Stepen sreće koji stiče čovek kada se nakon dugog niza sranja i nevolja konačno nađe u situaciji da je sve prošlo i da nema više. Normalna osoba bi rekla da je stanje neutralno ili, u najboljem slučaju, da nije baš loše. Ovaj ne, on trpi posledice PTSP-a i orgazmički je zadovoljan samom činjenicom da sranja više nema. Baš kao kad ceo dan nosiš tesne cipele pa ih uveče skineš i opereš noge. Puko zadovoljstvo što više nisi obuven je dovoljno da pokrije naglo slivanje telesnih tečnosti i oticanje stopala na veličinu vekne Sava hleba.
- Druže, šta ima? - Evo završavam legalizaciju kuće, samo još da odnesem uplatnice u katastar... - Blago tebi, koliko ti imaš sreće što si se skućio... - Jeste, evo me uživam k'o svinja u govnima...
Prođe još jedno leto, obliveno znojem, teško i vrelije od gnezda Nečastivog. Nemilosrdno sunce je spalilo polja, ostavivši nam nešto malo da prezimimo. Kao kakav razbojnik i hajduk se posle požara sakrilo iza tmurnih jesenjih oblaka, ostavivši prirodu da polako vene bez njegovih zraka. Nozdrve je još uvek parao miris baruta, bile su željne mirisa slobode posle tolikih godina čamljenja u senci rata. Čeznule su za mirisom pečenog krompira na žaru ispod kazana, za svežinom jesenjih jutara ispunjenih mirisom jabuka koje leže u travi, okupane rosom i dugo očekivanom kišom. Rekao bi čovek da su sve brige prošle, krećemo ispočetka i uživaćemo u blagostanjima nakon što smo tuđina proterali iz otadžbine. Uvek se znalo, jednog zlog gospodara menja još gori. Tako nam se svuda razmileše razni komesari, proleteri i drugovi, izašli iz mišjih rupa pa od sebe prave bogove, a onog jedinog zaboravili i govore protiv njega. Secikese i kockari, šverceri i prevaranti, sad gospoda iako ne vole tako da se zovu, ali jednakiji od ostalih. Prave sebi novu državu, kroje je po svojoj meri, iskorišćavajući narod. Samo traže, daj, daj, daj! Brata sam dao, zbog jednog tog druga oslobodioca je stao uza zid pred švapsku pušku. Za njim ostade mlada nevesta koja umre ubrzo nakon što mu na svet donese sina. Detetu je sad četvrta godina. On je sve što imam. Iznosio sam poslednju kotaricu kukuruza na tavan kad se začuo zvuk vozila dok se sa mukom penje uz krivudavi seoski put. Dečak se igrao kamenčićima na sred avlije dok je oko njega trčkaralo štene koje smo našli napušteno, pored puta. Oba bez oca i majke, uživali su u detinjstvu, nesvesni čovečjih muka i teškog života. Osetih hladne kapi iz olovnih oblaka na koži dok je kamion skretao u moju avliju. Tri čoveka izađoše, glatko obrijani i u dugim ruskim kaputima razgledaše dvorište. - Ti si Milovan? - javi se jedan, komesar. - Ja. - Lepa ti je avlija, Milovane. Bogata. - Neki smo radili. - A je li? Vele mi da si ti najbolji domaćin ovde? - Ne znam, narod priča svašta. - Šta priča? - Priča došlo nam veće zlo od Švaba. Al' narod ti je to, nikad mu ne valja ništa... - Ne valja, Milovane. Ne valja kad mu zemlju pališ i pljačkaš, ne valja kad je oslobodiš i krvlju natopiš. Nego, Milovane. Vidim tebi dobro rodila njiva. - Ma kakvi, suša sve uništila. - I drugima je, pa su opet dali državi. - Ti si mene oslobodio švapskih okova da me glad dokusuri?! Mnogo ste mi vi dobri i plemeniti, oslobodioci. Ne dam. - To ti je zak... - Ma jebo te zakon, marš mi iz avlije! - Nemoj, Milovane, nemoj da nam se zameraš. Nemoj to... Brzim pokretom iz futrole zablista cev revolvera i padoh licem u blato. Crna se zemlja pomeša sa crvenim. Dete plače na kiši. Zlatan lipin list pade pored mene. Jesen, sve umire.
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".
Opaska koja se upućuje na račun osobe koja u jednačini situacija + lokacija + društvo = X, uvek dobija negativan broj.
- Gde si rođače? Čuo sam da si bio na Tajlandu, kako bilo? - Pa nije loše, ima svašta da se vidi. - "Da se vidi"? He, he, he, naravno, naravno... I, kakve su im... znaš? - A? - Pa to, jesi vid'o, dozvoli prob'o..? - Šta ti bre pada na pamet, iš'o sam sa ženom i dvoje dece. - Eee, tupsone jedan, nikad od tebe čovek. Kad ideš u Brazil u goste, ne nosi se kafa! Pu, žali bačene pare!
