Čuvena kubanska pesma koja je izobrađivana šurnajst hiljada puta od strane raznih šatro umetnika i umetnica na svetu, a postala je čuvena po tome što je njena melodija najlakša za obradu na bilo kom jeziku pa se koristi u sve moguće svrhe, od utakmica, mitinga, pa skoro do sa'rana.
Jednostavno, multiprimenjiva melodija.
Poruka sa osmomartovskog skupa domaćica, žena u klimaksu i fan kluba Slobode Mićalović:
Bosiljčić Ivan Jedan je Bosiljčić Ivan Bosiljčić Ivaaan Jedan je Bosiljčić Ivaaan ------------------------------------------------------------------------------------------- Poruka sa štrajka radnika firme "Šinovoz" nakon obećanja rukovodstva da će im ubrzo biti isplaćene zaostale zarade:
De su nam plate Jebote de su nam plate De su nam plaaaate Ma jebaćemo vam maaaater ------------------------------------------------------------------------------------------ Poruka navijača fudbalskog kluba Partizan, nakon odlaska Šćepakadabre u neki izraelski klub:
Hvala ti Bože Vest je mnogo lepa Danas smo sreeećni Jer otišao je Šćeeeepa
Tip osobe koja ima problema sa razumevanjem ljudskog artikulisanog govora, te joj se sve mora objasniti putem pesnica.
Naziv potiče od grčke reči πυγμή, što znači pesnica, i nastavka istog porekla -fon, u značenju "koji govori jezikom", te se doslovno može prevesti kao "onaj koji govori jezikom pesnica".
(Srpsko-vizantijski granični prelaz Delfi, godina 1351. po Hristu; vizantijska vojska se povlači pred srpskom) Komnin: Alo! Ti, ti, buđavi, dolaz' vamo! Panajotis: Izvolite, gospodaru? Komnin: Begamo ovamo od Dušana, ako dođu ovamo, kažite da smo otišli onim drugim putem, jasno? Panajotis: Jasno kao da vas žena vara, gospodaru! Komnin: Vidi ga ovaj, pa leteće ti glava kad prođe Dušan, ej! Panajotis: Zapravo neće gospodaru, ja čekam da dođe Dušan pa palim da budem gastarbajter u Raškoj, triput veće plate. Komin: Samo ti odradi šta sam ti rek'o, pa pali posle i u Ahmenide ako 'oćeš. (Komnin s vojskom odlazi) (pola sata kasnije, srpska vojska stiže do graničnog prelaza) Panajotis: Dobar dan želim, molim vas da izvadite pasoše na stranici gde vam je portret i sačekate mirno da pregledam. (vojnici vade pasoše) (pola sata posle) Panajotis: Hvala vam svima lepo, dobro došli u Vizantiju, carstvo Hristovo na Zemlji. Dušan: Au jebote, koliko mu treba da mi overi pasoš, zbog tri grada sam pola sata izgubio, aupičkumaterinu. Mihailo: Pa lepo ja kažem, gospodine care, da nisu normalni, znate kako je dobro u ovom našem Novobrdskom bezviznom režimu, uđeš, spališ i gotovo. Dušan: Alo, carinik! Ti, ti, buđavi, gde je prošao Komnin ovuda? Panajotis: Molim Vas da imate malo više poštovanja prema pripadnicima pogranične službe, Komnin je otišao onim putem uzbrdo. Dušan: Ovaj mene zajebava, a? Je li, a kako je 3 000 ljudi otišlo tamo, kad se ne pozna trag u putu? Panajotis: Vizantija ima marljivu službu, ponosni smo na Puteve Vizantije. Dušan: (Mihailu) Ovaj mene stvarno zajebava? Mihailo: (Dušanu) Ma jok, samo je pigmifon, sačekajte da mu pičku polomim, pa ćemo videti kuda su pošli. (pola sata kasnije) Mihailo: Otišli su onim putem pravo pre 111 minuta i 15 sekundi, vremenski uslovi su bili relativno povoljni, dok je Komninov horoskop predvideo da mu se smeši poraz jer je Mars danas u kući Jarca.
