Prijava
   

KUČKA

Kučka je savršena imitacija ljudskosti! Ovaj kao i svaki drugi oblik psihopatije teško je prepoznati ukoliko se ne pojavi situacija u kojoj kučka nužno ispoljava svoju prirodu! Jednako kao što je nemoguće utvrditi da li je neko levoruk ili desnoruk pre no mu se u više navrata baci lopta, tako je i sa situacijama u kojima kučka “objavljuje” sebe! Sve dotle kučku je nemoguće prepoznati jer njeni činovi stalno osciliraju tako da bolnica misli da je za zatvor, a zatvor misli da je za bolnicu! Sinonim za kučku je “bogomoljka” – ženka insekta koja nakon parenja pojede svog mužjaka! Na kratke ili duge staze maksima svake kučke je – “gotov pazar”! Kučka je neizrasla duša koja je tek napustila mentalni raj životinjskog carstva te zatečena u ljudskom organizmu poseduje spontanu faunsku nevinost koja neodoljivo podseća na duševnost (privrženost porodu npr. ili neodoljivost spontanosti niže logike koja na najmanju umišljenost ugroženosti reaguje u skladu sa automatizmom životinjskog carstva)! Kučka je tako u egzistencijalnoj izraslosti tek biološki robot – medijum prirode, suštinski nesposoban da druge zaštiti od sebe! Ukoliko oženite kučku budite sigurni da vas neće pozvati na piće nikad, niti vam samoinicijativno kupiti košulju da bi vas usrećila, osim ukoliko iza toga ne postoji skriveni motiv! Kučka živi od patnje i poniženja svejedno prolaznog ili stalnog partnera jer njena škrtost je pre svega emotivna, a zatim i materijalna! Kučka se tako manipulacijom održava u socijalnom ekvilibrijumu! Ukoliko ovakvim načinstvom ne uspeva da sakrije svoje bezmalo apsolutno egzistencionalno neznanje kučka sve gura “pod tepih”, ostaje “u pravu” ili odćuti svaki očigledni dokaz nekorisnosti i objektivne štete koju nanosi na ma kojoj životnoj ravni svojim činjenjima! Kučka ne razume da nije smešno ako se svi ne smeju! Ona može da se smeje i dok drugi plaču, jer njena faunska imitacija saosećajnosti ne doseže dalje od mirisa feromona! Težište svesti kučke je u zakonima i običajima krda, jer njen mental je osuđen na oponašanje, budući nesposoban da vlada sobom bez povoca socijalne uslovljenosti! Tako je kučki najviše u politici – stanju opažanja koje isključuje svaki oblik svesnosti! Kučkin krajnji domet “vertikalnosti” je ritualan i završava u najboljem slučaju sujeverjem i crkvenim obredima! Svaka logika dalja od “il’ je crno il’ je belo” iz stanja opažanja jedne kučke - nesumnjivo je “ludilo”! Kučka razume nežnost kao i svako ispoljenje prirode, ali dalje od ličnih prohteva razume samo ogoljenu silu koju joj može pružiti samo “džukela”! Kučka sve što je dobro uzima kao vazduh, a sve greške sakuplja u špil sa “adutima”! Lukavost je mudrost kučke! Kučku je nemoguće egzistencionalno opismeniti jer je svo njeno “znanje” – baratanje prikrivanjem neznanja! Kučku opismenjava jedino samo životno preobraženje putem retroaktivnosti, to jest objektivnim vrednovanjem onog što je izgubila blefirajući moć putem lukavstva! Tako kučka stiče mudrost onda kad je ne može više primeniti!

   

Medijatorski tim

Skupina srednjoškolaca, wannabe budućih parlamentaraca i ostalih dupeta iz fotelja, koja bi da u 21. veku na velikom koncercu Staniše Hendriksa, cige koji vraški praši ’armoniku, sve nacije plaču zbog izrečenih ružnih reči komšinici Mici. Po njihovoj teoriji, *Sigurne kuće* su apsolutna nebuloza, jer je neko od njih lepo mogao da ode u kuću straha i kaže ljudima da bi trebalo da se vole i medjusobno uvažavaju. Ko se voli taj je kul.

Nakon što je Djomla Ratkapna izbo šrafcigerom Juneta Pikslu, mladjeg burazera Dekija Čitulje, zajebanog beogradskog batice, okupila se ekipa dovoljna da započne treći svetski rat. Izblajhane devojke u helankama duginih boja sve posmatraju uz histerisanje i izveštačene jecaje. Masakr u najavi.

