Dan je bio sasvim solidan za odmaranje duše. Dobio slobodan dan na poslu, ispitni rok je daleko (bar se meni tako činilo), uglavnom, sasvim korektno jutarnje čiliranje. Našao sam neku super vocal trance stanicu, ispred mene lista, pepeljara i neka jebeno dobra kafa. Jebeš mi sve, dugo nisam skuvao tako dobru kafu, što bi moja baba rekla, mož' se ženiš odma'. Vršio sam statistički proračun druge lige Španije, kad-kad pogledao klip „Nesam školovala“ i malo-malo citirao čika Jocu, diplomiranog kladioničara i seksologa. On je imao jednu jako dobru rečenicu, a to je „Žene se pipaju, a lista se gleda“. Meni je taj citat bio deo rituala pre svakog odigranog tiketa. I mogu se pohvaliti da ima nešto u tome. Tu harmoniju je poremetio moj drugar, večito uspaničen po pitanju devojaka... ............... -'de si, bratić? -Evo pokušavam da snesem jaje... što pitaš? -Daj, ludaku... budi bar jednom ozbiljan... trebaš mi k'o hleb.. -'ajd bani, kod kuće sam... čim se javljam na fiksni... ............. Spremio sam se psihički za ulogu savetodavca iz oblasti muško-ženskih odnosa... Ipak jebiga, zna se ko je prvi u'vatio devojčicu za dupe u četvrtom osnovne, a potom cele nedelje bio redar za kaznu! Jebem je usta... ............ -E, maćori... sanjao sam noćas da kupujem Pavlovićevu mast... to je sigurno znak da moram da se ženim... šta ti misliš? -Bratić... ja konstantno sanjam Selmu Hajek, pa se čak nismo ni upoznali, to jest, nije ona mene, ako me razumeš... -Vidi, debila... ozbiljno ti pričam... 'ajmo po Natašu u Donje Lipare... -Boktemazo... Donji Lipari... ja iz Beograda da se cimam tamo negde... Je l' bre, to me ložiš il' si ozbiljan? -Smrtno! Samo moramo da se naoružamo... Ćale joj vojni veteran, a ne voli me nikako... prošli put me gađao iz samostrela. -Ok... idemo... Sprem'te se, sprem'te, Četniciiiiii... -Jebeš mi sve ako si ti normalan... ............ Naoružali smo se do zuba. Sa tavana smo do'vatili neke familijarne uspomene na Balkanski rat, ali je i dalje bilo u top formi. Sve smotali u ćaletov džak kojim obmotava prase kad ga ispeče i krenuli putem Donjih Lipara... ............ -Matori, na moj znak vrši taktički upad, kao ono SAJ na ju ćubu... -Buraz, je l' ti vidiš da je njoj ćale lovac? Eno deset goniča puštenih u avliji... ............ Naše domunđavanje prekinuo je lavež pasa, a potom i zvuk sitnih kuršuma za lov na patke i sitnu divljač po lišću iznad naše glave. ............ -Bež'mo!!! -Matori, a svadba? -Koja svadba? Biće riba, samo nas neće biti... vidiš da će da otvore hajku na nas... -Jaoooj, jebaću ti sve... ne odigrah tiket zbog tebe! -Ne seri, nego trči i pucaj... -Buraz, kako da pucam? Ja to ne znam, služio sam civilno u vrtiću "Mali Princ"!
Ovom rečenicom roditelji uče svoju decu da nema ništa loše u tome da pokazujemo ljubav koju ne osećamo ako iz toga mozemo izvući neku materijalnu korist.Prvi korak ka prostituciji.
Brzi voz izgleda isto kao i putnički voz, kreće se istom brzinom kao i putnički voz i sedišta mu nisu ništa udobnija nego u putničkom vozu. Razlika u ceni karte se pravda time što brzi voz, za razliku od putničkog voza, ne staje na svakoj stanici pa bi, u teoriji, trebalo brže da stignete na odredište ako putujete brzim vozom. U praksi, brzi voz iznenada stane negde gde nema ni stanice ni kuće na vidiku, samo jedna ovca koja vas tupo gledaa zvačući travu. I tako brzi voz stoji... i stoji... i stoji... a ovca pase ... i pase... i pase...
Putnik može tada od dosade pomisliti: "Kako je glupa ova ovca, samo stoji tu i pase".
Ovca tada može da pomisli: "Da, ali ja bar nisam platila da budem na ovoj livadi".
Osnova svakog srpskog obroka. Suv leba. Polubeli. Šupljikav. Lebac raženi. Pogača. Crni. Lepinja. Vruć. Namazan. Somun. Vekna. Od juče. Prepečen. Za poparu. Buđav. Svinjama. Za leba danas mora da ima, a za sleba ćemo se već snaći.
