Mjesto koje čovjek nosi sa sobom, u džepu lijeve strane mozga, kao protivotrov, da ode tamo, u mirnu bazu, u negativnu nulu, radi smanjenja psihološkog minusa. Veo preko očiju koji im daje sjenku umora i praznoću u dalj, i u čijim se ćoškovima pažljivijim posmatranjem može zapaziti pulsirajuća tihoća zgrožena anestezijom.
Kao kada sivoća polukišnog dana posluži kao izgovor za neizlaženje iz stana, apatija uzima svejednoću kao osnovu logike za djelovanje koje će se time svesti na hibernaciju. Ispot apatije, mašta sanja strah i bol, od kojih je u tu istu apatiju nekad pobjegla, gaseći se samovoljno.
Na sve četiri strane je zid. Ne vidim vrata, nema prozora. Negdje u mraku imam mračan krevet. Nemam svijetlo. Negdje u ćošku imam wc šolju. Ovdje je previše ćoškova da bi čovjek mogao da razmišlja! Pod nije od keramike. Ja sam bosonog. Nešto me negdje boli. Mislim da mi je hladno. Mislim da je jesen. I prošli put kad sam mislio o dobima bila je jesen. Dosadila mi je samica. Hoću nazad u zatvor.
E - ovo ja zovem dobrim pisanjem. Volim taj stil. Jako mi se dopada - imaš neku posebnu noticu šmeka i tišine u slovima. Kako god - forma, ideja, realizacija, tok - sve je na mestu. Omiljena. O plusu je suvišno govoriti.
nazad tusevima... :D
fala, fala :D
Nije loša ova poezija u primeru. I nije lako pisati ovako, moraš uvek paziš da ne promašiš šta si teo. Sad su, pod naletom ove dece što definišu gluposti (nisu oni ni deca, ali kad ih tako oslovim nađu se manje prozvani) i hvale jedni druge ovakve definicije baš retkost. Ništa prenaglašeno, zna se šta se definiše, dobro objašnjeno. Jednostavni kvaliteti, ali retki.
Baš mi se đa ovaj fazon prizemljivanja terminologije. Ovo mi je prva omiljena posle par meseci, svaka čast!
Dobro, jako dobro, odlično... Mada, čini mi se da sam video kod Lulabaj na sličnu temu takođe jako kvalitetnu. Bez obzira, ovo je dobro. Jako dobro. Odlično
Nastavi da pišeš, čitaj više poeziju, proučavaj ilozofije i religije, obogatiće tvoj rukopis i prožeti razmišljanja novim poljima i pitanjima. +
imao sam taj osećaj, neopisiv, a opet tako neuhvatljiv, ko prdež...kao buda da me je dotakao po desnom testisu dok sam čitao ovo...prosvetljenje, kao da sam proveo dva meseca u Crnoj Reci i skino se sa dopa...MRAK što bi Džej reko...sentimentalnost i crna hronika, joj....ovo ipak nije Laguna. :/
Da ja ovo omiljenujem, more zatrebati za neki pismeni iz srpskog.. i ranije se Vukajlija pokazala korisnom.. :D
e, baš mi palo nešto na pamet da definišem apatiju, i naiđem opet na ovo... skoro da sam je i zaboravio.
koliko je ovo dobra definicija, i koliko jadan skor. a čak je i odabrana (bila)
Dobroe!
Da, cenim da bi ravnodušnost bolje leglo.
+++
rekoh već nekad, negde na forumu da na vuki zavladala opasna apatija :)
Odabrao
ciklon
2013-01-19 12:11:26 +0000
Pa nemoj da praviš sranja, tučeš obojene zatvorenike, švercuješ trodone u zatvor pa ćeš se vratiti :)))
+++