Paranormalna sposobnost roditelja.
- Mama mogu li...
- Ne.
Rečnik / autori
ZI
Zijo91
na Vukajliji od septembar 2012.viđen 31. jul 2017.
34 definicije3 odabrane1.990 poena
Sistem nastao kada si prvi put nešto gadno zasrao i od tada svako tvoje sranje izlazi pred ovaj sud i ne prolazi nekažnjeno. Pored tog jednog oni ti natovare i 19 drugih sranja koje nisi uradio, ali za svaki slučaj, da se nađe. Članovi su: majka sudija, otac porota, sestra tužilac, baba javni tužilac i deda svedok odbrane. Naravno, ti uvek predstavljaš optuženog i nužno krivog. Može se desiti da te nekad deda izvuče, ako mu tada njegov prijatelj iz Nemačke nije u poseti.
Sestra: Mama, mama, on je opet pio pivo.
Optuženi: Pa imam 19 godina, može mi se.
Majka: Šta ja to čujem ? Pio si pivo, pušio i drogirao se ?
Optuženi: Ma samo sam...
Majka: I opet si bio u onoj kući gde se svašta radi ?
Optuženi: Nisam bre, majke mi.
Majka: U mene se kuneš delikventu ? Neće ovo proći tako lako.
Baba: Ja sam čula od komšinice Mice da ti valjaš drogu i sipaš drugima tu istu drogu u heroin. I to sam ispričala Jeci i ona je potvrdila. Zar smo te tako vaspitavali ?
Optuženi: Ajde još recite i da švercujem Kineze iz Japana u Češku.
Majka: Ju sine, zar i to ? Milorade, šta ti misliš o ovome ?
Otac: Pa, ja... Znaš, mislim...
Majka: Znači kazna bar godinu dana.
Optuženi: Da li ste vi normalni bre pička vama materina ? Evo pitajte dedu, sa njim sam pio pivo. Jel tako deda ?
Deda: Jeste, sećam se ja 41. u rovu sa 3 nemca, a ja četnik i tako ti mi...
Optuženi: Aj deda u pizdu materinu...
Nisi uplatio ADSL pa su ti ga isključili/pokvario ti se komp, i opet si prinuđen da u trenucima dosade prešaltaš kanale na TV-u koji ne gledaš već pitaj boga koliko. E tad se osećaš kao Alf kad je s planete Melmak pao na našu planetu.
Okej...da vidimo...Prvi - još nisu promenili voditelja Dnevnika...ccc...auu nova špica...Drugi - ili je skupština ili fudbal ili Šešelj... Pink - Far...menjaj kanal! Foks - šta je fora sa ovim Kinezima? Aha, treba da preskoči šipku i ostane u vazduhu dovoljno dugo da ne padne na onu gredu i ne napravi kajganu u gaćama... B92 - Ma lažu, bre! TV Košava - (najava programa) u 20:00 Biseri sa Vanjom Bulić, u 21:00 Intervju sa Vanjom Bulić, u 22:00 Šou tajm Vanje Bulić...oke... TV Gornji Milanovac - Ista slika stoji već 12 minuta (zaledila se, smetnje)...aha! voditelj je pomerio uvo! TV Čačak - Vesti Glasnik, seljaci se opet izboli vilama...ccc...
'Odo ja da se prošetam do frižidera, možda ima nešto da se jede....Aaaaaaaaaaaaaaaaaaa Vanja Bulić!!!!!
Odličan pokazatelj društvenih promena.
Zadatak u trećem razredu osnovne:
1990: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 1/5 toga, koliko mu je ostalo?
1995: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20% toga, koliko mu je ostalo?
2000: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20, koliko mu je ostalo?
2005: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, ostalo mu je 80. U datoj rečenici podvuci broj "osamdeset"
2010: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, opišite osećanja koja su se razvila u Joci prilikom nesebične podele svega što on ima sa Perom, kao i Perine suze kada je video taj veliki Jocin gest.
Prešla četrdesetu. Suknja tesna, bluza raskopčana taman toliko da raspali maštu. Usne crvene, pune. Pali cigaretu zlatnim upaljačem, flertuje sa kelnerom. Prelazi rukom sa dugim crvenim noktima kroz bujnu kosu. Primećuje da je gledaš i zakiva te pogledom za stolicu. Oči pepeljastozelene, hladne, a tebi se čini da pale svaki atom u tvom telu.
