Uzrok sporog kretanja.
Rečnik / autori
RU
Rude
na Vukajliji od decembar 2012.viđen 26. maj 2015.
2 definicije0 odabranih8 poena
Osoba koja suviše dopušta da joj se Zemljina rotacija meša u privatni život.
Bavljenje ikakvom delatnošću iz strogo ličnih pobuda, iz strasti i ljubavi prema istoj. Hobi. Volonterstvo u sopstvenom interesu.
Amaterstvo je jedini način uživanja zarad uživanja. Profesionalizam ima za cilj pobedu, nagradu, zaradu. Put do cilja je manje - više nebitan, i osećaj počne da se gubi. Sportisti više ne igraju za publiku već za ugovor, glumci su postali samo lepa lica, muzičari ne improvizuju... što je samo omogućilo ljudskim mediokritetima da osete spuštene standarde i svojim nekvalitetom od svega naprave šou. A šou je biznis. A u biznisu se radi o parama. A pare kvare.
Hedonizam je često pogrešno protumačen kao lenčarenje. Lenji ljudi su oni koji ne vole život i izvaljeni na leđa sa nadbulim trbusima čekaju sudnji dan. Hedonizam je ugađanje sebi...čitanjem poezije baš u trenutku kad ti se čita poezija, spremanjem lazanje za porodicu samo iz želje za spremanjem nečeg lepog i ukusnog za svoje drage, termin malog fudbala sa ekipom iz kraja onda kad poželiš da podmažeš po malo ust(r)ajalu levicu ili da provozaš nekoga 'biciklom'. Profesionalizam je moranje, amaterstvo je hedonizam.
Ja radije odem na stadion da gledam utakmicu drugoligaša koji je ubacio omladince u prvi sastav, nego večiti derbi prepun ljudi koji su prestali da uživaju i jedva čekaju da odu vani. Radije gledam klasike ili filmove nezavisne produkcije nego ostvarenja gde specijalni efekti prevazilaze glumu... Suvi kvalitet nije dovoljan kada nestane strast i lepota izvođenja za svoju dušu.
Amateri, ostanite amateri, koliko god da ste dobri. Postoji hiljadu stvari u kojima ste manje dobri, da ih zamrzite radeći ih za druge. Sačuvajte nešto i za vas.
Onaj koji male probleme menja velikim problemom.
Vrh pička al' još maloletna.
Radnja, potisnuta od strane e-mail i SMS poruka, koje su zapravo oštrice na sečivu otuđenja i ukretenjivanja čovečanstva. Doba njegove najšire primene, poklapa sa sa drugom polovinom dvadesetog veka, koja predstavlja period sa najvećim porastom ljudske populacije. Drugim rečima, ljudi su se jebali k'o da su pod prisilom, jer su jedni druge zapravo ZVALI. Upoznaš ribu, uzmeš joj broj, pozoveš je, izađete, odvedeš je u stan i pomeriš joj karličnu kost od jebačine, dok se sa radija čuje muzika Vlade Divljana. Ne šalješ joj poruke, gde će ona iz tvoje bezazlene šale na račun premijera Cvetkovića, izvući teoriju da si ovisnik friško pušten sa klinike u Drajzerovoj, ili da imaš nameru da joj kalabasterom obrusiš anus, samo zato što na kraju rečenice nisi stavio smajli.
Prilikom telefonskog poziva, pauze u govoru, kratak, pa makar i isfoliran smeh, intonacija, sve to doprinosi osećaju ljudskosti i prisutnosti. Sa druge strane, prilikom SMS komunikacije, za pisanje poruke potrebna je veća kreativnost i umerenost nego prilikom pisanja feljtona za "Večernje novosti" o Kenedijevoj jebačini sa Merlin Monro, jer: "Ma ne, neću ovo da pošaljem, pomisliće da sam neki manijak, pa ću ostati suva kurca." Telefonski poziv omogućava da svojim glasom poneseš svoju harizmatičnost i delove svoje ličnosti. Kako toga nema prilikom čukanja poruka, dolazi do nesporazuma, humor se pogrešno tumači, javlja se potreba za štancovanjem laži, i onemogućuje se ključna stvar, koja je potrebna čoveku kako bi bio srećan u vezi. Da bude ono što jeste.
SMS MAJNDGEJMS
Ona: (Ma hajde, baciću mu poruku...)
Milena je... Marko mi je dao tvoj broj, nadam se da se ne ljutiš na njega.
On: (Trči u krug i tri puta drka kurac od sreće. Napisaću neku sprdnju, ali umerenu. Skapiraće, kul je ona)
Zašto bih se ljutio, ko se ljuti uleti mu kruti.
Ona: (Je l ovaj duvao?)
Hmm, doobro... Mislim, ne vole svi da se njihov broj deli bez pitanja.
On: (Saću neki fazon, ali da "mislim da si dobra pička" bude integrisano)
Šta sad, treba da ga progutam k'o pijani Dalmoš dubrovački rizling, jer je dao moj broj bombičanstvenoj devojci. Nego, hoćeš da se vidimo u petak?
Ona: (Opet ista priča, od svih likova, ja se uvek naložim na jebene NARKOMANČINE)
Moj tata je iz Dubrovnika... Mislila sam da si skroz okej. Prvi utisak vara, najbolje da se ne javljamo jedno drugom na hodniku.
