Stric
Rečnik / autori
SN
SnimaFarrasta
na Vukajliji od oktobar 2012.viđen 10. jan 2013.
2 definicije0 odabranih47 poena
Objašnjavanje Stiva Neša na primitivnom srpskom koliko dobro igra basket.
-E, Stive buraz! Kako igraš basket?
-Neš jebati!
Morbidan način da se dokaže količina egoizma koju poseduješ. Tim činom dokazuješ koliko si zaista skrenuo i u koliku si dubiozu upao. Postao si opsednut okolinom i pričama koje kruže. Ovaj poremećaj je svakodnevni kod pubertetlija, neuspelih filozofa, političara i ostalih umišljenih pojedinaca koji misle da će doneti promene kao Marksov Kapital.
Egocentrizam preovladava i stvara se iluzija sopstvene važnosti za svet. Toliko si bolestan da ti je važno hraniti svoju poremećenost mišlju ko će za tobom plakati, ako umreš.
Ideologija je jednostavna, ako me niko nije razumeo dok sam živ, svi će shvatiti kada budem mrtav i žaliti, a ja to želim da vidim. Svakako bolesno.
A: E brate nešto razmišljam ako umrem želeo bih da vidim ko će da mi dođe na sahranu i žali me.
B: Kako si ti otišao u aut. O čemu ti razmišljaš, stvarno si posrnuo u neke gluposti.
A: Što brate šta fali mojoj ideji, samo bih voleo da vidim kako će svi to prihvatiti. Mora da će biti bolno, jer ipak ja nešto značim ovom društvu,
B: Au, ja sam mislio da se šališ, ali ti si zaista kreten sebični.
A: Što?! Šta mi fali i sam znaš da sam vredan svima. Da mi je samo videti Mariju kako plače, ima da shvati da sam ja neko. Samo da vidim tu stoku kako žali za mnom.
B: Eto zato, to je bolest druže idi leči se. Odoh, skroz sam se skenjao zbog tebe debilu.
Rad onih kojima je moto Ako neće milom onda s vilom. U nameri da ga uvali istrajaće duže nego poluosovina na garažiranoj Golf dvojki.
- Bežimo odavde, ipak ćemo kod Milice na pidžama parti dok nas još noge nose! Eno ga Mile drvoseča, ceo dan cepao drva i pio pivište, ako nas vidi ima da naskače ko pekinezer na papuču, dok neka ne poklekne od nemoći...
Ljudi koji nemaju svoju Andromedu su hendikepirani za čitav jedan svet, galaksiju, svetlosnu godinu, siromašniji za jedno vredno osećanje, stanje duha, vremensku zonu..Za čitav jedan podsistem unutrašnjosti bića. Osudjeni su na najstrašniju kaznu - da ostare.
Andromeda je nedeljivi deo svih unesrećenih i nesnalažljivih, neprobojna samoća u službi opstanka u društvu, štit, oklop i zaklon, kamena tvrdjava sva u lišaju i mahovini, načeta ludost u službi zdravog razuma. Svakoga ko poseduje Andromedu odlikuje i tračak sujete, jer svakome je njegova Andromeda najlepša. Uredjena po sopstvenom nahodjenju a opet mistična i iznenadjujuća, ona se širi i skuplja oponašajući pluća univerzuma, i treba je posećivati samo u trenutcima kada za njom najviše čezneš i žudiš. Druge ne smeš povesti tamo, jer lepotu tudje Andromede nije lako uvideti - na letimičan pogled deluje blistavo, a opet, ta blistavost materije i duha neiskusnom posmatraču može delovati zastrašujuća.
Neki su vekovima gubili vreme tražeći put za Indiju, nalazeći jedino prokletstva ljudske pohlepe i tragičnu patnju postojanja. Ja sam tražio sopstveni put, koji će me odvesti na samo moje mesto, u jedan zaseban univerzum, gde leže sama ideja i početak pupčane vrpce..Mlečnim putem, sa lastama i raspevanim prolećnim pticama ispod pazuha. Tamo jedino mogu biti svoj, sam sebi prekor i sud - mali Bog svog malog univerzuma.
