- Baš je lepo veče, zvezdano nebo, hladan dašak vetra, svežina majske večeri sa primesama mirisa bagrema i sena. Seoska idila. To je život. - Žabor ubija u pojam. Hoću kući! - De de nemoj tako, vidiš kako nam je lepo. Večeras si lepša no ikada. - Nemoj! :kvrc: :kvrc: :šuš: - E tako, vidiš, nisam hteo da ti zalepim usta selotejpom. Al' mnogo pričaš. Ometaš mi žabor. Gde sam ono stao? Nemoj sad da plačeš, il' te vraćam u podrum. A da, rukica 'lazi 'lazi... - MMMmnmmmnnnm...
Pičić čiji miris te natera da se ponašaš kao bik kada vidi crveni plašt.
Kao i vanilice, ovaj pičić moraš da ga pojedeš dok je još vruć a miris koji ostavlja je toliko dobar da nemaš želje da se ikada umiješ. Baklavica je sočna a vanilica miriše, kada se ove dve osobine spoje u jednom pičiću onda je to medeni pičić.
- Dušo, je l' mi veliko dupe u ovoj suknji?
- Ma jok, nego šta to tako dobro miriše? Dođi čas.
- Neee, nemoj sada molim te. Čekaju me.
- :snif snif: Hmmmmmmmmm, slušaj imaš dve mogućnosti. Prva je da se predaš bez borbe, to će da ti sačuva dosta odeće a i vremena, a možemo i na drugi način. Svejedno, ja ću lizati!
Osnovna zaštita usnulog organizma. Sto posto helta i armora u cugu. Deluje bilo da jedinka spava na jogi dušeku na 25 stepeni ili na rosnoj sedimentnoj steni na Maljenu: važno je da se nađe neko hipersenzitivan da prebaci makar ponjavu preko lumbalnog dela. Najosetljivijeg. I spavač je siguran.
Ričard Gere spava go do pojasa, ali, pazite - do pojasa. Sredina je bezbedna. Kakvi da se prehladi, pa da svaki čas prekida muvanje trčeći do klonjare!
Baka najpre pokrije preko sredine. Još ni prve spavačke bale nisu krenule, a ona već nabacuje duplo ćebe i nešto vrača. I ušušne marginama, da ne nazebe drob, kako ona kaže.
Zaključak: Ko pokriva preko sredine, ne može biti loš čovek!
- Jao, Boso, mislim da je on taj! Gosn. Pravi! - Mungos? Izbambusao dobro, a? Heh. - Ma dobro to, mada jeste triput uzgredbudirečeno. Nego, kad sam pala ko domina i zakuntala na trosedu, uzeo penjoar i pokrio me preko sredine. - Gosn Pravi, vaistinu.
Vredna svakog slova svoje titule.Naime,tetka je rod koji niko nikada neće prevazići.Tetka je ona osoba koje radi apsolutno iste poslove kao majka,a sa druge strane ono što vam mati zameri od nje nikada nećete čuti. NEMA ŠANSE DA PORED NjE BUDETE GLADNI. Noću i kada se otkrijete,ona je tu da vas kao mati pokrije. Neizvodljivo je tetki naći pitanje,a da njen odgovor počinje sa `Ne`. Svako jutro provereno Vas čeka doručak i kafa. 95% Ljudi prvo tetki kaže da je zapalilo prvu cigaretu. Tetka je ta koja će da laže celu familiju da se niste potukli prošlu noć. Na vašem venčanju biće najveselija. Za svaku snajku će reći da joj je lepa,a zanimljivo je da i žene sa tetkama imaju najbolji odnos. Ukoliko se rasplačete,u roku od par sekundi očekujte borbenu podršku i njenih suza. Ona je ta koja se vama,posle roditelja najviše obradovala.
A sa druge strane,pored nje ste slobodni kao ptica. Ne morate da polažete račune gde ste bili do 6 ujutu,niti će Vam ikada zameriti što ste došli kući odšrafljeni od alkohola. Tetka je ta koja vernije od druga čuva tajnu. Za tetku ne postoje prepreke da joj dođete u goste. Ona je ta koja će se raspitati za slatku komšinicu koju ne poznajete. Ona je ta kojoj možete da kažete da idete na popravni,ili da ste obnovili godinu,a ona da vas ubedi da je to i bolje nego da ste položili,ili diplomirali na vreme.
Tetka je jednostavno rod kojem bih poželeo svakom prijatelju ako je nema.I kao što je rekao Duško Radović -`Majke,rađajte deci sestre,jer sestre postaju tetke...`
-`Tetka,ja sam sinoć malo preterao i možda sam te probudio kada sam zalupio vratima jutros...`
-`Ma neka si sine,još jače si trebao,bar znam da si mi došao živ i zdrav...`
Iskunjati lapo sata, sat popodne kada dan krene u kritičnom pravcu prelaska od prihvatljivo usranog do nemogućnosti bitisanja i želje za pročišćavanjem sinusa sačmom za jarebice.