Ti mlad, u punoj snazi. Misliš, jede se sve što leti. Iskustva malo do nimalo. Glupavo se osmehuješ u njenom pravcu a misliš kako bi pola života dao da budeš sa njom nasamo.
Navikla da je muškarci skidaju pogledom, ne obraća pažnju na tvoju očaranost.
Pipaš se po džepovima jakne ne bi li našao elokventnosti, hrabrosti da joj priđeš, i onu cigaretu sakrivenu od sebe samog za kasnije.
-Khm… ovaj… izvinite što smetam… da nemate možda upaljač…
Gleda te par dugih trenutaka, a onda se osmehuje. Pruža ti upaljač. Pališ cigaretu i ostaješ nespretno da stojiš pored nje.
-Sedi…
Trapavo se spuštaš na stolicu pored i sve ono što si smislio par trenutka pre, da joj kažeš da razbiješ led, isparilo je iz glave.
Bio je to tvoj srećan dan, vasiona je bila na tvojoj strani. Odvela te je svojoj kući i od narednih mesec dana se ne sećaš ničega do njenih uzdaha i tvoje nezajažljive želje.
Prvo se preselila sa suprugom, političarem, u susedan grad. Onda je prestala da odgovara na tvoje pozive. Nestala je iz tvog života brzo kako je i ušla u njega. Patio si, a onda prihvatio to da si joj bio samo kratka razonoda, način da razbije životnu monotoniju.
To što će ona vaša viđanja kriti kao grešku, ne sprečava te da je i danas u sebi nazivaš učiteljicom života.
Biti džentlmen znači biti istinski muškarac, biti Pravi Džentlmen, doći do određenog nivoa ponašanja i življenja koji podrazumeva integritet i zasluženo poštovanje. Nešto čemu bi svaki primerak mužjaka koji je prestao da sisa palac i otarasio se edipovskih želja da sisa kevu trebalo da teži.
Posebno kod nas na Balkanu. A još posebnije zbog postojanja ruralnog mita o Balkancu kao mačo Tarzanu, jebaču i "frajeru", koji inače ne postoji. Ako igde ima manje mačo muškaraca onda je to u našim krajevima, stoga balkanci kao stereotip uopšte i ne postoje. Fejk iskarikirani šovinizam sa primesama pičkopaćeništva se ne računa u mačizam.
Džentlmen nije gospodin, gospodin može da bude svako ko iskešira dovoljno za Hugo Bos odelo ili je spreman da proda bubreg ne bi li mu italijan fegetlija po meri sašio sako i upario kravatu sa gaćama. Da su gospoda džentlmeni, imali bi punu skupštinu istih, ali nažalost ako bi smo skupštinu nazivali po tome ko u njoj obitava, mogli bi komotno da je zovemo i štala.
Pravi džentlmen mora da bude oličenje ravnoteže u svemu. Da balansira na desnoj nozi dok levom šutira kretena u dupe, u jednoj ruci da ima knjigu dok drugom pokazuje srednji prst sistemu, jednim okom da gleda napred a drugim da merka konobaricu. Mora da bude svestrana osoba, sposobna za sve ali ne i spremna na sve. To razlikuje dileju koja pokušava da probije glavom zid od džentlmena koji zaobiđe zid, uzme pneumatski čekić, sruši ga a onda se vrati i pregazi preko njega. Džentlmen u životu radi ono što voli ali time ne ugrožava druge, ne smeta i ne smara o tome. Veoma je važno ne biti smarač, ne dosađivati svojim stavovima kada niko nije pitao za njih, ne drobiti uvek o istim temama i ne siliti sa duhovitošću. To je odlika Pravog i tu se dobro ocrtava ona ravnoteža što sam je spomenuo. Biti nametljiv kada treba ali ne stalno, imati smisla za ofanzivu i defanzivu, taktičnost je džentlmenska vrlina.
Još par stvari moram da spomenen u vezi džentlmenovanja, jedna je veoma važna, a to su žene. Istinski Pravi poštuje žene, tu se razlikuje od Balkanca koji je i dalje zaljubljen u svoju mamu jer ona zna da ujutru voli prženice sa babinim džemom i kafu sa jednom i po kašičicom šećera i najradije bi se oženio mamom ili ženom koja je podobro emulira. Dakle, poštovanje prema ženama je osnova odnosa sa njima. I da se ne shvati pogrešno, da naglasim, poštovanje a ne lizanje dupeta radi dobijanja pristupa međunožju suprotnog pola.
