Osim već definisanog opštepoznatog značenja trkeljanje na jugu znači i kotrljanje. U nekim krajevima kaže se i trkaljanje.
- Kako te služi onaj krš što si kupio pre neki dan?
- Ćuti, trkelja se po put. Kolko sam ga platio, više i ne očekujem od njega.
- Dokle će ovo koferče da se trkalja od izbori do izbori?
- Jbg, trkalja se on čas uz jedni, čas uz drugi, kako dune...
Lupa.
Majstor - Šta je sa ova tri krša?
Šegrt - Sva tri vlasnika se žale da im nešto tropka ispod haube.
Majstor - Prvom promenite mu druk lager, drugom zamenite bregastu a trećem naštelujte menjač.
Šegrt - Majstore, i u vašem autu nešto tropka.
Majstor - Ma nek tropka, ko ga jebe...
Ne sluša, ignoriše, tera po svome, ne obraća pažnju, kulira, ma boli ga racku.
Kloaka sive moždane mase domaće malograđanštine, krajnji domet intelekta i životnog dela brata od tetke sa sela Divi Gavaja koji se vratio sa šljake u Vijeni. Dosadilo čoveku uvođenje podnog grejanja i lepljenje laminata, pa rešio da se k'o i svako naš turi u neki privatan bizmis, ali da integriše životno iskustvo sa Zapada, otamo gde je sve bolje.
Kroz naziv altruistički ponuđen dašak veličine i lepote tamo neke strane zemlje, gde su svi kul, ne prde, ne češu bobuljice na dupetu, ne nose debele čarape zimi kad smrzne Jugić na minus deset, gde ljudi žive brzo, a hrane se lako, ne čuče kraj kapije puškom čekajući električare, i za brenč u salad baru jedu ovsene pahuljice, nekad ponekad kroasan sa zelenim čajem, doduše ređe. Dašak nade, zrak sunca ponuđen domaćoj sirotinji, što umnoj, što materijalnoj, što najčešće oboma u paketu.
Jer jebiga, naziv butika "Yves Saint Laurent" u prigradskom naselju tako bombastično zvuči, da zaslepuljuje fleškama gladne, sive oči raje tako da se i ne obradi pažnja da se radi o daščari 3 sa 5, gde uz saundtrak najnovijeg Bađijevog hita, tetka od tr'espetaka godina obučena u tigrastu majicu i platforme u plute, nudi samo tebi ekskluzivan, zadnji primerak or'ginal Nikke patika. Eto, kao za tebe, jer vidi da si dobar i lep dečko, dvadeset evra daj i nosi bez brige budi, jer njen sin ima iste, ali vrati ti nazad dva evra da devojku na kafu odvedeš. Samo od nje, ekskluzivno za tebe. Dašak Pariza, patike za osamn'est evra, bezobrazni, dvosmislen namig i kompliment od iskusnije žene, pa nisi valjda neki hladni bezdušnik, ili nedobog neki proračunat smarač pa da odbiješ. No-no.
A tek ne klanica "Braća Vuletić - domaći odgoj krmaka", to je totalno seljački i tu se životinje sigurno nehumano ubijaju satarom u dlakavoj ručerdi nekog radikala Milete rodom iz Rogatice, nego butik mesa "Everton". U butiku mesa životinje same uginu, i to samo životinje koje su bile u velnes štalama, nisu srale, niti ležale na slami. Nego, praznoća apsurdnog života im dodijala, jebiga farmer im čitao pred spavanje Bodlera više nego Murakamija, sabskrajbovale se na suicidalne blogove na Tumblr-u, a bile i po prirodi pomalo bipolarne ličnosti, rešile da uginu. Od tuge. Ne, pardon - od veltšmerca. A tek osmeh i nebesko plave oči Stefana Nikole, butik-menadžera za prodaju mesa ...Eh, avaj!
Definicija je napisana za Mizantrophy.
mali pretezno romske pripadnosti.veoma brz,poput flash-a
dzej
Švercer fuš robe iz okoline Istambula.
- Jao, što imam šanera, znači lik samo operiše po Italaliji, znači Rim, znači Milanska revija mode, znači, Cavalli, znači Versace, Ferre, znači sve prva linija. Orobio im je magacin, znači najjači šaner u Bg-u, kod njega se oblače Ceca i Velja Ilić, a nekad kupuje i Dragiša Binić. Znači, stvari su mu u full-u.
- Lutko, što se ložiš, to ti je 'talijansko ako su Kajseri, Bursa i Konja u Italiji, a ako se Armani zove Redžep,a pokojni Veresaće Hamit!
Sitni lopov, kokošar, jalijaš.
Kupi telefon kod onoga šanera, kod njega je deset puta jeftinije.
- je osoba koja se bavi kradjom i preprodajom tih istih, ukradenih stvari. Najcesce je reo o kradenoj inostranoj,skupoj, firmiranoj garderobi. I preprodaja se pbavlja iskljucivo na crno po mnoogo nizoj ceni. Ima tu i nakita, kozmetike itd.
u izvesnim socijalnim krugovima vrlo cenjen posao
Đede, javlja li se Vukota iz Italije?
Zove, zove, zovu i njega u njihov Sud, on tamo radi nešto važno, ka šaner, te se druži sa sudijama i nekim još viđenijim ljudima za koje su i ođe svi čuli: Armanijem, nekakjiem Dolćem Šabanom...
Čovek koji ti prodaje orginal odelo (ili neki drugi dio odeće) po pet puta nižoj ceni. Sa obzirom da ti treba za specijalnu priliku spreman je da cenu spusti ekstremno nisko.
Šaner: Ovo ti je orginal Armani, evo dodaj mi taj katalog.. Pogledaj 2050 eura i to sa sniženjem... Ja ti ga dajem za 400.
Kupac: Aha, orginal .. Ma šta znam, treba mi za maturu ..
Šaner: Za maturu?? Pa što ne kažeš odma.. Evo ti ga za 250 matura je jednom u životu.
Ortak ortaka iz kraja koji u posedu ima stvari poznatih kreatora nepoznatog porekla i prodaje ih isključivo ortacima i ortacima ortaka.
Kako prepoznati pravog šanera?
-uvek može na dođem ti
-sve cene su celobrojni umnožak osnovice od 50€ (50 100 150 200)
-od svake stvari ima max po dva primerka i to različitog broja
-gajba u kojoj se valjaju stvariu se ne zove "fashion room"
U suprotnom se za šanera lažno predstavlja jeftini trgovački putnik iz turske koji pokušava da zaradi svojih 20%.
Možda nekad: Čovek koji krade robu i tebi je prodaje po nižoj ceni.
Sad: Čovek koji krade od tebe - prodaje ti falš robu po skupljoj ceni.
Video sam lika, lokalnog šanera, koji po pričama klinaca prodaje "original maxerice iz italije", na pijaci, kako kupuje maxerice za 25 evra, a posle ih uvaljuje za 85 evra.