On: (E, do kurca Steve Mokranjca, ja jedino u svadbarsku tortu da ga gurnem, a ni to nemam. Trebao sam da kao čovek pozovem, jebali me tries dinara)
Biti džentlmen znači biti istinski muškarac, biti Pravi Džentlmen, doći do određenog nivoa ponašanja i življenja koji podrazumeva integritet i zasluženo poštovanje. Nešto čemu bi svaki primerak mužjaka koji je prestao da sisa palac i otarasio se edipovskih želja da sisa kevu trebalo da teži.
Posebno kod nas na Balkanu. A još posebnije zbog postojanja ruralnog mita o Balkancu kao mačo Tarzanu, jebaču i "frajeru", koji inače ne postoji. Ako igde ima manje mačo muškaraca onda je to u našim krajevima, stoga balkanci kao stereotip uopšte i ne postoje. Fejk iskarikirani šovinizam sa primesama pičkopaćeništva se ne računa u mačizam.
Džentlmen nije gospodin, gospodin može da bude svako ko iskešira dovoljno za Hugo Bos odelo ili je spreman da proda bubreg ne bi li mu italijan fegetlija po meri sašio sako i upario kravatu sa gaćama. Da su gospoda džentlmeni, imali bi punu skupštinu istih, ali nažalost ako bi smo skupštinu nazivali po tome ko u njoj obitava, mogli bi komotno da je zovemo i štala.
Pravi džentlmen mora da bude oličenje ravnoteže u svemu. Da balansira na desnoj nozi dok levom šutira kretena u dupe, u jednoj ruci da ima knjigu dok drugom pokazuje srednji prst sistemu, jednim okom da gleda napred a drugim da merka konobaricu. Mora da bude svestrana osoba, sposobna za sve ali ne i spremna na sve. To razlikuje dileju koja pokušava da probije glavom zid od džentlmena koji zaobiđe zid, uzme pneumatski čekić, sruši ga a onda se vrati i pregazi preko njega. Džentlmen u životu radi ono što voli ali time ne ugrožava druge, ne smeta i ne smara o tome. Veoma je važno ne biti smarač, ne dosađivati svojim stavovima kada niko nije pitao za njih, ne drobiti uvek o istim temama i ne siliti sa duhovitošću. To je odlika Pravog i tu se dobro ocrtava ona ravnoteža što sam je spomenuo. Biti nametljiv kada treba ali ne stalno, imati smisla za ofanzivu i defanzivu, taktičnost je džentlmenska vrlina.
Još par stvari moram da spomenen u vezi džentlmenovanja, jedna je veoma važna, a to su žene. Istinski Pravi poštuje žene, tu se razlikuje od Balkanca koji je i dalje zaljubljen u svoju mamu jer ona zna da ujutru voli prženice sa babinim džemom i kafu sa jednom i po kašičicom šećera i najradije bi se oženio mamom ili ženom koja je podobro emulira. Dakle, poštovanje prema ženama je osnova odnosa sa njima. I da se ne shvati pogrešno, da naglasim, poštovanje a ne lizanje dupeta radi dobijanja pristupa međunožju suprotnog pola.
Da bi neko bio Pravi Džentlmen, mora, nažalost tako je, da ima samo jednu ženu. Zašto? To je jednostavno pitanje sa komplikovanim odgovorom. Da bi se razlikovao od ostatka muške populacije i da bi ostao koncentrisan na važne stvari ne sme da landara k'o muda za veprom. Od toga boli glava, nije higijenski a nema ni smisla. Koncentracija je važna jer se tako fokus prenosi na druge važne stvari u životu, a to žena može da postigne sa Pravim. A i super su žene, ponekada daju smisla besmislu, ponekada oduzimaju smisao svemu ali zato uvek, uvek prijaju.
I zadnja stvar u ionako predugačkoj besedi je poštovanje. Poštovanje ne kao usađen refleks učtivosti koji besmisleno podseća na nekadašnje ideale i obrasce ponašanja već poštovanje kao odraz zdravog razuma i kulture. Da dam jedan banalan primer: Uđeš u GSP, sedneš, do tebe dva starca drve o tome kako je omladina iskvarena, drogira se i generalno kurcu ne vredi, onda te jedan od njih pogleda "ustaj konju, ja sam četresšeste bio na radnoj akciji" pogledom. E sada, takvoj bagri ne treba ustati da mu život ovisi o tome, nije lepo biti fin prema debilima koji te bez upoznavanja okarakterišu loše, besmisleno je i nimalo logično. Po meni, ne bi bilo kulturno ustati takvom čoveku jer reakcija na nekulturu treba da bude sam još veća nekultura, bahatost a ni fizičko nasilje ne bi bilo na odmet. Što opet dovodi do jednog obrasca kojim bi džentlmen trebalo da se vodi. Ko tebe kamenom ti njega nikako hlebom nego pištoljom ili bombom. Ne oko za oko nego glava za jednu dlaku sa dupeta. I po meni, to je skroz ispravno i pošteno. A treba da funkcioniše i u drugom pravcu, ko tebi džak oraha, ti njemu dva džaka oraha dogodine kada tvoj orah rodi. Džentlmen je bolji prema onima koji su dobri prema njemu i gori prema onima koji su loši prema njemu.
Toliko.