Početi ispočetka, kanda jutro je pametnije od večeri makar bilo i u šest uveče je l' da? Jes' kurac, jutro je kurva demonska što te bode vilama u dupe al' spavanje makar malo poboljšava nivo endorfina u mozgu pa nastavak ISDD-a može da prođe u relativnom miru, što je od velike važnosti za ljude oko vas. Tako izbegnu da se nađu oči u oči sa dedinom karabinom ili gluvarom kada licna pregori.
- Bgateeeeee, 'oćemo na neke derivate ječma večeras a?
- Može, može, aj oko 8 kod Slađe u kafani, taman da skuntam sahat vremena da se resetujem.
- Opet si menstrualan a?
- Ma sisaj kurac, samo da zalegnem malo i posle sam k'o vidra.
Reč kojom se pobeđuje u svakoj političkoj diskusiji. Rekao si demagogija, znači jako si pametan i u svakom slučaju pametniji od protivnika jer se on nije prvi setio da kaže demagogija, a kako si pametan onda si sigurno i u pravu. Nešto slično korišćenju reči ontološki u filozofskim borbama do nedefinisane smrti.
-... mislim, kakva je to politika gde ti ne razmišljaš o tome da sam nešto proizvedeš nego ti je glavna ideja da dovedeš nekoga da on to proizvodi koristeći tvoju jeftinu radnu sn... - Ja mislim da je to što ti pričaš sve demagogija. I još mislim da treba da damo sve Arapima na upravljanje jer Arap je pametan i on i Kinez su već ohoho! I treba da bidne još četir tornja, i četir tornja kad okreneš naopačke to su četir stuba, a četir stuba su dobra jer su stabilna. - Šta!? - Pa vidiš ovako, imaš jednu demagogiju u levoj ruci i jednu demagogiju u desnoj ruci i pljesneš rukama. Šta sad imaš? - Šta? - Pa imaš to da sam te ja jebo u dupe dok se ti igraš demagogijama. Inače, ja sam ovu partiju dobio davno, sad te samo zajebavam. - Pa jeste, dobio si, to ti priznajem. Nego, ispalo ti je nešto onako malenkasto, op, op, nije malo, čini mi se da je ontološki! - Čemu sve? Ko sam ja? :sklupčava se, počinje da jede sam sebe i nestaje uz PLINK! (ne znam odakle se čulo plink, možda od vakuuma nekog):
Svijet je ovaj tiran tiraninu a kamoli duši blagorodnoj, a naš ti je čovjek goluždravi tužna tica iskrivljena lika i poklonik sjaja svakakvoga, u vekovnoj borbi bednik: gura jadnik da uniđe u prvi kanal i jarugu pakla, da oseti miro original parfijuma svežeg mongolskoga, al stalno bi vraćan od profesionalnih izbacivača što ga prezru, nemilog pogleda, bez ozlijeda, ne udostojivši ga, ni objašnjenja ni razloga, pa se na kraju mučenik i preda:
Pređe u drugi kolosek, odijel za sirotinju, traka za spora vozila, traka zaustavna, zabrana prilaska Leni Kovačević, ukrajinski zejtin, estonski riblji ćevapi, sardele Beograd Rijeka Crnojevića, Narodna kuhinja je ok stvar, mandarine s neba pale naša vrata zatrpale.
I uvide naš junak, baš na dan svetoga Ivana L. Lalića, da korak ne može održati sa svim tim belosvetskim sjajem i šljaštanjem svuda okolo, sa potražnjom i ponudom, da redovno gubi, ispada smiješan, neprilagođen i nedostojan preliva sjajnih pogleda koji ga potvrđuju kao člana čopora. Uviđajući dakle svoj poraz, pritešnjen, on rešenje konačno nađe u preziranju svih tih carskih mrvica lažne kinske krune, baca izbledelu od pranja porfiru i zaključava se na Mansardu, pali tv lampaš crno beli, pušta Drugi, zaglavljuje dugme na daljinskom i frlja ga negde na tavan.
I od toga dana blagosloveno gasi dotadašnji godinama sklapani nakaradni razum i polako se budi ono iskonsko kulturno siortinjsko u njemu – period inkubacije nekoliko nedelja – čisti se kulturom ko kefirom i semenjem lana, kenja zavijutke skočkova, skida sve naslage visokorezolutne pohotnosti žudnje koja nikad nije mogla, uvek gladna, da se ispuni.