Najbolja igra koja se primenjuje u kraju sa društvom.Veoma je teška i treba da imaš mnogo kondicije.Pravila igre: 1.Treba da okupiš celo društvo iz kraja 2.Sa ortacima treba da nađeš veoma povoljan ulaz sa malo stepenica,dobrim interfonom i visokim brojem stanara 3.Trebate da izaberete 2 lika koja će da zvone 4.Birajte stanara sa 4,5,6 sprata ovi sa 1 i 2 sprata mogu odmah da izlete 5.Zvonite kažite foru i onda bežite (Ko ima muda neka ostane)
-Halo -Dobar dan jel to stan Jovanović -Da,što -Da li vam treba televizor -Ne -Onda el mogu da dođem kod vas da ga uzmem
Skupina klinaca iz kraja kojima su tek počeli da se dižu kurčići, pa su pomislili da je došlo vreme da oni postanu glavne baje u tom delu grada. Do juče su ih majke, držeći za ruku, ispraćale do škole i uz užinu im davale topao majčinski poljubac, a onda su naprasno, posle prvog opijanja na ekskurziji i nakon što su se izredjali nad lokalnom "kraljicom trotoara" uz čuveno skandiranje imena Duleta Savića, postali opasni momci, naravno samo u svojim, dečjim glavama. Povratak u detinjstvo sa puta iz sveta odraslih, dešava se obično posle prvih popijenih batina upravo od neke ekipe iz tog sveta, koja je takodje nekada davno počela baš kao i oni.
- Torima, jel se vidjamo na basketu sutra? - - Ma da brate, nego valjda će biti slobodan teren, kad god prodjem, mali Đomla s ekipom, ne skidaju se s terena po ceo dan... - - Ma koji Đomla i ona njegova deca, to je bre obična "Plazma keks ekipa", podelim šamare, pa da vidiš kako će da se sklone! -
A, nije lako, brale moj, nemoj niko da te laže. Jeste sve: i 'ladno i vrućina i standard i uređena država, ali nešto fali. Tojest, fali mnogo, stvari za koje nisi ni sanjao da mogu da nedostaju. Ovako to ide, nemoj da bude da nisi znao:
Došao si u inostranstvo, pobegao, spasao se, ej bre, samo nek je glave na ramenima! Srećan si i ne možeš da veruješ da kad na semaforu pritisneš dugme za pešake, zaista i bude zeleno uskoro, u parku klupe i kante za smeće sve u komadu i redovno održavane, a na izletištu u divljini stoji ispravan roštilj spreman za upotrebu! A ulice čiste, ni plastična kesa da proleti kad dune ustoka, stalno idu neki komunalci i briskaju, glade, trljaju i glancaju. Administracija - milina, kancelarije osvetljene, svi nasmejani i predusretljivi, prosto im dođe drago što treba nešto da ti pomognu, a ti ne moraš da ih podmitiš. Gradski prevoz tačan u minut, ako, pak, voziš, signalizacija je perfektna, niko te ne zaustavlja osim ako napraviš prekršaj ili je petak veče pa su zatvorili random ulicu da odrade alko-test. Ti ne veruješ, živiš bajku, štipaš se za obraze, pa i posao si našao, jezik ti dobro ide, konačno te krenulo, batice! Iznajmio si gajbu, frižider je pun limenki piva i škotskih viskija, kupio si komp i instalirao net, uleteo si u polovan auto u ekstra stanju! Kući javljaš da ti se snovi polako ostvaruju, i da ne možeš da veruješ koliko si vremena izgubio u propaloj Srbiji, savetuješ svima da se što pre otisnu u beli svet! Upoznaješ kolege domoroce koji su tako pažljivi, učtivi i kulturni, 'Bečka škola' u praksi. Sa tobom radi devojka koja se preziva na ''ić'' i dok pokušavaš da se predstaviš, ona ti govori da je rođena tu, da ne govori srpski i da veoma žuri na sastanak. Tebi proleti kroz glavu da je sigurno neka naša pokondirena tikva, i ako ti kojim slučajem pođe za rukom da je odvedeš u krevet, trsio bi je 3 sata bez prestanka, čisto iz inata, dok bi sve vreme mislio na brčine Vuka Karadžića i njegovu drvenu štulu, kako bi odložio ejakulaciju. Onda shvatiš da ti nedostaje neko naš, ko je u sličnoj poziciji, da malo razmenite iskustva i da ti kaže gde ima 'Don kafa' da se kupi, jer ti 'Nes' oduvek pomalo ide na ganglije. I tu upoznaš par likova i nekoliko mladih parova sličnih godina, i oni su se fino snašli, lepo se živi, neki čak nisu bili u zavičaju po 3 godine, niti im