima? I kupuje li iko to?
1 - To su strogo poverljive inform...
2 - Aham, a je l' da li bi mogla da ih obučeš, da vidim kako stoje, da znam vredi li ih uzimati za moju čivavu.
1 - A?
2 - Nemoj ti meni a, čivava laje.
1 - Gospodine, zvaću ob...
2 - A da, zaboravih, ovo je pljačka.
1 - Molim?!
2 - Šta moliš? Daj mi tri velike kese i...
1 - Evo, evo, uf, istrešću vam celu kasu.
2 - Nemoj da se trudiš, ne trebaju mi pare.
1 - Nego?
2 - Zapakuj mi trideset pari nazuvica i stotinak gaća, od toga minimalno 28 budu tange, i nek spektar boja bude što širi, 32 nek budu bokserice, ne ne ne te, one babske mi trebaju.
1 - Ali gospodine, nemamo te babske...
2 - Kakva je bre ovo radnja? Ništa, onda skidaj svoje, ocrtava ti se ispod tih pantalona da nosiš ove što čuvaju i bubrege i jajnike, a bogami i grlo. Takođe, kao odštetu, moraš da mi daš i nešto po svom izboru. Ali pazi se ako mi se ne svidi.
1 - Dobro, dobro, evo...
2 - Uzgred, hoćeš žvaku, ostale su mi samo dve?
1 - Neka hvala...
2 - Pogrešan odgovor, sad se lagano sagni i priđi...
1 - Jooooj, majko mila... Kud ja baš? Što ne Mia, ona radi u drugoj smeni.
2 - Polako kreni ka meni...
1 - Evo, evo.
2 - I bez kukanja.
1 - Dobro, samo polako, nemojte se nervirati, sve što kažete.
2 - A sad ustani.
1 - Molim?
2 - Ne uzimaj ga...
1 - Jeste sigurni.
2 - Da.
1 - Stvarno?
2 - Ponudiš im kurčine i ne možeš da ih odvratiš od ideje, o bože...
1 - Evo ustajem.
2 - A sada pogledaj ka onom prozoru...
1 - Gledam.
2 - U stvari nemoj da gledaš, nema tamo ničega.
1 - Ne razumem.
2 - Sprdao sam te sve vreme. Ova kiša napolju, pa sam 'teo da se sklonim na kratko. Aj zdra'o.
Alternativni izraz za domaću rakiju kako bi se i najokoreliji tradicionalisti uklopili u fensi društvo.
Konobar: Ćao, izvolite?
Elizabeta: Ja ću kratki espresooo, sa mlekom i Plazmom, čašu destilovane vode i ratluk od kaučuka.
Relja: Meni late makijato mega indžekšn, sa polu-produženim, i slamčicu sa kišobranom.
Miladin: Meni maćado.
Konobar: Molim?
Miladin: Kajsiju, jebem te usta.
Možeš da isteraš mene iz sela, ali selo iz mene, nikada.
I zato nikada neće bedni Čivas da mi bude bolji od domaće rakije. Nikada neutralna pavlaka sa 0.0001% masti da mi bude bolja od kajmaka. Gorgonzola sa plemenitim sranjima koja se zelene nikada neće da zameni sir što ga pravi baba. Nikada neće da mi bude draža pačja džigerica od jagnjeta sa ražnja. Ni jedan Kjanti ne može da se poredi sa domaćim vinom iz pradedinog bureta. I nikada ni jedan klub sa takozvanim "kvalitetnim pičkama" neće da zameni kafanu sa konobaricom koja ima velike sise i jednu kraću nogu. Da ne pominjem makijato i tursku sa ratlukom.
Jebiga. Nije to pitanje kvaliteta, već porekla. Hteo ne hteo uvek će da mi bude draže ono uz šta sam odrastao. Nema tu nekih komplikovanih i zamršeniš psiholoških sranja, jednostavno tada nisam mislio ništa kao som jer problema nisam imao. Tako da me ti mali detalji vrate u to nekada, kada je život bio lakši. Nije da je sada težak, ali baš je bilo lepo ne misliti ništa. Čini mi se da sada kapiram one što kmeče za Brozom, jeb'o ih on u dupe komunjarsko.