Da bi neko bio Pravi Džentlmen, mora, nažalost tako je, da ima samo jednu ženu. Zašto? To je jednostavno pitanje sa komplikovanim odgovorom. Da bi se razlikovao od ostatka muške populacije i da bi ostao koncentrisan na važne stvari ne sme da landara k'o muda za veprom. Od toga boli glava, nije higijenski a nema ni smisla. Koncentracija je važna jer se tako fokus prenosi na druge važne stvari u životu, a to žena može da postigne sa Pravim. A i super su žene, ponekada daju smisla besmislu, ponekada oduzimaju smisao svemu ali zato uvek, uvek prijaju.
I zadnja stvar u ionako predugačkoj besedi je poštovanje. Poštovanje ne kao usađen refleks učtivosti koji besmisleno podseća na nekadašnje ideale i obrasce ponašanja već poštovanje kao odraz zdravog razuma i kulture. Da dam jedan banalan primer: Uđeš u GSP, sedneš, do tebe dva starca drve o tome kako je omladina iskvarena, drogira se i generalno kurcu ne vredi, onda te jedan od njih pogleda "ustaj konju, ja sam četresšeste bio na radnoj akciji" pogledom. E sada, takvoj bagri ne treba ustati da mu život ovisi o tome, nije lepo biti fin prema debilima koji te bez upoznavanja okarakterišu loše, besmisleno je i nimalo logično. Po meni, ne bi bilo kulturno ustati takvom čoveku jer reakcija na nekulturu treba da bude sam još veća nekultura, bahatost a ni fizičko nasilje ne bi bilo na odmet. Što opet dovodi do jednog obrasca kojim bi džentlmen trebalo da se vodi. Ko tebe kamenom ti njega nikako hlebom nego pištoljom ili bombom. Ne oko za oko nego glava za jednu dlaku sa dupeta. I po meni, to je skroz ispravno i pošteno. A treba da funkcioniše i u drugom pravcu, ko tebi džak oraha, ti njemu dva džaka oraha dogodine kada tvoj orah rodi. Džentlmen je bolji prema onima koji su dobri prema njemu i gori prema onima koji su loši prema njemu.
Toliko.
Ne.
-Oćeš primer?
-C.
Mjesto koje čovjek nosi sa sobom, u džepu lijeve strane mozga, kao protivotrov, da ode tamo, u mirnu bazu, u negativnu nulu, radi smanjenja psihološkog minusa. Veo preko očiju koji im daje sjenku umora i praznoću u dalj, i u čijim se ćoškovima pažljivijim posmatranjem može zapaziti pulsirajuća tihoća zgrožena anestezijom.
Kao kada sivoća polukišnog dana posluži kao izgovor za neizlaženje iz stana, apatija uzima svejednoću kao osnovu logike za djelovanje koje će se time svesti na hibernaciju. Ispot apatije, mašta sanja strah i bol, od kojih je u tu istu apatiju nekad pobjegla, gaseći se samovoljno.
Na sve četiri strane je zid. Ne vidim vrata, nema prozora. Negdje u mraku imam mračan krevet. Nemam svijetlo. Negdje u ćošku imam wc šolju. Ovdje je previše ćoškova da bi čovjek mogao da razmišlja! Pod nije od keramike. Ja sam bosonog. Nešto me negdje boli. Mislim da mi je hladno. Mislim da je jesen. I prošli put kad sam mislio o dobima bila je jesen. Dosadila mi je samica. Hoću nazad u zatvor.
Lupetanje na latinskom je oduvek bio čin uzvišenosti i boemizma, a ovim izrazom ukazuje na kurcobolju za nečiju ispraznu filozofsku raspravu ili besmisleno palamuđenje uopšte.