Najednom, dolazi kul tip. Nosi naočare za sunce i član je medijatorskog tima Matematičke gimnazije. Prilazi im kao Luk Skajvoker Dart Vejderu kad je saznao da mu je ćale, popravlja šiške, namešta kragnu. Pali Drinu prepakovanu u kutiju crvenog Malbora kineskom kopijom Zipa i kul glasom zbori:

Kul medijator: Ljudi, koji vam je? Šta se bijete? Trebalo bi da se volite. Zar ste zaboravili to? Ono kao, sreća, ljubav i te fore. Ajmo, mir mir mir, niko nije kriv.
Svi u glas: Ava ava ava, direktorka krava!
Kul medijator: Taj rad!
Djomla Ratkapna: Jes’ vala. Gde mi je pamet bila kad sam bušio Juneta. O, dobri moj June. Nisam treb’o tol’ko da ispizdim što mi ukro paklu tamnoplavog Besta. Medijatore ti si moj novi najbolji ortak. Završim ti pajdo ako ’oćeš laganica. Mo'š i koku ako 'oćeš.
Kul medijator: E sad si kul, skoro k’o ja. Ja sam tako jednom jeb’o Šeron Stoun.
Deki Čitulja: Kul medijatore koji si ti car! ’Oću i ja budem kul k’o ti (baca motornu testeru). Djomla tebro ja te volim. Dodji te ljubim.
Kul medijator: Eto, sad si i ti kul. Koji sam car e!
Blajhana devojka u helankama: Kikiki koji ste carevi! Kako ste samo kul!
Blajhane drugacice blajhane devojke u helankama: Je, oplodite nas! Vadite močuge kikikiki
Svi u glas: Jea! Kako smo samo kul!
Radnom ciga prolaznik: Taj rad!

   

Imaš potencijala!

Utešna rečenica, izgovorena iz sažaljenja, koju nam upućuje neko ko je prilikom našeg izlaganja, delovanja, primetio našu ziljavost, intelektualnu neefikasnost, nezrelost i ispodprosečnost...

Primer 1.

Prilikom razgovora za posao...

Poslodavac: Da li imate radnog iskustva?
Klijent: Ne.
Poslodavac: Šta ste završili od škole?
Klijent: Student sam prve godine Megatrenda.
Poslodavac: Hm... Koliko imate godina?
Klijent: 29.
Poslodavac: Dobro... A, kada ste upisali fakultet?
Klijent: Pa, sa 19 godina.
Poslodavac: Prijatelju, mislim da imate potencijala, ali nama treba neko drugačiji.

Primer 2.

Ortakinja 1: Šta ti je, što si skenjana?
Ortakinja 2: Ma ništa, nisu hteli da me angažuju kao foto-modela u Plejboju, ali su me zato angazovali da se slikam gola sa varjačom, na naslovnoj strani onih novina "Skandi", znaš ono ukrštene reči i to?
Ortakinja 1: Aha... Ali imaš potencijala!!!

Primer 3.

Drug 1: Nego, jesi li položio vozački?
Drug 2: Nisam jebote, polažem već 12. put i nikako mi ne ide. Ne znam koji je đavo u pitanju. A i čukn'o sam intruktoru far, popizdeo je...
Drug 1: Dobro, ali imaš potencijala svakako...
Drug 2: To mi je i on rek'o...

Primer 4.

Unuk: Baba koliko je sati?
Baba: Tri sata, bogami...
Unuk: Kako tri, kad je dva?
Baba: Biće i tri...
Unuk: Baba, tebi stvarno ne ide, al' imaš potencijala!

   