Nije to patetika, nostalgični proser uz peti vinjak, srpsku zastavu i četničke pesme dok u pozadni Žika Seljak nagovara mlade bračne parove da prodaju tetkinu garsonjeru i vrate se na selo, to je samo realno stanje stvari. I mislim da ne važi samo za mene, seljaka, nego za sve. Verovatno nekome smog Londona nije isti kao onaj u Beogradu ili nekome možda nedostaje pančevački zagađen vazduh. U suštini gde god da si rođen to će te pratiti dok si živ. I to je to, povuče me rodna gruda u svačemu. Više volim da kroz prozor vidim brda i planine nego ravnicu, svaka reka po nečemu liči na Moravu a svaka šuma podseti na Šumadiju.
*Inspiracija.
Ime: Člankovita glista; Porodica: Zmija; Familija: Aurora Borealis;
Svaka člankovita glista, dakle i ja, sastoji se od 64 članka aproksimativno. Nisam sigurna da znam šta znači reč aproksimativno al mi bilo lepo da je metnem ovde. I svaki članak ima ima tačno određenu funkciju, osim nekih koji su tu čisto bezveze.
Udžbenik iz biologije za 6. razred kaže sledeće, citiram: "Iako deluje nezamislivo, člankovita glista se prilagodila kretanju bez nogu, i to veoma lako čini." Kurac moj lako. Zahvaljujući jednom jebenom mišiću u 17. članku i metodi: zgrči telo - opruži telo, uspevamo nekako da se krećemo kroz ovaj život pun čemeri i boli.
Sve je u životu prolazno moj druže
I ljubavi i tuge i svi srećni dani
Sad kada je nema neka plaču ruže
Ko uvelo lišće na jesenjoj grani...
Ja se izvinjavama na ovoj digresiji, pukla me emocija. Da nastavim. Uvreženo je mišljenje da smo mi potomci zmija, guštera i čega sve ne, no jasno je ko dan da su to fabrikovane insinuacije naših arhineprijatelja, belih nosoroga.
Svi ste u školi učili da slonovi svakog proleća odbacuju surlu, a da li ste se ikada zapitali da je možda surla ta koja odbacuje slona i evoluira u neko drugo biće, biće oslobođeno materijalnog. Ruku, nogu, ušiju, očiju. Da, i reproduktivnih organa, no ta trivijalnost nam ne predstavlja smetnju prilikom seksa. Sada se verovatno smejete i pitate kako glupava člankovita glista može da vodi ljubav? Pitajte svoju ženu, ona se nije bunila.
Vas, ljude, verovatno zanima kakvo mišljenje mi, člankovite gliste, imamo o vama, ljudima. Kako bilo, ja vas delim na dve vrste: na one koji imaju potrebu da nas gaze svojim pseudopodama i one koji nas iz nekakvog milosrđa, il šta ti ja znam, na našem putešestviju od tačke A do tačke B, bez greške vraćaju u tačku A. Uh, kako mrzim ove druge. Zar je toliko teško pogledati gde nam je usmeren prvi članak (upadljivo svetliji od ostalih), i preneti nas u tom pravcu?
Rekli su o nama:
"Jasno je da je tajna i bit svega saznajnog u sledećem pitanju. Gde je kraj onoga što člankovita glista kao takva jeste, a gde početak onoga što člankovita glista nije."
Kornelije Kovač, gitar hirou turnir - delta siti 2008..
"To ne beše glista, nit to beše zmija. Već sve deo do dela. Doista čudno. Čudo?"
Poslanica Nazarećanima, treći psalm 12:44
To sam u najkraćim crtama Ja, člankovita glista. Ili sam beše člankoviti crv? E da ga jebeš...
Nit’ ume da kuva, nit’ je interesuje. Vrhunac njenog kulinarskog umeća ogleda se u smućkanoj supi iz kesice i nekakvog zrnevlja, musli, ako pitate one malo flafičastije, potopljenog u mleko za doručak. Ništa sarma, ništa gulaš i ćuftice. Ne zna razliku između čorbastog pasulja i prebranca.
Noćna mora svakog Balkanca naviknutog na jaku maminu kuhinju.
Ona nikad neće shvatiti logiku iza čuvanja vegete u kutiji od cedevite (da se ne osuši, jelte), kuhinja joj služi isključivo kao dekoracija. U rerni drži džempere jer joj je ormar već prepun stvari, u frižideru sve krema do kremice za zatezanje kože.
Ko će sutra slavski kolač da ti mesi?
-Dragi, kako ti se sviđa doručak?
-Mhmhm... Nije loše...
-Sve si pojeo, hoćeš da ti napravim još malo muslija?
-Neka, ne mogu više… odoh da odnesem mami lek…