pada napamet! Ti ipak misliš da je to malo previše, sva ti je familija tamo, i svi ortaci i bivše ribe, i najbolji burek, i najbolji jogurt, i kevina sarma, i ćaletovo prase pečeno na vinovoj lozi, i sve tako nešto, ali potisneš sve to, jer praviš karijeru i krećeš od nule, imaš perspektivu i može samo da ti bude bolje! Dok si se okrenuo, prošlo je godinu dana, situirao si se, čak si i kući poslao 300 evrića, veliki su rashodi, ali opet ostane. Petak je, slaviš godišnjicu u dijaspori, sam u svom studiju (čitaj: garsonjera od 17 kvm) uz pesme sa tjuba i čašicu Balantajna, kojeg si kupio još pre 6 meseci, shvatiš da si obišao grad i okolinu uzduž i popreko, da komentari na fejsu aludiraju da smaraš sa slikama i statusima o svom uspehu, i da ti je, iskreno, socijalni život ravan nuli. Ovi ovdašnji su drugi svet, drugačije se zezaju, nemate zajedničke teme, a probao si, nije da nisi, i sad žališ za lovom koju si stucao sa njima u pabu, plaćajući sam sebi piće. Izašao bi malo u klub, u ormanu su iste one stvari koji si doneo, kapiraš da koristiš samo odeću za posao i majice za spavanje. Lista kontakata u mobilnom da se prebrojati na prste i verovatno svi već sprovode svoje planove za vikend u delo, a i ako bi kod nekoga otišao - nisi se najavio. Stučeš celu flašu viskija i otvoriš limenku piva kojoj je davno istekao rok, a na tjubu sad piči Šabanova ''S namerom dođoh u veliki grad'' i pitaš se odakle znaš tu pesmu, ti: roker, erudita, evropejac i intelektualac, a ovamo te steže u grlu da jedva dišeš. Hvataš se za telefon, nije te briga šta košta, keva se javlja i ti spuštaš, jer ne možeš da govoriš od ridanja. Zoveš bivšu ribu sa kojom si proveo 4 godine, ona te najbonje zna i njen buraz ti govori da se ona udala pre 3 meseca i da čeka bebu, i da je već kasno, a on mora da uči. I zoveš najbolje drugove na mobilni, oni te ne čuju, jedan je u kafani, drugi na fudbalu, treći u pozorištu, niko ne može da razgovara sada, a i šta, koji moj, hoćeš, pa tebi je bar dobro, zar ne? Ne znaš baš kad si zaspao, svetlo je ostalo upaljeno, mamuran si cele subote, lupaš sebi šamare pred ogledalom i kivan si zbog trenutka slabosti. Ipak rešavaš da sutra odeš u našu crkvu, jer Kolo srpskih sestara sprema ručak, a ti si željan nečeg čorbastog. I tamo svi znaju ko si ti, ali se čude otkud tu, pa sam si rekao da si ateista, šta sad? Pališ sveće za zdravlje i za mrtve, miris tamjana te vraća u detinjstvo, prožima te neki čudan osećaj. Posle službe, sediš sam za stolom, simpatične su ti one bakice što spremaju pileću čorbu i mešaju salatu rukama, lepo si ručao i zalio ''Knjaz-Milošem''. U povratku kući pada odluka da ideš na duži odmor u Srbiju, i dok kalkulišeš koliko to može da te košta, shvataš da nećeš to sebi moći da priuštiš, jer si do guše u kreditima, odmora nemaš jer radiš na ugovor, a ni troškovi puta i poklona nisu zanemarljivi. Odjednom ti puca pred očima da su ti jaja u procepu i da ništa više nije sjajno, ako je ikada i bilo. Od svojih si se otuđio, a da se ovde nisi asimilirao i ne znaš da li bi ostao ili bi se vratio, ništa više ne znaš. I vremenom, materijalno stojiš daleko bolje, a duhovno si skoro bankrotirao, i svaki dalji korak je sve teži i neizvesniji i ne usuđuješ se da išta promeniš, jer može biti samo na gore. Da bar nisi ni dolazio ovamo, ali bi i onda svakako kukao, jer ni kući nikako da krene na bolje. Pa da, ali si kući, svoj među svojima, jok, ajde sad svi da zapalimo preko! Od tamo te bodre da si pametno uradio što si otišao, dok ti njima govoriš da ne napuštaju zemlju nipošto i ne razumete se, jer je trava uvek zelenija sa one druge strane.
Danas si opet obukao košulju za posao, koristio isti javni prevoz, kupio duži espreso za poneti, stigao na posao i otvorio vesti iz Otadžbine. Odsutno si pogledao prema nebu i prepoznao avio-prevoznika koji vozi u zavičaj. Usresređuješ se na posao.