Bog će da ti plati

Idem ti ja tako jednom kroz šumu, kad odjednom neko pištanje začujem. Pogledam bolje šta je to, kad ono jedna guja pišti u procepu, ni tamo a ni ovamo. Uzmem granu, razmaknem ono stenje, guja ispuzi, pa mi ljudskim glasom progovori: Hvala ti, čoveče, što si me danas spasio. Kada ti zatrebam, ti samo zvizni, ja sam sin zmijskog cara, i moj otac će doći da ti pomogne.
Idem ja dalje kroz šumu, preko potoka prelazio, kad ono odjednom u vodi nešto se šareni. Šta li će to biti, pomislim ja, kad imam šta videti: davi se leptir, veliki ko šaka čovečija. Ja se sažalih, pružih mu granu, on se uspuza uz nju, pa mi ljudskim glasom progovori: Hvala ti, čoveče, što si me danas spasio. Kada ti zatrebam, ti samo zvizni, ja sam sin cara svih leptirova, i moj otac će doći da ti pomogne.
Izađem ti ja iz šume, kući se vraćao, kad ono na pešačkom prelazu ugledam gde stoji jedna baba sa hodaljkom, ne može puta preći nikako. Ja se sažalim, pod ruku je uhvatim i preko puta prevedem. Tada baba ljudskim glasom progovori: Hvala ti, čoveče, što si mi danas pomogao. Kada ti zatrebam, ti samo zvizni, ja sam ćerka majke svih baba, i moja majka će doći da ti pomogne.
Prođe otad nekoliko godina, na sve te zgode ja sam bio i zaboravio, a zviždukao nisam nikako, ni da se zaboravim pa da nešto zasviram, jer sam neveseo bio, neka beda došla među narod, porezi i nameti se nakupili, radi i radi po ceo dan, ne možeš golu decu prehraniti, a kamo li da za tebe nešto ostane. Još mi žena umre od čume nekakve, deca mi ostaše, a ja ne znam šta ću s njima. I jednoga dana, zbog duga banci, na doboš kuću i sve u kući mi stave. Deca plaču, kažu: Tata, kako ćemo mi sada? Ja im velim: Strpite se, moji siroti, odoh ja da pitam majku. Čudno me gledaše, al ućutaše.
I krenem ja u goru, a sve u nedrima stežem konop što sam ga krišom iz štale izneo. Kad zađoh dovoljno duboko, izvadim konop, oko grane ga prebacim, omču napravim, i na vrat je namaknem. Mreti se mora, pa bog.
Tad se najednom setim zmije, babe i leptir, pa se od sve muke malo i nasmejah. Hajd da zviznem, rekoh sebi, pa šta bude da bude, neće biti gore. Zviznuh, kad ono sa svih strana povrveše zmije, nagrnuše leptiri i buljuk baba oko mene kao da iz zemlje iskoči.
Progovori prvi car sviju zmija: Šta je s tobom, čoveče, što to dušu hoćeš da ogrešiš, sebi život da oduzmeš? Ako je zbog bolesti, ja ti mogu pomoći. Ima jedna trava, ozdravnik se zove, očas ću ti je doneti, i svaku će bolest odagnati, ma koliko teška bila. I zdrav bićeš doveka.
Progovori druga mater od svih baba: Šta je s tobom, čoveče, gde će ti duša, s vragovima u kazanu da se kuva? Nego reci babi, ako si bez nekog dragog ostao, zna baba čini svakojake, da ih izgovoriš u noći bez meseca na raskršću, i kost iz mrtvačevog groba u reku da baciš, vratiće ti se u život kao od majke rođen ponovo. I živećete srećno do kraja života.
Progovori treći car svih leptirova: Šta je s tobom, čoveče, duše ne greši što ti je bog dao, nego gledaj kako možeš da se spasavaš. Ako je zbog ljubavi, ja čudotvoran cvet znam, ubraću ti ga, pa kad duneš u njega, ona će ti dotrčati, i ludeće za tobom dok vas smrt ne rastavi.
Stadoh pa pomislih: bolestan jesam, evo kičma me žiga već godinu dana. Da sam bez žene ostao, ostao sam, ima tome, a deca majke nemaju. Da u ljubavi sreće nemam, istina je i to, nije posle ženine smrti nijedna za mene htela. Al nije to što nude oni meni to što meni potrebuje. Sve nešto mislih, ali nikako da smislim kako nevolje svoje da se ratosiljam uz pomoć koju mi nude ovi čudni svati.
Počeh: Čujte, braćo i sestre, biću iskren. Niti zdrav sam, nit u ljubavi sreće imam, a i žena mi se nedavno prestavila. Nego, na doboš mi ode kuća zbog duga banci, a novaca nemam, posla nemam, siromah sam puki, bez igde ičega. Pa ako biste mi oko tog kredita mogli pomoći...

Pogledaše sve troje u mene, zgledaše se između sebe, pa zmijski car progovori: Ej, nesrećniče, kukala ti majka, od sveg zla, ti najgore napravi. Pa slep kod očiju svoj život upropasti. Pa decu svoju bez krova ostavi. Ej, čoveče, gde ti glava beše, i na šta si mislio?
Ja zapletoh jezikom: Uzeh kredit u švajcarcima... kamatna stopa bila povoljna, franak stabilan, paritet evra i franka... rekoše da se neće menjati, grejs period tri godine... a dobio i besplatnu karticu za petnes posto popusta u Tempu...
Zgledaše se zmija, leptir i baba, pa mi ovako jednim glasom progovoriše: Eh, bedni čoveče. Da si bez zdravlja, ljubavi ili koga milog ostao, sve bismo mi tebi povratili, i sreće bi imao, i da se ceo život veseliš. Mi dajemo ono što je nama od boga dano. A u vaše ljudske stvari mi ne diramo. Sad odosmo, a ti gledaj šta ćeš, pomoći ti nikako ne možemo.
I nestadoše isto kao što su se stvorili.
Držim sada rukama ovu štranjku oko vrata, ne znam šta ću sa njom. Vetar odnekud krenuo da duva ko da se pomamio, pa se grana mrda levo-desno. Kamen mi se klizav pod nogama klati, i nikako da se smislim: more, da ga izbijem sebi ispod nogu, il da skidam konopac sa vrata, pa natrag u selo. Čekam i čekam, al nekako

   

Kočnica

Jednostavno, ženski nos. Naziv "kočnica" je u uskoj korelaciji sa institucijom davanja blajva, pri čemu je nos idealan graničnik, skoro pa kamen međaš za sposobnost dame da muškarcu učini takav plezir, i čim sam čuo danas ovaj izraz skapirao sam da duboko grlo ustvari nije merilo kvaliteta.

-Sine, kako je loša ona bičarka što sedi preko puta, jebem ti sunce!

-Kurac, brate. Ne da je loša nego ima i veliku kočnicu!

#952
+2807
72
definicija