Najjednostavniji način da proverite da li patite od Alchajmera, bez da uopšte ustajete iz fotelje. A mi, govnari, nećemo pretplatu da plaćamo.
(Otac, šaltajući kanale, zaustavlja na prvom. "Srećni ljudi" u punom jeku)
Otac: Jao, šta je ovo? Majka (preplašeno): Dragane, jesi li dobro? Otac: Dragan? Ko je Dragan? Majka: Sine, pali kola, moramo hitno u bolnicu, opet je počelo!
Poput nemuštog jezika, odabrani ga koriste, a velika većina nikada ne odgonetne. Nemošti jezik pripada porodici snobovsko-kvaziintelektualnih jezika. Na prvi pogled, jako sličan intelektualnoj porodici jezika, koja je u stanju da pomoću pivske flaše i kutije šibica marke "Zebra" objasni teoriju paralelnih univerzuma tako da i čovek sa tri i po razreda osnovne škole razume sa lakoćom. Međutim, suštinska razlika je smer objašnjavanja. Ljudi čiji je maternji jezik nemošti objasniće pivsku flašu uz pomoć Zenonovih teorija o nepostojanju kretanja u kombinaciji sa nužnošću postojanja božanske čestice. Nemošti jezik davno bi izumro da ga u životu ne održavaju horde kvaziintelektualaca u pokušaju, koji će, poput pacova, sjurnuti u more neshvatanja opčinjeni nasumično odsviranom melodijom nemoštog svirača.
Profesorka: Vidite deco, u "Iskrenoj pesmi" Rakić, na jedan sofisticirani način pokušava da nam predoči emocionalnu prezasićenost svojom bližnjom, od koje njegovi životni sokovi isparavaju a već blede boje učmale svakodnevice poprimaju noćnu bezličnost sveopšteg crnila. Poput Kafkinog "Metamorfozisa" pesnik odbacuje ljušturu humanosti i insistira na telesnom, u želji da zadovolji spostveni libido. Srećko: Hoćete da kažete da je Rakić hteo isključivo pičku? Profesorka: Ne mo'š ti tako, Srećko... Napusti čas.
Random flaša napunjena česmovačom sa prebivalištem u najdaljem delu frižidera. Iz istog se vadi u slučaju krajnje nužde na nekoliko sekundi, tek toliko da može da se gustira njen ledeni sadržaj i preživi još jedno pakleno letnje popodne.
Reklo bi se - ništa lakše. Gomila glumaca koja vuče za rukav radi epizodne uloge, buljuci ribetina sa Akademije koje ginu da se skinu, statisti koji rade za sendvič, scenarista koji nudi scenario za DŽ... Svi bi oni htjeli da se upoznaju sa raskošem tvog (ne)talenta čuveni Režiseru! Znaju oni da tvoje snimanje reklama i vođenje trač-emisija služe samo kako bi inspirisali genija u tebi.
Ipak... Film je produkcijski i lokacijski veoma zahtjevan, treba podmititi kritiku, pa specijalni efekti - suma sumarum tristo milja jevreja.
Gdje naći toliki novac? Ministarstvo će dati trećinu, jer znaš čovjeka koji poznaje čovjeka. Za ostatak ćeš se obratiti tim divnim ljudima iz NVO sektora.
- Ali, gospođo, ili gospođice, ili gospodine Nataša, kako da ubacim scenu u kojoj četnik čereči devojčicu u film čija se radnja odvija u Budimpešti? - Improvizuj! Neka Sergej pati od PTSP-ja, malo retrospektive kroz san glavnog lika i to bi bilo to! Neću ja da te učim tvome poslu! I neka ti glumci kroz čitav film kao mantru ponavljaju rečenicu "Mi smo, Srbi - gomna!" ili od šuški nema ništa! Si razumeo? - Jesam, jesam! Molim vas, da li možda znate gde se nalazi organizacija koja štiti prava LGBT populacije? - U istoj su ovoj zgradi, samo sprat iznad. - Hvala. . . . . . - I kažete da ćete mi dati stopedesethiljada? Bez ikakvog uslovljavanja? - Tako je. - Hvala vam do neba! Kako ste vi divni! Hvala vam, o, meceno! - U stvari, treba da uradite samo jednu sitnicu. - Ma, samo recite! - Nije ništa strašno. U skladu je sa vašim prezimenom... Karanoviću.
Uglavnom se sreće kod muškaraca, redje kod žena. Ispoljava se kada se dotični javlja na telefon i uglavnnom se pre govora malo pročisti grlo i onda se začije neuobičajeno dublji glas. Psihologija ovu pojavu objašnjava kao isticanje ega i muževnosti i muškarci ga uglavnom nesvestno upražnjavaju, ali se neretko dešava da i osobe namerno koriste dublji glas kada se javljaju na telefon (bilderi, pozeri...)