A: ...Da profesore, ali morate da znate da nije uvek bilo tako! Radnik kao jedinka je morao biti poštovan na mnogo duhovniji način. Istina, bilo je mnogo manje ljudi na planeti i značaj jednog kovača je bio mnogo veći nego danas, ali suština je da naše pravosuđe mora uvesti značajne norme kojima će se privredni sud pozabaviti u sledećih par godina. Moj muž, na primer, vodi firmu u kojoj ne smeju raditi ljudi viši od metar i devedeset santimetara. Zašto? Zbog psihološkog uticaja koji manjine kao što su visoki ljudi, trudnice i riđani ostavljaju na radničku klasu. Procenti uspešnosti su zaista zapanjujući i samim tim ovaj princip koji ste vi uz dužno poštovanje napomenuli, ne može uvek dobro funkcionisati.
B: Ergo, penis.
V: Manus masturbatorum bonus est.
B: Vaistinu bonus.
Otišlo je sve u pičku materinu.
Vrhunac nečijeg izvoljevanja. Poslednja stvar na listi želja, kao ona iz crtaća koja se proteže u nedogled, čija dužina teži beskonačno, slično koloni u Srbiji kad se deli fino upakovano govno za dž.
- Matori, možeš mi kupiš skripte iz BSVS?
- Nema frke.
- A kad već ideš do faksa, pitaj za vanredni rok.
- Važi.
- E, i molim te, kupi pljedžu kod matorog u povratku.
- Dobro.
- Urnebes, kupus, kečap, majonez.
- Idem.
- Ček, ček, svrati do kladže i uplati mi ovo.
- Ok.
- I ako nabasaš na Micu sisu, reci joj da svrati. Suva kurca sam već metar dana.
- Brate...
- Ustvari, evo ti njen broj. Pozovi je.
- Oćeš i da je izjebem za tebe?!
- Ne moraš da se mučiš. Reci joj da ponese onaj stativ. Ovaj put bez kamere.
- Još nešto?!
- Ne. Ustvari... Plati račune za stan, svrati po brokoli do pijace, pozovi moju kevu i reci da sam pao ispit što sam polagao prošlog aprila, vrati dug babaseri 100 kinti u birtiji, izvini joj se za govno na pločicama i izvini se u menzi što sam se ispeglirao na radnicu. I nemoj da zaboraviš...
- Neću nikako!
- Kupi crno beli hleb od heljde sa esencijalnim uljima i suncokretovim semenkama, ali da bude svež!
- Oš možda i prepeličja jaja?!
- Tvrdo kuvana.
Kukanje za nepromenljivom prošlošću, očajni vapaj ljudskog bića koji obeležava trenutak u kome shvatiš da je moglo biti mnogo dugačije da si, kad je to bilo moguće, bio malo manji kreten. Situacija u kojoj se kiselo osmehneš, svestan da si za svoje idiotske postupke kriv samo ti i niko više, te ovoga puta ne dozvoljavaš sebi da razloge neuspeha tražiš u nečemu drugom, kao što si to do sad radio, počevši od prvog odlaska u igraonu kad si psovao tastaturu jer su te urokali posle jedva celog minuta na kanteru, ne želeći da se pomiriš sa sopstvenim neznanjem.
Tako pomisliš da je ipak trebalo da poslušaš matorce, odeš u Kamenicu da učiš za pandura, imaš posle srednje siguran posao i da ti cvile jaja, a ne da zapinješ oko odlaska na Akademiju likovnih umetnosti jer lepo crtaš, posle čega čekaš aktuelnog profu da ode u penziju, kako bi sutradan gubio živce oko dvadeset i kusur idiota koji nisu poneli blok peticu.
Tako isto shvatiš da je prema bivšoj curi trebalo da budeš malo drugačiji. Malo manje ljubomorno pseto i tvrdoglavi konj koji je bio u tripu da će po svaku cenu promeniti njene navike koje ti nisu bile po volji, umesto da zažmuriš i budeš zadovoljan jer je imaš. Shvatiš onog trenutka kad je vidiš sa drugim, nakon čega ti tokom prijateljskog razgovora kaže da joj pruža ono što ti nisi.
Sve bi to promenio da možeš vratiti vreme, ali kurac, jer čarobnjaci koji će te poslati u prošlost pomoću prepeličinog jajeta ne postoje.
Sediš, cirkaš pivo, vadiš poslednju pljugu iz pakle i misliš da ćeš ubuduće o svojim postupcima par puta da razmisliš pre nego što napraviš potez. Bar se nadaš...