Uplaše se za mene kada otputujem. Kažu lik mi ubledi, brada naraste kao trava u žitu, u očima zasijaju iskre žudnje i zvezde kojima još nisu nadenuli ime. Ne primećujem - otisnem svoj brod na nekoliko nedelja, podignem bela jedra, prekinem sidro, uživam u slobodnom letu i padu, plovidbi u beskonačno, namerim krmu ka nepoznatom pravacu, ćutanju, drugujem sa mislima koje ne trebaju ograničenu reč, zvukovima koje daruju instrumenti koje sam jedino za sebe izmislio. Nema gladi, hladnoće, sujete, prohteva, zahteva, jasno odredjenih pravila, tebe, mene, civilizacije..
Tabula raza. Družim se sa crnom materijom, uzbudjen posmatram supernove, u stomaku osluškujem vetrove sa sunca, i sve ono što mogu doneti iz daleka. Ne zanima me Mars, Jupiter je tačka koja bledi, a Zemlja samo početna stanica sa koje sam krenuo davno, vrlo davno.
Na Andromedama nema ratova jer nemaš sa kim da ratuješ, nema greha jer nemaš kome da ga počiniš..Nema crne mame i crnog tate, crvenih slova i zlobe sitnih duša, krv se uspava i ne razmišlja o smrti u ograničenosti vremena i postojanja, udišeš vazduh sa večnih okeana i planinskih venaca. Tamo je sve istinito, stvari dobijaju druge mere, oblici nova značenja, um neslućene dimenzije a ljudska sudbina jedan novi smisao. Ne postoji ni jedan vid barijera ni iskušenja - samo pobeda.
A onda nekako prokrijumčare zgusnuti snop svetlosti kojim te traže, i skokneš do njih - čisto da vidiš šta ima.
- Kevo vratio sam se.
Muk. Čekanje. Pomirujući osmeh.
- Sedi prvo da jedeš, nisi ništa uzeo u usta danima, a onda se sredi pa idi malo medju ljude. Zaboraviće te.
- Koliko sam bio odsutan?
- Eonima. Nešto kraće nego obično.
Najčešći flešbek na detinjstvo. Ubedljivo najviše boli od svih batina koje ćeš dobiti u životu. Ako ih ikada i dobiješ. Ne bole samo obrazi, već i klinački ponos, duša. Jer, znaš da si pogrešio, bio kriv ili nevin, ćaletova teška ruka ti ne gine. Trenutak pred udarac, dilemu da li će najzad popustiti i oprostiti, prekida snažan potisak vazduha velikog dlana prema tvom majušnom licu. Ruka samog Boga. Nastaje jaz. Najkraći jaz ikada. U deliću sekunde kroz glavu ti prolaze najkontradiktornije misli ikada: Zašto sam promašio zicer na fizičkom; Da li sam ugasio svetlo u kupatilu; Da li da kažem za četvorku iz matematike; Da li je Maja iz VI 2 provalila da mi se sviđa; DA LI ĆE DA BOLI?
Hoće, boleće. Boleće kao sam đavo. I ti to znaš najbolje od svih. Boleće prvo obraz, pa jagodice, usne. Uho. I ono boli. Oči se naglo magle... Gotovo su krvave... Bol te polako preuzima...A ti ćutiš. Nemaš snage ni srca da izustiš bilo šta...Pokušavaš da zadržiš suze za sebe, jer si dečak, muškarac, budući vojnik...Ali ne ide...
Osramoćen si. Ponižen. I to pred nekim strancem. I mlađim bratom...Gledaš kevu u predelu brade...Ne možeš u oči nikako...Ćale te je jednostavno u trenutku - Uništio...
Ali hvala Mu, zbog njega si ispao ČOVEK.