E eto me pijem 7 kafi na dan 28 cigareta i 19 votki, čuveno pravilo 7-28-19, koje ustvari označava 28. jul 1919. kad je Toša Manojlovič poručivši špircer poždrignuo u kafani, u Moskvi, u Beogradu, onda pustim Drugi i surfujem na kulturi: Trezor, manjine, oslobođene mečke, kulutra, hemijski eksperimetni, Branislav Radivojša Platiša, Vavilon, Tv mreža, Čitanje pozorišta, Kulturni dodatak, Metropolis, Izbor beloruske poezije na romskom, onda otvorim prozor da prhne iz ruke stvorena ofucana gugutka umazanih krila naftom i uđe snježna princeza Bojana Maljović da sredi po kući, isprazni pepeljare i zadovolji neke čisto ancilarne ljubavne potrebe, posle je otpremim mesecu nazad dok njen otac Branimir Brstina pomalo nervozno šilji brke u oblaku i govori ajde ajde.
Jebe samo kad mora u cilju dokazivanja da je normalan, a o lizanju ni ne razmišlja. Dešava se čak da nakon odnosa povraća.
Žurka. Nakon zaključavanja sa Garom u sobi, Lošmi izlazi do WC-a i baca peglu. - Šta mu bi, pa on ni ne pije, ne puši ni cigare ni travu. - Gadljiv je na pičku, ali povremeno jebe da ne kažu da je pozadinac.
Ivo Andrić, iako su se savremeni književnici zbog zaštite ugleda književničke profesije, trudili da ga predstave kao nekakvog Kazanovu, je tipičan gadljivac na pičku. Šampion među gadljivcima.
Vojislav Koštunica - jako gadljiv na pičku.
Nikola Tesla, vrhunski naučnik i genijalac, bio je prilično gadljiv na pičku.
-Sićušno belokoso ciganče koje urla neku svoju verziju Skutera u busu; -Enormno debela gotičarka koja naskače na ljude vičući "IJOHOHOHO ĆAO LEPI"; -Stvor nalik na lopticu dlaka koju iskašlju mačke, koji vas startuje sa pričom kako je admin na Ateistima Srbije; -Trandža koja pod dejstvom lepka meša dupetom na stanici; -I još mnogo, mnogo toga u ovoj jebeno poremećenoj božijoj bašti.
-Šta bi to sinoć u Kuglašu sreće ti, zovu me pola dana da mi jebu majku što nisam došao? -Brate na pola svirke na binu se uspentra neki spodobić, skida gaće basisti i usisava mu mlohavu kitu. Ovaj krenuo nogom da gura hobita, ona kreće da vrišti kroz zube "UJEŠĆU UJEŠĆU TI SI MOJA KURVA", neko je spičio flašom u glavu i sve se lepo završilo. Ne daj bože da mu se digao palo bi ušivanje baš baš pregadno.
Bivše djevojke s kojima nisi imao sreće. Ponekad samo bivše djevojke.
Milunka: RADOVANE, JEBEM LI TI SJEMENSKI KUPUS, DOLAZ' 'VAMO! Radovan: Ne mogu, sad će drugo poluvrijeme, a ako me na drugom Brondbi sjebe... Milunka: DOLAZI ODMA'! Radovan: Dobro jebote... Eto me... Đe si? Milunka: Na tavanu! Radovan: Šta radiš na ovom tavanu je... Aaa, sređuješ. Milunka: Nego šta nego sređujem, i dok sam sređivala, pomjerala kutije, kako sam pomjerala kutije ispadne slika neke sisate mačkice, crno bijela doduše, ali piše "Za mojega Rašicu" i nakarminisani poljubac. Radovan: A? O čemu ti pričaš ženo? Milunka: OVO! (pokaže sliku Radovanu) Radovan: Aaaaa, Stanislava! Milunka: (hvata najbliži tupi objekat, u ovom slučaju metlu, i uperi ga prema Radovanu) Pjevaj, da ti ne bi dupe propjevalo! Radovan: I jebem te ljubomornu, pa zar ne može čovjek da čuva svoje prečke i stative? Milunka: Ne znam ja! Ja bi to najradije spalila. Radovan: Može, al narednih sedam dana da ti zabijam golove. Milunka: Pet. Radovan: Sedam il' ostaju. Milunka: Jebem li ti... UH! Ajde, bolje sedam puta loš seks nego vječito slike bivših... Upri u me ko u životinju!
Alter ego sjekire. Tupa strana. Kad krvnički u neki jako zajeban panj zabodeš sjekiru, onda kumulativno, i sjekiru i panj okrećeš i udaraš ušice o drugi panj. To rastura i nenadjebive panjeve. Tada, prilikom udarca, nastaje specifičan zvuk koji automatski slušaocu stvara osjećaj jeze.
-Tu je međa! -Nije! Moj đed, dok je bio živ, Bog da mu dušu prosti, je tamo kamen stavio. E dotlen je naše. Nemeš ti orat na našoj zemlji! -Međa je nude i dotlen orem. Ak se ne skloniš satraću te sa zetorom. -Nemoj da rade ušice po sljepočnici.
Šahista transseksualac konačno uspeo da prođe sve psihološke preglede, sakupi dovoljno novca i pronađe odgovarajuću kliniku za promenu pola. Od peška postao kraljica.