Radivoje je mrmljao nešto sebi u bradu. Nikad nije dobro kad treba da dođe u grad, ni ovoga puta nije izuzetak. Nesnosna vrućina mu nije pričinjavala zadovoljstvo. Oštra, seda kosa je bila mokra od znoja, na krajevima koji strčahu ispod šajkače. Na putu od opštine do autobuske ugleda malu prodavnicu i reši da otrese jedno ladno zidarsko. Uvek je uzimao jagodinsko, jer ga je čiča sa slike podsećao na dedu. Prebra po čakširama i nađe dve zgužvane stodinarke. Plati jednom od njih za pivo, pa sede na obližnju, pukim čudom, funkcionalnu klupu u hladovini. Skide šajku i težačkim, od rada ispucalim dlanom, obrisa čelo, prekrsti se, prosu malo iz flaše, te nategnu dobar gutljaj. Dok je podrigivao, krajičkom oka spazi klinca kako izlazi iz zgrade preko puta. Mali je iznosio đubre. U providnoj kesi, starcu zapade za oko više od pola vekne hleba. Oči mu zaiskriše. Zar hleb naš nasušni? Seti se kako je jesenas zajmio pare za naftu da poore, taman kad uze gorivo, pade kiša, pa je čekao da ''cedne'', onda je tri dana izvlačio stajsko đubrivo, dogovarao se sa agronomom dal' da prihrani ''Kanom'' ili ''Urejom'', pa je drljačio, pa je kasnilo seme u poljoprivrednoj apoteci, sejao, povlačio, pa prašačio, dotrajala zadnja guma na traktoru. Zimus pade golem sneg praćen jakim mrazom, mislio je: 'izmrze sve', al' jok, udari velika kiša oko Vaskrsa, poplavi, al' opet bi dobro, onda naiđoše žege, pa se baba i on moliše Bogu i Svetom Iliji da ih grad zaobiđe, pa je jurio premije za mleko da ima čime kombaj' da plati, pa ga je kombajner zavlačio dve nedelje dok je ovr'o, a prinos be'a tanak, pa dok je oter'o žito u ambar i istovario da se prosuši, odvez'o u zadrugu da ga da po neipslativoj otkupnoj ceni... Danas je platio porez da mu izvršitelji ne bi zaplenili traktor. Jer šta je on bez traktora? Od svega mu je ostala još jedna zgužvana stodinarka za lokal do kuće. I dug od 400 evra. Utrošeno vreme i rad se ne računaju. O živcima da ne govorimo. Uz kurac mu muka. Posle bačenog smeća, klinac prođe pored Radivoja gledajući ga sa podozrenjem. Minut kasnije izađe iz prodavnice noseći svežu veknu hleba po ceni od 44 dinara. Radivoje pomisli da malom opsuje i tetku i babu, ali se uzdrža. Samo dobaci: - Sinko, gre'ota je 'leba bacati. Mali ga nije ni registrovao, a i da jeste, ne bi rastumačio. Jer nema ko da mu kaže i objasni. Deda mu se davno doselio u grad i pljunuo na seoski život, a ćale mu je već gradska faca, roker. On samo zna da je hleb 44 dinara. Svakako je dečko žurio da se loguje na CS server, čeka ga buljuk drugara iz razreda da povrate Kosovo... Tako to uređene države rade. Leba i igara. ''Oče naš...''
Da glupost može da se poredi to bi išlo ovako: glup, gluplji, najgluplji, ne zna u pare.
Specimen stvarno treba da bude posebno obdaren manjkom inteligencije da ne zna ovako preko potrebnu radnju. Tip čoveka koji će jednog dana da zaboravi da treba da diše i umre od gušenja. Ili će da izađe na izbore i glasa za radikale, na primer. Otići će na miting da podrži Đilasa, to je taj tip ljudi. Nije to mladomajmunlje, jer za ovoliku količinu gluposti ipak je potrebno uložiti vreme i trud, ne može to svaki omladinac da postigne, ma koliki talenat imao. Treba godina i godina da se taj nivo dostigne.
- Bgate, 'ajde večeras na predavanje sa mnom. Dolazi gospodin profesor Jovan Deretić da objasni neke stvari. Znaš da smo mi, Srbi, došli sa Atlantide?
- Ma šta kažeš? A na Atlantidu smo sišli s' Marsa je l' da?
- Kako si znao? Vidim već si upoznat sa radom našeg cenjenog istoričara, u 8 kod škole, može?
- Jašta, ti baš ne znaš u pare blago meni, pomazi čika po glavi.
Žena koja se trudi da isprovocira muškarce onlajn ne bi li je ponudili spolovilom, sve u cilju da ih odbije i tako nahrani poljuljani ego. Obično to bude neki nesigurni devojčurak što je u školi dobijao veliku porciju zajebavanja na račun fizičkog izgleda. I tako sve dok nije shvatila da ima vaginu i sada ponosno maše njome.
Za razliku od ženskog trola koji otvoreno nudi vaginom zarad sprdnje sa pičkopaćenicima sajtuša to radi suptilnije. Njen cilj nije ismevanje nego odbijanje muškaraca radi osvete za svaki put kada je ona bila odbijena i kada na nju nisu obraćali pažnju.