Manipulator koji koristi tuđu saosećajnost da postigne neki cilj. Može biti oba pola, kao i žrtve. Tužnom pričom i suzama ostvaruje ono što je naumio, bez kajanja i griže savesti. Primera na volju...
-Cico, jesam ja to dobro načula da si ti spavala sa Pajom? -Hi-hi-hi dobro si čula... -Kolko se sećam, pričala si da mu nećeš dati ulaz ni mrtva? -Jao Mico tako me raspilavio nekim tužnim pričama o majci, njegovom nesretnom detinjstvu, psu koji mu je uginuo i još o koječemu, i tako mi ga bilo žao, ma bukvalno sam mu rekla ''Jebi me, samo prekini da me žalostiš više''. -E Cicika moja, pa taj Paja bi i kamen rasplakao, i sve je na tu foru u životu dobio. -Kako to misliš? -Od oca je iskukao nov auto, od babe i dede da mu prepišu stan. Šef se plaši za njegovo zdravlje, pa mu dao lakše radno mesto, a kažu da je na faksu nekoliko profesora zbog stresa išlo na bolovanje posle njegovih ispita. -Ma šta pričaš? Nisam to znala... -A jel ti možda pričao kako je impotentan već godinama? -Jeste... -I kako nijedna nije uspela da mu ga digne? -Aha... -I ti si naravno zbog sujete požurila da dokažeš kako će mu se na tebe dići? -Pa ovaaaj, jesam. A kako ti sve to znaš? -E Cico, na tu žvaku je mene naguzio pre 3 godine. I još mu vidim prolazi... -Joj, sad ću da mu se načestitam mile nove godine! -Pazi samo da te opet ne rasplače. he-he-he...
Oružje, koje u pomenutim obrazovnim centrima, poseduje veću snagu od iranskog nuklearnog projekta. Ima moć da od totalnog idiota napravi idola banderaško /mašinskog okruženja, ili pak nekoga ko je spreman da radi popularnosti i stabilne egzistencije, spusti sebe na nivo totalnog idiota. Kako se u tehnikajama skuplja po vrednosti ocena sortirana poslednja stranica dnevnika, ili pak ljudi nadprosečne inteligencije, koju bi mogli da iskoriste jedino ukoliko bi svet bio sastavljen u binarnom kodu, formula je jednostavna "budi šaban". Osoba, bar za nijansu jača na jeziku, na kontu "Bagzijevoj kevi smrde čarape" ili "kako sam prdno, k'o kad ćelavi Kinez udari u gong" fazona, može sebi stvoriti hordu pobornika, koji bi za njega izginuli k'o Spartak za slobodu robova. Osnovna pravila za zabavljanje okruženja su: gledaj da što više prozivaš druge, pogotovu one koje okruženje ne vari, ne pominji ništa što je normalnom svetu smešno, jer ćeš navući mržnju na sebe, i osnovno, što debilnije i banalnije to bolje.
Na račun opaski " Došina keva u prkno se seva" ili "Gle Žigu, ladno ima rupu na bulji", trošenje sopstvenog novca na cigarete je nepotrebno, biće ih u izobilju, na svakom odmoru, u svakoj prilici, jer ljudi ne vole filozofe, ljudi vole Čkalje, lude i klovnove, a iza maske klovna, tuđi žetoni su na strani stola, onoga ko se dobro pretvara.
Luda: E, brate, imaš nešto belo na kapuljači. E, gle, ladno mu neko svršio na kapuljaču! Lik: Beži bre, koji ti kurac? Banderaši: HAHAHAHAHA, svršio mu neko na kapuljaču. LOOOL tebra, hahahah, zovi Gojka Sisu da vidi, hahahha.
Istoričarka: Dakle, šta se to desilo nakon Dušanove smrti? Klovn: Pa sa'rana, pevala Vesna Zmijanac umesto popa. Banderaši u glas: Hahahah, Pero care! LOLČINA, hahahaha... NAPRED RAD, JUNAJTED FORS!!!
Razredni: Biće ipak ekskurzija, otišao sam do agencije. Bio sam kod Kaće, i rekla je... Klovn: BIO SAM KOD KAĆE, I REKLA JE DAĆE!!! Banderaši: Ahahahahaha (pada oluk od količine buke) HAHAHAHAHAHHA, Pero legendo! Hahaha, koji kralj ovaj Pera. Evo brate cigara, evo nemoj Fast, evo Davidof. Hahaha (tapšanje po ramenu).
Lik na intenzivnoj nezi, privezan na bučno-šištave aparate za veštačko disanje.
- Ćao, Ćomi, evo banane ti poslala keva. - E fala ti ko bratu. - Ima ih dosta, pa daj neku i onom Dart Vejderu u krevetu u ćošku. - Mare, jebote, čovek je u komi. - E, BRAĆORI, AKO ME ČUJEŠ, MEJ D FORS BI VIT JU!
